"Imam dosije, hapšena sam kao maloletni disident": Nataša Aksentijević o burnoj prošlosti

Nataša Aksentijević se govorila o srednjoškolskim danima, početku karijere, suočavanju sa činjenicom da do ulaska u četvrtu deceniju neće imati uloge i ponude, hapšenju, sukobu sa policijom, ali i kako reaguje sa negativne komentari na račun svog izgleda.

"Desila se jedna super stvar, bila sam na privatnom fakultetu, studirala glumu na BK univerzitetu, Klasu je primio Predrag Ejdus, bila sam u njegovoj klasi i on je bio jedan čaroban glumac, izuzetno loš pedagog, ali veliki intelektualac. Svako ko je imao bilo koju potrebu da nešto nauči od njega je mogao da nauči, ali si morao da ga pitaš. Nije nekako samo inicijativno prenosio znanje. I od tog čoveka sam naučila dosta toga o životu, o radu, posvećenosti i o toj ljubavi i strasti koja je jako bitna. Desilo se na veliku nesreću njegovu i našu naravno, da se on razboli na mojoj drugoj godini. I eto, malkice sreće je bilo u tome što je došao da mi bude profesor pokojni Vlada Jertović", započela je Nataša, pa nastavila:

"Kada smo završili fakultet, Vlada je u razgovorima sa mnom za kafanskim stolom rekao da od mene neće biti ništa do 32, 33 godine. I ja sam pogledala kao, joj, strašno, danima sam plakala kući. Tad sam ga pitala kao, pa zašto? Kaže, pa to je tako, posle će se vrata otvoriti i radićete na raznim poljima i nosite takvu energiju. Nažalost, Vlada je pokojni i jednom prilikom sam mu to samo rekla, ali to je već bilo kasno jer su tada tek počinjala da se otvaraju vrata. Žao mi je što u današnjem vremenu nije živ da ga zagrlim i da kažem ta rečenica koja mi je bila najstrašnija rečenica na svetu, stvarno u životu što mi je neko rekao jer zbog nje sam najviše patila, da sam znala koliko je istinita i dobra, da neću tako od te 20 i neke, kad završim fakultet tih 10 godina, da neću raditi i da to stvarno ima smisla."

Aksentijevićeva se dotakla svoje hrabrosti da radi, ali i da se ponaša onako kako želi, te je otkrila kako je to sve počelo:

"Zbog toga što je, iako je to bilo iz neke nepromišljenosti, iz ludila, nisam ja mislila da sam hrabra, ja sam kao srednjoškolka, u to vreme je tek počeo B92, ja sam se muvala po B92, radila sa tim ljudima, hapšena kao maloletni disident, znači prošla sam sve. O tome, eto, na primer, nikad nisam pričala, da sam imala i dosije i da sam bila tu u tom trenutku kao što su bili svi mladi jer sam odlazila u Krsmanac što je bilo akademsko pozorište, gde je bilo dosta studenata i uvek sam bila sa tim starim ljudima koji su me uveli u celu tu priču, ali mene je to interesovalo kao bunt".

Nataša je otkrila šta je ključ dobrog raspoloženja, kao i činjenicu da sreću čine male stvari.

"Ključ je u mikro, mini stvarima, u toku dana, da pogledate nekog, kažete dobar dan čoveku u liftu, da mu stvarno pošaljete energiju da mu bude dobar dan. Kad to uradite pet dana, šesti dan se budite, stvarno bude vam bolje, koliko god možete, ponesite nekoj babi kesu. To su te mikro stvari, to je bukvalno kao one domine kad padaju jedna na drugu. Ti kad kreneš tako, i to ide niz i jedno za drugim, jedno za drugim. Dobre stvari se šire, širi se krug dobrih stvari", govorila je Nataša u podkastu "Nešto moje" na portalu Mondo.