"Publika me pamti po 'Srećnim ljudima', a ja od te uloge nisam ništa zaradio": Životna priča poznatog glumca koji iza sebe ima dva razvoda i 12 selidbi

Poznati domaći glumac Milenko Pavlov rođen je na severu Srbije u mestu Srpska Crnja, te je detinjstvo proveo u prirodi, okružen životinjama. Tada je zavoleo seoski život, ali već sa osam godina dolazi sa roditeljima u prestonicu.Živeli su relativno skromnom, od očeve plate, a školske dane pamti po druženju sa fudbalerom Mocom Vukotićem.Međutim, on je jedan od zaljubljenika u Vojvodinu, pa iako je centar glumišta Beograd, odlučio je da prestonicu zameni Banatom."Pobegao sam iz Beograda. Živim na ivici Pančeva, pokraj Tamiša. Moja cipela retko staje na beton, već u travu ili blato. Čovek je deo prirode. Vidim da su svi sada počeli da beže iz grada. Otišao sam iz Beograda pre 20 godina. A selio sam se u životu. Mislim 12 puta. Sada sam se nešto sabirao, možda i više. Samo u Beogradu pet-šest puta sa malim detetom i suprugom. Nekad po kiši i snegu. Pozorište mi je dalo kamion i prijatelji su pomagali. Sa Konjarnika kad sam se selio, raspao mi se nameštaj. Ali bili smo optimisti. Živeo sam u Zrenjaninu, Vršcu i menjao dve adrese u Pančevu. Prolazne sobe, mala garsonjera u centru Beograda. Podrumi, spratovi, kuće, odmrzavanje tuđih stanova, krečenja, curenje vode... I Ub doživljavam kao svoj grad. Puno sam tamo radio i postao njihov počasni građanin", rekao je glumac u velikoj ispovesti za Kurir.

Nije bio dobar đak, ali su profesori prepoznavali njegov glumački talenat. Već u petom razredu imao je prve dodire sa sedmom umetnošću, a mladost je proveo u Ustanovi kulture Zrenjanin, gde je imao priliku da upozna mnoge velikane poput Mike Antića, Raše Popova, Voje Despotovića i drugih.Pre glume, upisao je režiju, a nakon što je prekinuo studiranje odlazi na služenje vojnog roka u Makedoniju. Posle vojske, vanredno upisuje FDU i dobija angažman u Pozorištu na Terazijama."Za uspeh je najveći krivac rad. Mahom smo izvodili američke tekstove, koji su bili izuzetno popularni. Tolstojevu alegorijsku 'Priču o konju' moram da spomenem. Scenu sam delio sa Tanjom Bošković, Danicom Maksimović i Radetom Markovićem. Dirigent je bio Vojkan Borisavljević. Igrao sam Šarca, genijalnog konja, prvog na trkama koji je imao samo jednu manu - bio je šaren i drugačiji. U Zagrebu su nam aplaudirali sedam minuta. Relja Bašić me je digao na ruke i govorio: 'J**em ti, j**em ti, šta ste to uradili...'", dodaje on.

Najveći deo karijere, oko 20 godina, proveo je u Narodnom pozorištu, gde je ostao do penzije, a dvojici glumaca duguje posebnu zahvalnost."Gidra i Mija Aleksić su mi strašno pomogli da budem bolji glumac. Njihove savete primenjujem i danas. S Mijom sam snimao za TV 'Zeleni kabare'. Mija kaže: 'Snimajte malo ovog dečka, ja sam se naslikao. Ko zna ko će on jednog dana biti.' Snimali su samo njega krupno, a ja mu kažem: 'Nemojte tako, Mijo, vi ste veličina', a on dobaci: 'Mali, ne seri.' Mladim glumcima često pomažem, ako mi dozvole, kako je mene Mija naučio."I pored mnogih pozorišnih uloga, publika ga najviše pamti po ulogama u serijama Siniše Pavića, a posebno kao kafedžiju Radojicu u seriji "Srećni ljudi".Upečatljive su bile role gde se svađa sa suprugom, koju je tumačila Aleksandra Nikolić, a Milenko se i dalje seća pojedinih anegdota."Publika najviše pamti 'Srećne ljude', a ja od te uloge nisam zaradio ništa, jer je to snimano u vreme hiperinflacije. Oni su nas isplaćivali 25. u mesecu. Moj honorar za tu seriju bio je uvek kutija 'marlbora', a jednom je bilo super, jer sam tog momenta mogao da kupim ceo boks. Danas u tome tražim nešto pozitivno. Srbija je devedesete preživela uz šljivovicu, domaći hleb i sir. Moju suprugu u toj seriji, koju je igrala Aleksandra Nikolić, svi pamte kao neku rospiju, a privatno je jedna nežna žena. To govori samo da je dobra glumica. Ona je Somborka i glumačko dete. Šuljagić joj je rekao da mi uradi šamar iz sve snage. Međutim, kad me je uradila, izašao sam iz kadra. Te scene nema u seriji. A ona mi se posle izvinjavala, a reditelj je pobegao. Pored serija 'Srećni ljudi', 'Bela lađa' i 'Stižu dolari', ponosan sam i na 'Kolo sreće'."Trenutno snima nekoliko komedija, organizuje Bećarsko veče kabaretskog tipa, kao i predstavu o vršnjačkom nasilju.Pored mnogih angažmana, preko 100 snimljenih projekata, Milenko tvrdi da gluma nije unosno zanimanje.

"Nema love u glumi. Plate nam nisu bile velike, ali ni honorari od uloga. Nikad nisi mogao da kupiš stan, a ni nova kola. Ceo život vozim polovnjake. Mi smo važni ovom narodu. Umetnost je bitna. Mi smo tu da ih opominjemo i oplemenimo. Hvala bogu da danas neki imaju para da kupe novi auto. Kusturica je zaslužio da ima 100 miliona jer je veliki reditelj sa svetskim nagradama. On nas je proslavio u svetu. Ne bi znali gde je ta Srbija."Roditelji su se protivili njegovoj odluci da upiše glumu, ali se sve promenilo kada su ga prvi put videli na malim ekranima.Iako on nije poslušao savet roditelja, njegov sin Ivan jeste."I moj sin Ivan je hteo da bude glumac, ali sam ga odvratio. Došao je kod mene sa idejom da sutra polaže prijemni. Samo sam mu rekao: 'Idi kući.' Sada mi je zahvalan. On je dobar majstor i ima čamac na Dunavu. Ivan je bio golman. Igrao je u OFK, ali je fudbal napustio sa 18 godina. Malo su ga stigle povrede, a i njemu se više nije treniralo."Sin Ivan je oženjen i ima naslednika Vasilija, a Milenko iza sebe ima dva razvoda.

Od druge supruge se razveo pre dve godine, ali se to tek nedavno saznalo."Dva puta sam se ženio. Razveo sam se pre više od dve godine, ali sada se saznalo. Sa obe supruge imam divne odnose. Da li ću treću put da se ženim? To se nikad ne zna. Moja pokojna mati Kata je govorila: 'Teško sa njom, a još teže bez nje.' Želeo sam da imam još dece, ali nije bilo suđeno", rekao je on za pomenuti medij.BONUS VIDEO: TOP 5 najlepših glumaca starijih od 35

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=top5najlepihglumacastarijihod35mm2-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4014161"]