"Sarajevo, grade moj": Tanja Savić zapalila Skenderiju, pa odala počast Halidu Bešliću

Tanja je na binu izašla u beloj haljini, dostojanstveno i sa suzom u oku. Već posle prvih taktova pesama "Gde ljubav putuje" i “Kao brodovi”, publika je znala da će ovo biti noć za pamćenje. A onda — neočekivano, ali iz srca — prekinula je svoj uobičajeni redosled pesama i rekla:

„Večeras nema pravila. Ovo je za njega, za čoveka koji je bio i ostao duša ovog grada.“

I zapevala je “Sarajevo, grade moj”.

Skenderija se pretvorila u jedno veliko srce. Publika je ustala, pevala, plakala. Emocije su preplavile svaki kutak dvorane. Bio je to trenutak tišine i buke u isto vreme — tišina u duši, buka u srcu. Ovacije su trajale minutima, a mnogi su govorili da se činilo kao da je i Halid Bešlić te večeri bio tu, negde među njima.

Posebni gosti večeri bili su Šejla Zonić, Bane Bojanić i Nermin Handžić, koji su svojim nastupima dodatno zagrejali atmosferu. Sa Tanjom su zapevali bez sujete, drugarski, u duhu prave muzičke porodice.

„Sarajevo je moj drugi dom. Ovde se pesma ne peva glasom, nego dušom,“ rekla je Tanja na kraju koncerta, vidno dirnuta prizorom hiljada ljudi koji su je ispratili ovacijama.
Bila je to noć kada je muzika spojila ono što ni vreme ni tuga ne mogu razdvojiti.