Iako smo svedoci toga da se u medijima i javnosti najviše priča o estradnim zvezdama, zahvaljujući alternativnim, pop i rokenrol bendovima koji su tokom poslednjih nekoliko godina isplivali kao zdrava alternativa muzičke scene u Srbiji, budućnost domaćeg zvuka nalazi se na dobrom putu - o čemu svedoči i njihova popularnost u regionu, pretežno u Hrvatskoj.
Pravi primer toga su Luka Racić i Zoran Zarubica, momci iz benda Buč Kesidi. Do sada su izdali dva studijska albuma i nekoliko uspešnih hitova koji su privukli pažnju mlađe generacije i postali alternativne klupske himne i veoma poželjne i rado slušane numere na živim svirkama ovog mladog dua. Grupa je nastala 2013. godine. Oba člana benda doprinose pisanju muzike i tekstova, a njihova muzika se najbliže uklapa u žanr indi roka.
PROČITAJTE JOŠ
Tokom 2017. godine, bend je krenuo da piše i izvodi nove pesme, među kojima je i pesma „Nema ljubavi u klubu“ – koja se kasnije izdigla kao njihov najuspešniji singl do sada. U ovom periodu, basista Alen Duš napušta bend, i posle nekoliko kratkoročnih zamena na mestu basiste, bend nastavlja da radi kao dvojac. Ova promena u sastavu benda prouzrokuje da se bend okrene korišćenju sintisajzera i semplera uživo, što ih dovodi do modernijeg zvuka sa uticajima elektronske muzike.
Krajem 2018. godine, bend izdaje singl i spot za pesmu „Nema ljubavi u klubu“, kojom najavljuje drugi album. Pesma ubrzo privlači pažnju publike i kritike, i pojavljuje se na nekoliko onlajn portala kao jedan od najboljih singlova 2018. godine. Aprila 2019. godine izlazi naredni singl sa novog albuma, „Đuskanje ne pomaže“, u kojem Zarubica po prvi put preuzima ulogu glavnog vokala i tekstopisca. Leto 2019. godine obeležavaju nastupi na festivalima širom zemlje, u koje se ubrajaju Arsenal fest, Beer Fest i nastup na glavnoj bini EXIT festivala, kao i letnji singl „TIHO“, ponovo sa Zarubicom na glavnom vokalu.
U novembru 2019. godine, Buč Kesidi izdaje drugi album pod nazivom „Euforija“.
Tada kreće i njihov regionalni uspeh.
„Euforija“ je odmah propraćena promocionom turnejom tokom zime, koju su činili rasprodati koncerti u Novom Sadu, Nišu, Skoplju, Zagrebu, Sarajevu, kao i dva rasprodata celovečernja koncerta u sali Amerikana Doma omladine Beograda. Album je kritički vrlo dobro primljen, sa velikim brojem pozitivnih recenzija koje ga često navode kao domaći album godine. Nakon koncerata na festivalima MENT u Ljubljani i ESNS – Eurosonic Noorderslag u Holandiji, planirano je da se promotivna turneja nastavi tokom proleća, ali je zaustavljena usled pandemije kovida 19. U avgustu 2020, snimljen je spot za pesmu „Nedelja ujutru“, koja je objavljena kao singl sa albuma.
Tu je i bend Repetitor, koji se smatra začetnikom Nove srpske scene – termin kojim se uglavnom označavaju srpske pop/rok muzičke grupe nastale nakon 2000. godine. Grupa je nastala u zimu 2005. godine, kada se Ana-Marija Cupin (bas, glas) pridružila Mileni Milutinović (bubnjevi) i Borisu Vlastelici (gitara, glas), koji su već neko vreme svirali zajedno. Repetitor od početka 2006. godine nastupa po Beogradu, a kasnije i po ostalim većim gradovima u Srbiji i sa grupama Partibrejkers, Kanda, Kodža i Nebojša, Jarboli, Obojeni program.
Samo godinu dana kasnije, doživljavaju i veliki regionalni uspeh, te na festivalu Art&Music u Puli osvojaju prvo mesto glasovima žirija i publike.
Jedan od članova benda, Boris Vlastelica, u razgovoru za Nova.rs objašnjava da su neki od najluđih koncerata benda bili upravo u regionu.
„Ako pričamo van Srbije, gde su to Beograd, Novi Sad i Niš, najposćeniji i najluđi koncerti su u Zagrebu, Skoplju, Ljubljani i Splitu. Ako pričamo van regiona, u Šenženu, Moskvi, Berlinu, Amsterdamu, Brnu, Vilnusu, Krakovu. OK, i Sofija, Plovdiv, Beč i Segedin al’ to nekako računam kao region“, rekao je on.
Pravi je uspeh, govori Vlastelica, da jedan pop-rok bend iz Srbije napuni klub ili svirku na drugom kontinentu.
„U Zagrebu smo, kao i Beogradu, prodali preko soma karata, Skoplje i Ljubljana preko 800, Novi Sad 500, pričam otprilike. A van regiona nisu to veliki koncerti, najviše 300-500, koliko je bilo u Moskvi i Šenženu u Kini, ali obično pričamo o svirkama za 150-200 ljudi. A naterati toliko ljudi na neki rok bend iz Srbije koji još peva na srpskom, to nije malo, tako da smo dosta zadovoljni posetama. Kada je turneja, doduše, mora da se svira i ponedeljak, utorak, tih dana su obično mali gradovi, još manji klubovi i par desetina ljudi. Četvrtak, petak i subotu su ovi veći, sreda i nedelja su lutrija“, objašnjava on za Nova.rs.
Stvar koju voli na svirkama benda jeste eksplozija energije ljudi koji na svirku dolaze.
„Sve zavisi od mentaliteta i kulture ponašanja u samom klubu gde sviramo, gradu, pokrajni, zemlji itd. Nekad je neki malo više fensi klub, pa ljudima treba duže da se opuste, nekad je neka udobna rupetina sa crnim zidovima gde ljudi već dolaze ‘pod gasom’, pa se odmah desi. Uglavnom se svuda desi ta eksplozija energije, nekad više, nekad manje“, dodao je on.
Nastup u Šenženu pamti kao jedan od omiljenih.
„Šenžen najviše pamtim jer su se ponašali najslobodnije što sam ikada video, potpuno neinhibirano, bez ikakvog obzira da l’ ih neko gleda i kako deluju, i Moskva jer su rušili razglas, pokidali mi majicu dok sam svirao i stvorili kišu kondenzacije s plafona koliko je bilo usijano vruće“, rekao je Vlastelica za Nova.rs.
Grupa Artan Lili postoji od 2013. godine. Nakon izvesnih personalnih promena ova nojz pop četvorka iz Beograda se ustalila u svojoj prepoznatljivoj postavi: Bojan Slačala — bas i vokal, Romana Slačala — vokal i daire; Marko Ajković — bubanj; Dragan Knežević — gitara. Bend je počeo kao eksperimentalni trio u sastavu Bojan Slačala — bas gitara i vokal, Marko Ajković — bubanj i Tanja Novaković — vokal.
PROČITAJTE JOŠ
Snimaju prvi singl spot za pesmu „Džoni“, a u to vreme, spletom okolnosti se Bojanu i Marku priključuju gitarista Dragan Knežević i vokal Elena Šever.
Grupa nastavlja sa snimanjem idućih šest singlova koje u Skoplju producira Nenad Trifunovski Tripe. Završene pesme objavljuju sukcesivno, preko bandcamp platforme benda kao prvi istoimeni album u formi singlova. Ovakav sukcesivni metod singl po singl u savremenom izdavaštvu smatraju svojom inovacijom, jer niko pre njih to nije uradio. Time osavremenjuju zastareli vid izdavanja albuma. Nakon nove personalne promene i dolaska Romane Slačale u bend, snimaju preostalih pet singlova za prvi album sa producentom Petrom Rudićem.
Ono što je pored muzike i prepoznatljivog zvuka karakteristično za grupu je i vizuelni identitet (prepoznatljivi logotip grupe i video spotovi). Naime, za 6 od 12 pesama sa prvog albuma snimljeni su video spotovi u režiji Željke Veljković, Miloša Gojkovića, Marine Uzelac i Staše Tomića. Svojim singlovima osvajaju prva mesta svih relevantnih radijskih i TV top lista u zemlji i regionu. Zanimljivo je istaći i da je singl „Ako stanemo tu“ debitovao na prvom mestu Diskomera Studija B, što je do tada pre njih pošlo za rukom samo grupama Bijelo dugme, Ekatarina Velika i Kal.
Jedan su od omiljenih srpskih bendova u Hrvatskoj.
Neverovatan regionalni uspeh – i dalje – imaju Partibrejkerski, što i ne treba da čudi, s obzirom na to da je bend bio izuzetno popularan još od trenutka nastajanja u bivšoj Jugoslaviji, davne 1982. godine.
Partibrejkersi su imali svoj prvi nastup 4. oktobra 1982. godine u Dadovu kao predgrupa grupi The Fifties, a posle „probijanja leda“, svirali su skoro svakodnevno. U Zagrebu su odsvirali pet koncerata zaredom, a na jednom od njih upoznali su Džonija Štulića.
Tokom 1990. godine, grupa odlazi na svoju prvu veliku jugoslovensku turneju, za koju se ubrzo ispostavilo da je bila i poslednja, bar u granicama SFRJ. Takođe su nastupali i kao predgrupa na jugoslovenskim koncertima grupe Motorhead. Krajem 1990. godine, iz grupe odlazi Igor, a zamenjuje ga Borko Petrović. U toj postavi objavljuju živi album, tj. kasetu “Zabava još traje”, snimljenu jula 1991. godine na koncertima u Zrenjaninu i Vršcu. Februara 1992. godine na njihovom koncertu u SKC-u učešće uzimaju Emir Kusturica (ex Zabranjeno pušenje), Džoni Dep (ex Rock City Angels, The Kids) i Džim Džarmuš (ex Del Byzantinees).
Interesantno je napomenuti da uoči rata u Bosni nastaje ad hoc sastav nazvan Rimtutituki (EKV, Električni orgazam, Partibrejkersi), koji snima antiratnu pesmu ”Slušaj ’vamo“.
Partbrejkersi su nastavili da se odupiru vremenu i s vremena na vreme snime neki album i obeleže godišnjice postojanja tj. rada. Njihove pesme i dalje su među omiljenim na svirakam duž celog regiona.
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare