Pop muzika u Srbiji: I dalje čekamo novog Bajagu

Showbiz 18. mar. 202019:59 > 20:24
Podeli:
Prijatelji duže od četiri decenije: Momčilo Bajagić Bajaga Foto: Zoran Lončarević

Govoreći o novom pop zvuku koji polako preuzima primat na domaćim radio stanicama, ali i u medijima, te o oživljavanju sofisticiranijeg i urbanijeg zvuka, Dragan Ambrozić, odgovorni urednik programa Doma omladine Beograda, za Nova.rs objašnjava da mlađa generacija ima mnogo talenta, ali da još uvek isčekuje svog Bajagu.

Naime, u vreme dominacije turbo folka i folka u Srbiji, pravo su iznenađenje novi muzički izvođači koji su sa sobom doneli savremen gradski pop zvuk, koji kao da više odgovara mlađoj generaciji.

I dok je „amerikanizovana“ muzika domaće produkcije dugo pravljena pod oznakom „underground“, u poslednje vreme svedoci smo toga da sve više novih izvođača bira da kroz ličnu perspektivu „prefarba“ ustaljene, dobro poznate muzičke norme, u nešto sveže i približnije mlađima.

Među primerima ovog novog pop naraštaja u Srbiji možemo izdvojiti autore poput Bojane Vunturišević, Sare Jovanović, Zoi, Tam, dua Buč Kesidi, ali i bend D r a m.

Foto:FilipKrainčanić/Nova.rs

O reinkarnaciji pop zvuka u Srbiji koji polako postaje „mainstream“, ali i o predvodnicima ovih žanrova, za Nova.rs govorili su Dragan Ambrozić, odgovorni urednik programa Doma omladine Beograda, ali i jedna od navedenih autorki, Bojana Vunturišević.

„Poenta je u tome da su ljudima potrebne dobre pesme, a baš njih kao da ima manje nego ikad, uprkos ogromnoj produkciji. Na neki način, pojava savremenih pop autora koji ih sami pišu predstavlja alternativu muzičkoj stvarnosti u kojoj živimo – ako izuzmemo nekolicinu velikih svetskih zvezda, ova stvarnost obiluje tonama sličnih likova za koje niko ne može trajno da se veže ili da mu nešto posebno znače. Što je najgore, svi oni se trude da liče na one koji su uspešni, pa prisustvujemo hiperprodukciji jednog te istog. Publici su potrebni pravi, a ne instant heroji“, govori Ambrozić i dodaje:

„Kvalitetni pop je maltene sinonim za mainstream. Tako je bilo nekad, tako je i sad, samo je u međuvremenu pop muzika postala još potrošnija roba nego što je ikad pre bila. Da bi komunicirala sa svetom u kome pažnja potrošača opada za tri sekunde, ona mora da teži efektima, a ne sadržajima. Sadašnja zabavna muzika za mase, ono što se nekad zvalo lake note, ima rok trajanja mesec dana, a ne celu sezonu, kao što je ranije umelo da bude. Zato današnja zvezda mora da izbaci novi spot već sledećeg meseca – da bi uopšte bila prisutna u svesti svojih fanova… inače se čas posla pojavi neko drugi.“

Foto: Goran Srdanov

Odogovarajući na pitanje da li su globalizacija i primat koji su društvene mreže preuzele u svakodnevnom životu mladih zaslužni za novi talas pop izvođača u svetu i kod nas, Ambrozić odgovara da „umrežena publika stalno traži novu senzaciju i stvari koje će im držati pažnju.“

„Umrežena publika jednostavno stalno traži nove atrakcije, živi u trenutku, želi da se probudi ujutru i nađe na sajtu okačenu najnoviju pesmu svoj omiljenog pevača ili pevačice. Tako smo svedoci fenomena da hitovi više i nemaju po jednog ili dva autora, nego desetak, da bi se izdržao ovaj tempo proizvodnje – jedan od njih pravi ritam, drugi tekst, treći refren, četvrti rešava prelaze, peti je aranžer itd. I to je neka vrsta marketinške hiperprodukcije – nasuprot tome imamo prave autore, one koji jednom u par godina imaju vredno delo što ostaje“, objašnjava on za Nova.rs.

Ipak, kako dodaje, nova generacija umetnika tek treba da izrodi nešto bi bio klasik, odnosno, još uvek čeka svog Bajagu.

„Mislim da još niko od ove nove generacije naših pop autora nije postao mainstream, što ne znači da neće, jer ima talenata. Ipak, i dalje čekamo novog Bajagu“, zaključuje Ambrozić za naš portal.

Foto: Goran Srdanov

Sa druge strane, Bojana Vunturišević, jedna od pomenutih autorki u tekstu, koja takođe važi za onu čiji je debi album otvorio vrata mainstream pop kulture za nove muzičke naraštaje, navodi da pop nikada nije bio mrtav, te da su ga, kako kaže, svojevremeno ugušili mediji željni profita.

„Pop nikad nije ni bio mrtav. Samo su ga privremeno ugušili mediji željni profita. Mladja publika je po difoltu sklonija tom žanru. Istorija nikad nije demantovala tu teoriju. Pop tek sada neće biti mrtav. Imamo horde i horde klinaca koji snimaju koreografije na TikToku uz strane pop hitove. Takva sam i ja bila, samo bez interneta, takav si bio i ti, takvo će biti i moje dete kroz koju godinu“, govori Bojana za Nova.rs i objašnjava trenutak u kome je izdala svoj debi album „Daljine“.

„U tom periodu me uopšte nisu zanimali ničiji komentari. Bukvalno sam bila gluva i luda i samo sam želela da svoju viziju sprovedem u delo. Želela sam da se izrazim i stvaram onakvu muziku kakvu bih ja sama poželela da slušam kod kuće, na radiju, televiziji u svakoj plejlisti. Komentara je verovatno bilo jer je moja priča baš onako tipičan stereotip. Imala sam bend koji se raspao i želela sam solo karijeru“, govori Bojana i dodaje:

„Mi smo generalno maliciozna nacija, prečesto skloni sarkazmu, ali ja sam samo gledala primere iz istorije muzike koji su mi pokazivali da sam na pravom putu. Darko Rundek, Vlada Divljan, Sting… svi oni su imali velike bendove koji su ostavili neizbrisiv trag, ali su njihove dalje karijere postale mnogo veće od one prošle. Dakle, kontinuitet i kvalitet. Samo mi je to bilo u glavi, kao i velika potreba da se izrazim kroz muziku, a ta potreba datira još iz ranog detinjstva.“

Kada su u pitanju njene muzičke inspiracije i ljudi zbog kojih je odlučila da se bavi muzikom, Bojana za naš portal dodatno govori da su u svetu muzike podjednako biti i globalni, ali i domaći muzički akteri.

„Mene su oduvek inspirisali najviše strani izvodjači. Medjutim, u bendovskom periodu svog života sam se najviše inspirisala domaćim izvodjačima. I mogu vam reći da su od velikog značaja i domaći i strani muzički akteri. Nekoliko godina unazad najviše me inspirišu strani izvodjači koji se oslanjaju na tradiciju naroda iz kog dolaze. „Ibeyi“ je francuski dvojac kubanskog porekla sa stalnom adresom u Parizu. One su fenomenalno implementirare muzičku tradiciju Kube u savremenu pop formu. Takodje i Rosalia (Španija), Kali Uchis (Kolumbija)… Ja još uvek tražim tu idealnu meru naše tradicije i modernog zvuka, ali ne kao „Lane moje“. Držite mi palčeve“, zaključila je ona za Nova.rs.