0
Pevačica Tamara Ćirić već dugi niz godina je deo estradne scene, snimila je nekoliko pesama koje se u beogradskim klubovima često mogu čuti, a takođe je objavila i par kavera kojima je oživela stare hitove.
Tamara Ćirić je rodom iz Pirota, a u emisiji „Ispovest„, autora i voditelja Nemanje Vasiljevića, pričala je o putu mlade devojke koja iz malog mesta dolazi u prestonicu, posle nekog vremena daje otkaz u državnoj firmi i postaje pevačica. Otvoreno je govorila o svom privatnom životu, ljubavnim brodolomima, babi i dedi koji su bili gluvonemi, ali i odrastanju u maloj sredini.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
Kakva je bila letnja turneja?
„Veoma radna, ja sam letnje dete ali ove vrućine su bila naporne, preko dana sam kod kuće, uveče radim i tako je izgledala letnja sezona. Nadam se da uskoro idem na odmor. Ujutru kada ustanem, pijem kafu, ćutim i tako odmaram grlo. San je takođe mnogo važan za naše glasne žice, alkohol ne pijem. Jednom sam promukla u životu i nije bilo dobro, tako da se čuvam.“
Na sceni si dugo, ali si za narod enigma. Gde si odrasla, kako je izgledalo tvoje detinjstvo?
„Rođena sam u Pirotu, to je za mene najlepše mesto. Jedinica sam, dosta sam vezana za porodicu. Sa samo par godina sam rekla mami da ću biti pevačica i da ću joj sagraditi kuću, a da će ona samo saditi cveće i uživati. To sam i ostvarila, sagradila sam tu kuću i ostvarila sam svoj san. Završila sam fakultet, po zvanju sam strukovni ekonomista za turizam i ugostiteljstvo, završila sam i master. Turizam sam volela, zaposlila sam se u jednoj firmi, tačnije u auto-moto savezu u Beogradu, ali meni je to bio statičan posao.“
„Bežala sam od Beograda, nisam volela gužvu, ali sam imala neslavnu ljubav u Nišu i otišla u Beograd. Tačnije, ja sam upisala Visoku turističku školu u Beogradu, imala sam dečka i zbog njega sam se prebacila u Leskovac. Ne kajem se što sam to uradila, završila sam taj fakultet i završila i vezu sa tim dečkom, on je bio moja prva ljubav, danas smo u dobrim odnosima. Kada sam završila fakultet otišla sam u Niš da završim master studije i tamo sam imala dečka, ali se i ta ljubav završila neslavno i 2015. godine sam došla u Beograd i zaposlila se u auto-moto savezu.“
„Moja drugarica je radila u toj firmi, ja sam poslala CV i tako su i mene zaposlili. Radila sam tamo dve godine i onda sam počela da pevam, ali sam krila od roditelja i svih prijatelja. Imam talenat, ali sam morala da radim na tome. Pevanje mi je donelo sreću, a kada sam išla u firmu plakala sam, koleginice su bile super žene, ali tamo sam stalno slušala o bolestima i nekim stvarima koje nisam rezonovala sam 20 godina. Jednoj koleginici loše, ovoj drugoj ovako i ja sam dobila traumu i postala anksiozna, plašila sam se i da meni ne bude loše jer slušaš sve te priče.“
„Dve godine sam tako živela, i onda sam stala da razmislim da li da ostanem u državnoj firmi ili da idem da pevam? Otišla sam u Pirot i rekla roditeljima, to je bio šok. Oni i kada su imali i kada nisu imali ja sam sve u životu dobila, ali sam im ostala dužna i eto sredila sam tu kuću, nisam sebi stan kupila da bih njima obezbedila. Moj otac mi je rekao da mi narednih nekoliko meseci neće davati novac kada sam dala otkaz, pa ako mogu da se izborim za sebe okej. Rekla sam da ću probati, pa kako bude.“
„Nije uopšte bilo lako, sećam se da sam išla autobusom za Švajcarsku, Nemačku – putujem 24 sata, spavam na podu, pevam, odmah posle nastupa se vraćam. Koleginice su me uvele u taj krug ljudi. Nedavno sam pravila rođendan i zahvalila sam se svojim kolegama i prijateljima koji su mi pomogli da krenem u taj svet. Rekla sam im da ovaj rođendan, 33. sam posvetila njima jer ne bih bila tu da nije bilo njih. Mnogo sam se borila i mnogo je bilo teško, odvajala sam svaki novac za pesmu i kaver. Sve sama, radila sam dve svirke dnevno. Moji roditelji nisu imućni da mi plate pesmu, a nisam imala ni dečka da me finansira i ne bih ni pristala na to.“
Puno radiš u Beogradu, a mnogi kažu da je jako teško ući u beogradske klubove, kako si ti uspela?
„I pre nego što sam izbacila pesmu ja sam počela da pevam po beogradskim klubovima, radila sam i na veseljima, samo za manju cenu nego sada. Nisam volela veselja, ali sam sada zavolela, uživam u tome, drago mi je kada nekome ulepšam taj dan, da li je krštenje, venčanje, bilo šta i stalno plačem. Najgore mi je kada vidim baku i deku kako plešu sa mladom, tada mi bude teško jer mi je žao što moja baka neće biti tu kada se ja budem udala. Ona nažalost nije živa, to je tatina majka, ona i deda su bili gluvonemi, a oni su mene pazili kada sam bila mala, pričala sam umesto njih, pokazivala od malena gde i šta i mnogo sam bila vezana za njih. Oni su preminuli pre godinu dana. Postala sam mnogo sentimentalna, nisam nikada imala nekoga ko će biti zaštitnički pored mene, nego sam uvek bila sama i jaka. Mnogo sam bila vezana za baku i deku, možda i više nego za roditelje.“
Šta se dešava sa tim ljubavnim brodolomima, jesu ti momci branili da pevaš?
„Smetalo im je, svako mora da bude psihički jak da bi se izborio sa pevačicom. To je veliki zalogaj za muškarca. Ne možeš ovo da obučeš, ne možeš da dolaziš kasno. Šta hoćeš – je li me ti hraniš i oblačiš? Jesi me upoznao na svirci? Muškarcima radi ego kada su u vezi sa pevačicama, sujeta i bes izlaze na površinu.“
Jesu ti branili da pevaš?
„Da, htela sam da pestanem da pevam u jednom trenutku. Bila sam na korak do toga, bila sam ranjiva, depresivna, iscpljena – daješ sebe na poslu i dođeš kući gde ti treba mir, a imaš ludnicu. Kažem sebi – hoćeš da se ostvariš kao majka, ali šta ću sa svim ovim onda? Imala sam velike oscilacije u poslu. Imala sam nemir.“
A kada presečeš?
„Narcisoidni poremećaj ličnosti – manipulatori – oni te ubede da ne vrediš toliko, da ti nisi dobra, a on vredi i treba da budeš ponosna što si sa njim i moraš da mu se dodvoravaš. Ali ja nisam taj tip žene. Želele smo ravnopravnost, pa evo nam sada. Žene su trebale da budu žene, a ne da mi nosimo kese, sada muškarci misle – što bi ja kada ona može. Nisam ih nikada ostavljala jer mi je bilo žao da neko pati zbog mene. Nisam mogla da se nosim sa nečijim bolom. Sada učim da sama sebi budem najbitnija, da volim sebe ovakva kakva jesam. Što se tiče veze, uvek navedem muškarca da on napravi problem i da me ostavi, a onda se on kaje što me ostavio. Ja sam najbolja verzija sebe posle raskida – kad najgore izgledam tad se najbolje osećam – to je moja autobiografska pesma.“
BONUS VIDEO: ISPOVEST „Oteo me je Arapin na benzinskoj pumpi u Nemačkoj“: Poznati pevač zamalo završio u belom roblju – ovo su detalji drame
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare