0
Lepa Brena započela je svoju karijeru 1980. godine, a već je pet godina kasnije, kad je nastao ovaj članak, bila nacionalna zvezda.
U to vreme mediji su pisali o njenoj udaji za novinara Ratka Kneževića, a s medijima je popričao njen bivši dečko. Ipak od te udaje nije bilo ništa, nego se Brena šest godina kasnije udala za tenisku zvezdu Slobodana Bobu Živojinovića, a priča se kako ni Boba pre ovog intervjua nije znao neke detalje iz njenog života.
PROČITAJTE JOŠ:
Decembar 1985.: Vest da se Lepa Brena udaje za mladog novinara Ratka Kneževića nije uzbudila samo Kikindu, to jest „Estradu Kikinda“, nego i susedni Zrenjanin. I to ne bez razloga. Jer lepa, stasita, dugonoga i dugoruka pevačica ostavila je za sobom duboke tragove u Zrenjaninu. Ne samo da je u ovom gradu stekla mnogobrojne obožavatelje nego su tu ostali i mnogi koji su s njom bili bliski. A za Zrenjanin Brenu vezuju još i uspomene na jednu idiličnu, rekli bismo i romantičnu, ljubav.
Jer, njena romansa sa zrenjaninskim lepotanom i didžejem Mirkom Krlićem nikome nije ličila na neobaveznu, prolaznu vezu. Ta je veza dugo trajala, a i sama Brena je, u jednom intervjuu, izjavila da postoji jedan dečko kojeg iskreno voli.Mnogi su se tada pitali ko je taj zagonetni dečko, a samo su Zrenjaninci znali da je to njihov didžej – mladić visok, stasit, kreolskog lica, lepotan kakav jedino i pristaje uz lepoticu koja je uzvitlala duhove širom Jugoslavije.
Mirko Krlić, vlasnik kafića Roksi u Gimnazijskoj ulici je 1985. godine ispričao svojevremeno svoju emotivnu priču o Breni za „Yugopapir“ i „Sabor“.
„Tačno je da je Lepa Brena duže vreme bila moja devojka i da smo se voleli. Ali, sada je to već prošlost i mi smo sada samo dobri prijatelji. O onome što priča zrenjaninska čaršija, da je trebala da se uda za mene i da je, tako reći, sve već bilo gotovo – mogu reći da je sve to mašta i nečije lepe želje… Ja mogu da izjavim da je, posle našeg zabavljanja, Brena za mene bila i ostala veliki prijatelj.“
„I pravo da vam kažem, nimalo se nisam iznenadio kada je nedavno objavljeno da se udaje. Jer, ja za tu njenu želju već odavno znam. Dok smo bili zajedno, često mi je govorila: ‘Mirko, najveća mi je želja da zasnujem svoju porodicu. Stalno me progoni misao da će slava jednoga dana proći, a ja ostati sama…’ Od tog straha nikako nije mogla da se oslobodi, pogotovo što je stalno bila odvojena od roditelja, koji žive u Brčkom“. izjavio je svojevremeno Krlić za „Yugopapir“ i „Sabor“.
„Brenu sam upoznao kada je prvi put nastupala u Zrenjaninu. To je bilo pre nekoliko godina, kada je kao još neafirmisana pevačica pevala u hotelu Vojvodina. Svideli smo se jedno drugom na prvi pogled. I počeli smo da se zabavljamo. Ja sam tada radio kao disk-džokej u Domu mladosti, a kasnije dole u baru. Brena je u našem gradu pevala u dva maha po nekoliko meseci, a viđali smo se i kasnije kada je otišla iz Zrenjanina.“
„Dok je ovde gostovala, retko je prošao koji dan a da nismo bili zajedno. Za to vreme ja sam je dobro upoznao i mogu reći da je njen svakodnevni život potpuno odudarao od njene uloge pevačice i zabavljačice u lokalu. Na radnom mestu, ona je do kraja bila profesionalac, a posle toga – sasvim obična, moralna žena, uz to, za svoje godine, i veoma inteligentna. Znala je šta hoće.“
Kao što je poznato, ona je nastupala samo u boljim restoranima, a posle toga se vrtoglavo uspela na sam vrh jugoslovenske estrade. Iako je volela da peva, biti zapažena, ipak, čim bi završila svoj nastup, povlačila se u svoju hotelsku sobu. Volela je diskretna mesta, da je radoznali ne opterećuju. Znala je dobro da razlikuje ko su joj iskreni prijatelji, a ko su oni koji to samo glume. Još u toku prvih kontakata s Brenom, zapazio sam njenu veliku želju za stvaranje porodice. Žarko je želela da živi u porodičnom krugu, s decom, koju je oduvek obožavala.
„U onom drugom delu svog života, to jest, izvan estradne scene, Brena se trudila da bude što običnija, što jednostavnija. S obzirom na njenu korpulenciju, mnogi verovatno misle da je ona sigurno i ljubitelj dobrog zalogaja. Međutim, stvarnost je drukčija: iako naočita i krupna devojka, ona baš ne poklanja neku naročito pažnju jelu.“
„Kada je bila slobodna, mi smo najrađe odlazili kod mojih ili kod njenih prijatelja. Bile su to kućne posete i na tim sedeljkama smo o svemu i svačemu ćaskali. Na estradnoj sceni, Brena je imala druge preokupacije. Nastojala je da bude pravi profesionalac – da što bolje otpeva neku pesmu, da to bude prava vrednost. Ona je uživala u svom poslu. Nekima su smetali oni njeni neuobičajeni efekti, pa i ono jahanje gostiju, ali – to je bila samo sporedna, propratna igra“, izjavio je Mirko za „Yugopapir“ i „Sabor“.
Njen uspeh je na kraju i morao doći do izražaja – da eruptira kao vulkan! Jer, Brena je svojom pojavom i pevanjem bila to – vulkan!
„Dobro se sećam Breninog prvog prodora na našoj televiziji, kada je u emisiji ‘Nedeljom popodne’, uz Minimaksove komentare, nastupila s onom svojom pesmom ‘Čačak, Čačak, šumadijski rokenrol…’. Tog popodneva bili smo u mom stanu i zajedno smo gledali televizijski program – kad se ona neočekivano pojavila na malom ekranu. Tada je prvi put uživo videla sebe na televiziji. Međutim, ta iznenadna slava joj nije nimalo udarila u glavu. Ostala je na zemlji – ista kao što je i pre bila“, rekao je Krilić za „Yugopapir“ i „Sabor“.
„Upravo od te televizijske emisije započeo je njen vrtoglavi uspon ka zvezdanim visinama estrade. No, ja i sada tvrdim da je to isključivo njena zasluga, jer kad-tad njen neosporni talent bi došao do izražaja. Često se može čuti, a to Zahar stalno trubi, da je on od Brene napravio estradnu zvezdu. To za sebe kaže i Kornelije Kovač. Ja sam, ipak, suprotnog mišljenja. Jer, i kada je Brena bila nepoznata pevačica, gde god se pojavila, punila je sale gradskih restorana.“
„Bio bih zaista nedrug kada bih o Breni, svojoj nekadašnjoj devojci, rekao nešto loše ili ono što stvarno nije. Mi smo i dalje ostali veliki prijatelji, a uspomene na vreme kad smo bili zajedno, to je ono što je naše, zajedničko. Evo, Brena mi se i sada povremeno javlja sa svojih turneja po inostranstvu. Njene razglednice mi stižu iz Amerike, Australije, Velike Britanije, Nemačke…“
„Raduje me svaki njen uspeh, jer ja najbolje znam odakle je počela i dokle se uzdigla. Sve to dokazuje da smo i dalje ostali veliki prijatelji. Brena mi nije kupila kafić. Nikada neću zaboraviti kako je umela da bude tužna kada je ostajala sama u hotelskoj sobi. Kad sam odlazio da je posetim, često sam je zaticao uplakanu. Teško je podnosila usamljenost, jer majka i otac su joj bili u Brčkom, a ona ovde sama.“
„Događalo se da je i po čitav sat plakala bez prestanka. I kada bih video da ne može da se smiri, govorio sam joj: ‘Breno, spremi se, putujemo za Brčko’. Na brzinu bi se spremila, seli bismo u moj crveni Fiat kupe, i za nešto više od sata brze vožnje bili bismo kod njenih u Bosni. Tek kada bi se našla u roditeljskom domu, Brenino bi se lice ozarilo. Tu bi jedno kraće vreme bila sa svojima, a posle bismo se opet vratili u Zrenjanin, gde je morala da peva, jer gosti su dolazili u Vojvodinu najviše zbog nje. I pravo da vam kažem, raduje me što se Brena udaje. Jer, otkako je znam, uvek je maštala o svojoj porodici. Evo, sada joj se ukazala prilika da taj svoj san i ostvari, da više ne bude sama u hotelskoj sobi, kakvu sam je ja zapamtio. Ja joj od srca čestitam, i ne žalim, a ono vreme koje smo proveli zajedno, to je bila naša mladost.“
„To što se po Zrenjaninu priča da mi je Brena dala novac za ovaj kafić, da me je posetila svojim belim Mercedesom, pa čak da je bila i na otvaranju kafića – u svemu tome nema ni trunke istine. To neko u gradu ima bujnu maštu, pa sve to izmišlja. Ovaj kafić ja sam otvorio sopstvenom ušteđevinom i mnogim pozajmicama. Dao sam mu ime Roksi, jer sam u njega uložio sav novac koji sam proteklih godina zaradio od rock muzike“, rekao je svojevremeno Mirko za „Yugopapir“ i „Sabor“.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare