Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
0
Život Andrije Ere Ojdanića toliko je bogat i turbulentan da bi po njemu mogao da se snimi film.
Folk pevač u ispovesti priča o teškom detinjstvu, bolesti ćerke, druženju sa kriminalcima i obožavateljkama, ali i o svojoj najvećoj ljubavi, supruzi Ljupki, koja je preminula 2009. godine.
PROČITAJTE JOŠ
Era otkriva da je ženinu sahranu odložio tri dana jer je imao zakazane dve svadbe u svom motelu na Ibarskoj magistrali! Dok su se svatovi veselili, telo njegove voljene Ljupke nalazilo se u hladnjači svega sto metara dalje…
„Najtužnije je bilo to što je moja Ljupka mrtva ležala sto metara od motela u kojem smo organizovali slavlje. Umrla je u petak 15. oktobra, a mi smo imali zakazane dve svadbe u subotu i nedelju, koje nismo mogli da otkažemo. Preuzeo sam Ljupkine posmrtne ostatke sa VMA i zadužio jedno pogrebno preduzeće iz Meljaka da je drži u hladnjači. Sve to sam teško podneo… Žena koja je podigla motel zajedno sa mnom ispustila je dušu, a mi smo u tom istom lokalu imali slavlje baš tog vikenda. Ne možete ni da zamislite koliko je bilo teško i mom sinu, ćerkama i ostatku familije“, kaže pevač na početku životne ispovesti za Hit.
Ojdanić je posle smrti žene, sa kojom je proveo četiri decenije, čvrsto rešio da se više nikada ne oženi:
„Ljupka je bila domaćica, majka i žena. Takva se više ne rađa! Zakleo sam joj se na grobu da nijedna druga neće doći na njeno mesto. I dan-danas pamtim kako smo se upoznali na Spasovdan na vašaru u Stepojevcu. Mi seoski muzikanti okupili smo se da radimo ispraćaje, vašare, svadbe… Jednog četvrtka tu se pojavi i ekipa iz Jagodine, u kojoj je bila i jedna devojčica koja svira harmoniku, moja pokojna Ljubica… Najpre ju je moj otac Radisav primetio. Rekao je da lepo svira i da se vidi da je ozbiljna devojka, te da ne bi bilo loše da se upoznamo. Kazao mi je da takvu priliku ne smem da propustim, da je ona čeljade za našu kuću.“
„Bio sam mlad i zelen, plašio sam se kako će da reaguje. Moj otac je nju i njen bend pozvao za naš sto da nam sviraju kako bih ja stupio u kontakt s njom. Tad sam se okuražio i prišao joj. Bila je to ljubav na prvi pogled! Nakon te večeri više se nismo razdvajali, a ubrzo, posle nekih šest meseci, venčali smo se. Imao sam 19 godina, a ona samo 16. Sve se desilo na brzinu, u naše vreme se nije dugo čekalo da ljudi sklope brak, znao se neki red. Kada smo mi bili mladi, jedino je bilo bitno da se zajedno borimo kroz život“, priča Ojdanić i dodaje da su ubrzo morali da se razdvoje na neko vreme:
„Oženio sam se Ljupkom u proleće, a u septembru sam krenuo u vojsku. Majka i Ljupka došle su mi na zakletvu u Ajdovščinu u Sloveniji. Dok sam bio u vojsci 18 meseci, Ljupka je ostala da živi sa mojim ocem i majkom, oni su mi je čuvali. Verno me je čekala.“
„Najpre smo dobili Jasminu, pa Milenu i, na kraju, Dragutina. Kada sam dobio sina, častio sam celu kafanu, slavlje je trajalo danima! Oduvek sam želeo da imam veliku porodicu i sina naslednika! Najstariju ćerku Jasminu babice su povredile na porođaju i ostala je invalid. Uspeva da radi sve po kući, ali nikad ne sme da ostane sama. Ima poteškoće kada je komunikacija u pitanju, nije previše društvena, ali je jako vredna. Ja se staram o njoj otkako je umrla moja supruga. Moram da kažem da moja Jaca kuva odličnu kafu, super se snalazi u domaćinstvu. Voli cveće, kao i njena pokojna majka. Mnogo volim svoju decu i petoro unučića, oni su moje najveće bogatstvo!“
Era je još odmalena naučen da bude privržen porodici. Kaže da su ga tako vaspitali otac i deda.
„Rođen sam u selu Visoka kod Arilja. Živeli smo skromno i teško. Otac je morao da radi teške fizičke poslove da bi prehranio porodicu. Bilo je baš teško vreme, bilo nas je osmoro u porodici. Deda mi je bio vrhunski šnajder, ceo region je dolazio kod njega da im šije čakšire i jelek. Otac i deda su nas izdržavali, a ja sam od malih nogu bio veoma vredan. Čuvao sam stoku, išao u školu, a posle nastave čuvao sam ovce za jedan litar mleka. Tada mi je sve falilo, bio sam više gladan nego sit…“, kaže pevač i dodaje da se zimi smrzavao:
„Živeli smo u kući bez plafona i prozora, samo goli zidovi. Leteli su nam golubovi i guske po kući. Spavao sam sa ocem i majkom na sankama koje vuku konji, nije bilo dušeka, samo slamarice. Kuća je bila hladna, bez prozora, pa je moja majka donela ćilime i stavila ih na prozore… Muke moje niko ne zna.“
Talenat za muziku kod Ere je prvi primetio njegov deda.
„Deda me je poveo na seosko veselje kod svog prijatelja, tamo sam prvi put video čoveka sa harmonikom. Tražio sam od dede da probam malo da sviram. To je bio moj prvi susret sa tim instrumentom, imao sam pet godina. Tata je voleo muziku, čašicu i žene kao i ja, tako da mi je po povratku kući kupio harmoniku. Dok su moje sestre i tetke terale stoku, ja sam sedeo na kamenu i učio pesme. Prva koju sam naučio da sviram bila je ‘Čoban tera ovčice'“, priča folker i dodaje da je bio baš ponosan na sebe kada je zaradio prvi novac:
„Otišao sam da sviram na jednoj igranci i zaradio pet banki. Majka je bila ponosna što sam zaradio prve pare! Kupila je kilo soli, šećera, masti… Nagradila me je sa 100 grama marmelade. Ta 1952. bila je ‘gladna godina’. Meso smo jeli samo za Božić!“
Era je prve dobre honorare počeo da zarađuje na lokalnim veseljima:
„Otac mi je kupio drugu harmoniku i odveo me je kod Budimira Jovanovića da usavršim sviranje. Nastupao sam na rođenjima, podizanju krova, ispraćajima u vojsku, ništa mi nije bilo teško. Nikada više nisam bio bez para! Otac mi je kupio polovan bicikl, na njega sam okačio harmoniku i išao od kafane do kafane. Tada je bilo mnogo mladih konobarica oko mene. Svaki dan sam svirao i pevao, i ubrzo sam napravio orkestar pod svojim imenom i organizovao solističke koncerte uz pomoć Rake Đokića. Davne 1975. godine objavio sam hit ‘Oženjen sam, a kao momak živim’. Te godine kod nas je došao čovek iz Ritopeka koji je ženio sina i tražio da mu tri dana sviramo. Nismo spavali, nismo se izuvali i zaradili smo 110.000 maraka! Bilo nas je desetoro u orkestru, pa smo podelili te pare. Nas pet je odmah sutradan otišlo u auto-kuću i svi smo kupili po novog ‘keca’. Tada je taj auto koštao 10.000 maraka.“
Pevač nam je otkrio kako je došao na ideju da otvori kafanu na Ibarskoj magistrali:
„Kao klinac radio sam u kafani bez plate, samo za bakšiš. Radio sam 10 godina kod čika Miće, davao mi je ponekad večeru, ali to je bilo nešto kuvano, nikad roštilj. Pevao sam i svirao svake noći i tu su se okupljali fudbaleri, sudije, novinari… U to vreme u Beogradu nije bilo nijednog mesta za izlazak. Jednog dana, kada više nije mogao da radi, gazda me je pitao: „Hoćeš da kupiš kafanu? Ti si vredan i znam da će ova kuća ostati na dobrom glasu“. Tako je i bilo, kupio sam je za 50.000 maraka. Gazda mi je prodao kafanu jeftinije jer me je voleo kao svoje dete, a i bilo mu je važno da neko nastavi posao.“
Ojdanić se hvali da je pevao svima – od kriminalaca, preko sportista, do političara: – Slušali su me Ljuba Zemunac, Rade Ćaldović Ćenta, Stane Dolanc, Ivan Stambolić, Žika Muštikla, Toma Nikolić, Vojislav Šešelj… Lepo smo se zabavljali i družili. Jedino nisam uspeo da pevam Slobodanu Miloševiću i baš mi je žao. Kad god sam negde nastupao, bili su redovi i sve devojke su se okupljale oko mene, a mnoge kolege su mi zavidele na tome. Radiša Urošević je bio jedini šmeker na estradi, pored mene, naravno. Pokojni Bora Drljača stalno se nervirao i pitao šta im ja to radim, kada sve dolaze kod mene! Na jednom nastupu je bilo više izvođača, a kada sam ja izašao na binu, devojke su toliko vrištale da je to bilo neverovatno. Jedna devojka je nasred diskoteke skinula gaćice, prišla mi i zamolila me je da ih stavim u džep. Bilo je hiljade situacija gde nisam mogao da se odlučim sa kojom ženom ću otići u hotelsku sobu posle nastupa. Ma mladost-ludost!
Era tvrdi da je celog života bio zavodnik, a poslednje tri godine je, verovali ili ne, u virtuelnoj vezi sa devojkom koja ima 35 godina!
„Ja deset dnevno mogu da promenim! Nema žene koja bi me odbila, ali ja sam se primirio pored moje male… Pre tri godine nabavila je moj broj i poslala mi svoje vrele slike dok sam bio na moru u Budvi. Kada sam je video, shvatio sam da ima šta da se mazne. Ima savršenu guzu, imaću pune ruke posla… Vidim da je mala veoma talentovana. Ne volim devojke koje gledaju interes, a ova nije takva. Vidim da me iskreno voli, iako se još nismo videli“, kaže pevač i dodaje da on i njegova izabranica održavaju vezu na daljinu:
„Ova ludačka hemija između nas traje tri godine. Korona nas je sprečila da se vidimo uživo, ali svaki dan smo u kontaktu. Razmenjujemo seksi poruke, gledamo se na kameri, imamo sajber-seks… Stalno pričamo, maštamo i dogovaramo se da se nađemo. Moja devojka je sa juga, pa sam smislio da se nađemo na pola puta i vodimo ljubav u kolima. Planiram da joj uzmem neki seksi veš, pa kada se budemo videli, ima sve da pršti! Jedino me brine što u blizini ima neki rudnik u koji radnici rano dolaze, pa bi mogli da nas zateknu gole i lude od strasti. Kad se budemo dohvatili, neću silaziti sa nje. Ima da je oblikujem i vajam kao pravi umetnik, jer sam bio i ostao majstor za žene.“
Ojdanić kaže da mu njegova deca ne zameraju što celog života juri za ženama:
„Moja deca znaju sve, ne krijem ništa od njih, ali se ne mešaju u moj život. Poštuju moje odluke, nikada mi niko od njih nije prigovorio… Ja sam domaćin, radim stalno, održavam domaćinstvo, zarađujem… Ponosan sam, srećan i ostvaren čovek!“, završava priču folk pevač.
BONUS VIDEO: Mitar Mirić o muzici