Prve starlete na svetu nastale su u nacističkoj Nemačkoj. Bile su jedne od retkih koje se posao nalazile lako, uz obavezu da vode računa o izgledu i rade na granici fanatizma. Uz to, po potrebi su vodile kampanje za proterivanje i ubijanje politički nepodobnih ljudi. Adolfu Hitleru je bilo važno da su lepe, a uloge koje su ostvarivale u filmovima danas su okarakterisale kao "potpuni promašaj".
Počevši od 1939., prikazivanje američkih filmova zabranjeno je u Nemačkoj. Umesto toga, pojavila se velika potražnja za filmove producirane od strane Universum Film-Aktien Gesellschaft (UFA), glavnog studija pod kontrolom nacističke partije. Sve te promene postale su malo nezgodne za nemačke glumice – one koje su odbile da se priključe stranci našle su se na crnoj listi nemačke filmske industrije. One su većinom pobegle iz zemlje, a neke su čak proširile svoju karijeru na druge delove Europe, pa i Holivud.
PROČITAJTE JOŠ
Ipak, za nekolicinu žena, vizija novca i slave bila je dovoljna da zanemare svoj moral, te su u većini slučajeva dočekale naciste otvorenih ruku, navodi hrvatski portal „24.hr“.
Lida Bararova bila je jedna od njih.
Bila je ugledna glumica iz Praga, a potpisala je ugovor s UFA-om za svoj prvi nemački film „Barcarole“ 1935. godine. Nudili su joj i holivudske uloge, ali odlučila je kako želi da ostane u Nemačkoj. Bila je verena za Gustava Frolicha, slavnog glumca koji se razveo od svoje žene Jevrejke kako bi mogao da nastavi svoju glumačku karijeru.
Par je oberučke prigrlio nacističke ideale kako bi napredovali u karijeri, a Gebels, tadašnji „ministar propagande“ je bio opsednut Lidom, pa su ubrzo započeli i preljubničku aferu koja je potrajala dve godine. Nije potrebno previše isticati koliko joj je status njegove ljubavnice pomogao u karijeri – pozivana je na sve audicije i u kratko se vreme obogatila. Naravno, njihov je odnos uneo razdor u onaj s njihovim partnerima – Gustavom i Gebelsovom ženom Magdom. Na kraju je celu situaciju razrešio Hitler – odlukom da se Lida deportuje u Prag.
Za razliku od nje, Bridžit Horni, nije tako lako pristala da radi za naciste.
Iako su brojni glumci rado potpisivali ugovor s UFA-om, Bridžit Horni odbila je novac i slavu – htela je da nastavi da raditi po slobodnom izboru reditelja i glumaca. Još preciznije, želela je da nastavi da radi sa svojim prijateljem i bivšom glumačkom zvezdom, Joakimom Gotštakom. Njegova žena i deca su bili Jevreji, što ga je dovelo na crnu listu UFA-e.
Gotštok je 1941. saznao kako su Gestapovi agenti na putu prema njegovoj kući s planom da njegovu porodicu smeste u koncentraiconi logor. Da bi izbegli tu mračnu sudbinu, cela je porodica počinila samoubistvo.
Gubitak prijatelja potresao je Bridžit, te je shvatila kolika je stvarna moć nacista. Verovatno u strahu za sopstveni život pristala je da radi na propagandnom filmu Am Ende Der Welt (Kraj sveta) 1944. godine. Ipak, kako Gebels nije bio zadovoljan rezultatom, film je pušten tek nakon kraja Drugog svetskog rata. Bridžit je iz straha pobegla u Švajcarsku, ostavljajući za sobom supruga u Nemačkoj. Nakon rata postala je američka državljanka te se udala za Hana Đvarzenkija, Jeverejskog istoričara umetnosti.
Lilijan Harvi, s druge strane, bila je jedna od naci starleta koja je uživala moć i bogastvo.
Rođena u Engleskoj, Lilijan je od osme godine života živela u Nemačkoj. Dok je radila kao profesionalna plesačica zapazili su je filmski agenti te angažovali za uloge u nemom filmu. Nakon što je postala zvezda, putovala je po celom svetu te snimala na francuskom, nemačkom i engleskom. Lilijan se 1933. odselila u SAD sa željom da započne holivudsku karijeru. Nakon dve godine pokušavanja i malih uloga, na kraju se vratila u Berlin gde joj je bio zagarantovan uspeh. Kao znak zahvalnosti za odanost Trećem Rajhu, dobila je luksuzni automobil i dom te gomilu novca kao zaradu za ukupno 12 filmova u kojima je glumila.
Lilijan je bila glavna zvezda brojnih nemačkih mjuzikala koje je Hitler obožavao. Ipak, 1942.godine, i u pravo vreme, napustila je Nemačku te se vratila u SAD, gde je volontirala.
Sibil Šmic je pokušavala, ali joj nije išlo.
Godinu dana pre nego su nacisti preuzeli kontrolu nad UFA-om, Sibil je potpisala petogodišnji ugovor s tom produkcijom. Nažalost, Gebels nije bio njen obožavatelj jer je bila tiha i tajnovita. Njena tamna kosa i oštre crte lica nisu delovale previše arijevski, pa je dobijala samo sporedne i beznačajne uloge, ili pak one problematičnih likova poput špijuna i ljubavnica.
Ipak, 1943. godine je dobila ulogu svog života u Titaniku. Ipak, produkcija je imala puno problema i nakon što su potrošeni milioni dolara, Gebels je odlučio da se film nikad neće prikazivati u nemačkim bioskopskim dvoranama. Sibil tako nikad nije imala priliku da dokaže svoj glumački talenat, a bila je zarobljena nepovoljnim ugovorom. Naposletku su je i kritikovali jer nije napustila zemlju kojom su vladali demonizovani nacisti, a život je skončala samoubistvom.
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar