"Ko bi te oženio da te nisam ja hteo": Zbog prvog muža je prošla kroz težak period, imala je komplikacije u trudnoćama i dugo se plašila za život ćerke

Kada je u pitanju njen emotivni život, prošla je kroz brojna teška iskustva ali  velike lekcije. Suzana Mančić se dva puta udavala, u prvom braku dobila je dve ćerke, kada joj je pre mnogo godina osvojio srce bubnjar Nebojša iz "Sedmorice mladih".

"Nebojša je kao član Sedmorice mladih naravno bio prisutan dugi niz godina u mom životu. Ja nikada ni jednog od njih nisam pogledala onako sa nekim interesovanjem ženskim. Imala sam svoj život i znala sam da svi oni imaju svoje živote, svoje porodice, ali smo fantastično sarađivali. I desilo se jednom da smo svi zajedno otišli posle nekog koncerta gde nam se pridružio jedan hrvatski novinar i urednik na njihovoj televiziji. I dvojica pijanih gostiju su ga provocirali, provocirali i ovaj ustane i kaže: 'Ajde napolje, da se raspravimo'. Niko nije ustao da pomogne tom nekom mom dečku, samo Nebojša. Pokazao srce. Pokazao je da je hrabar, da je odvažan, da se ne boji. Ali eto tako, sudbina je umešala prste da se mi jednog dana drugačije pogledamo", rekla je Suzana koju je odjednom privuko nešto  pogledu tadašnjeg supruga, da se godinama nisu rastajali:

"Ja sam uvek bežala od veza sa kolegama. Ne treba mi ni harmonikaš, ni bubnjar, ni voditelj, ni glumac u kući, dosta mi je mog posla. Dosta mi je sebe same. Međutim, taj naš spoj je imao i svoje pozitivne strane, baš profesionalne jer je jedini on mogao da razume šta znači ta turneja, šta znači to putovanje zato što smo vodili isti život. Venčali smo se godinu dana posle tog pogleda, sudbinskog, baš na taj dan. Ja sam to negde zapisala. I dobili smo dve divne ćerke..."

Popularna voditeljka imala je, kako kaže, divno venčanje u Zemunu u Lučkoj kapetaniji, tri godine nakon toga rodila se starija ćerka Teodora, a onda i Natalija.

"Mi smo imali mnogo pokušaja. Meni je bilo jako teško da iznesem trudnoću. I, u stvari, nikada mi ništa nije falilo u životu, pogotovo ne ginekološki. Nikada me ništa nije zabolelo. Nikada nisam imala upalu jajnika. Nikada nisam imala bolnu menstruaciju. I, odjednom, moje koleginice su ovolike i sa stomacima, skaču, igraju, završe koncert i odu da se porode, a ja gubim trudnoće. Manja, pa veća, pa veća, na kraju, kad sam izgubila sa šest meseci, tad mi je moj doktor rekao: 'Da legneš i da se ne pomeraš'. Ja nisam shvatila da ja moram da ležim, ja sam mislila da ja mogu sve fizički, da mogu planinu da pomerim. Tako sam se osećala moćno. E, Mančić reko, došao je tvoj crni petak, ajde, sad lezi i legla sam u drugom mesecu trudnoće. I do kraja sam ustajala samo kad idem na kontrolu", ispričala je Suzana za "Blic", i dodala da je drugu trudnoću vodila u Moskvi, gde se porodila u osmom mesecu:

"U Moskvi sam zatrudnela sa Natalijom. I osećala sam se dobro. Rusi imaju potpuno drugačiju doktrinu, kakav serklaž, kakav rani serklaž. Sve će to da bude, to treba da ide prirodno. I moj ginekolog kaže, slušaj: 'Neće to dobro da izađe. Sedi sad na avion pa dođi da uradimo serklaž. I dođi da uradimo amnieocintezu', jer ja sam imala već 39 godina, 'I ako tad sve bude u redu, onda se vraćaš'. Međutim, ja sam vozila, ja sam kačila zavese, znate kako žene već polude u trudnoći. Međutim, meni se desilo da sam se porodila ranije. I baš na dan ustavnosti, to je 12. jun, sve što smo imali zakazano i dogovoreno, po bolnicama, najbolje, ja sam morala da završim u dežurnoj bolnici, zato što je praznik. I tako se rodila moja Natalija. Ali posle svih tih loših iskustava i gubitaka, sećam se, voze me na onom, kako se zove onaj krevet na točkovima, kroz neke hodnike i ja se mislim, jao Bože, da li će se ovo završiti kao što se završavalo sve ranije. Međutim, nije. Natalija je ušla u osmi mesec praktično i odmah je prebačena u inkubator i ja sam se našminkala i doterala i otišla da prvi put vidim svoje dete. Kad sam ja to videla malo, jadno, samo grudni koš, ovako kao u pileta, i stopala, i neka crna kosa velika... Kad sam ja počela da plačem, mene je muž izneo iz te sale, gde su bili inkubatori, ali Bogu hvala, evo, Natalija skoro 1.80 m, visoka, zdrava, prava, ništa joj ne fali", ispričala je Suzana koja se u tim trenucima suočavala sa velikim strahom:

"Dugo sam potiskivala taj strah, da li će ona preživeti. Oni imaju institut za nedonešenu decu gde je ona prebačena, i sad možeš da posetiš dete jednom, recimo, nedeljno. I gledaš one knjige, koliko je popila mleka, recimo, 20 grama mleka, a kalirala je 60 grama. A onda, ti kao majka to ne znaš i onda sam ja pitala doktorke, da li da se nadam. Dobro sam govorila ruski. Ona me gleda, onako, a ja pitam: 'Da li će da preživi?', kaže: 'Pa vidite da je živo dete, je l' ste išli da je prijavite?', ja kažem: 'Nisam', kaže: 'Šta čekate?'. Čekam da vidim šta će da bude."

Nakon rođenja ćerki, doživela je još jedan težak period kada je njen bračni život u pitanju.

Posle svega što su prošli zajedno u jednom trenutku Nebojšina i Suzanina veza je počela da slabi i puca, a tadašnji suprug govorio je: "Ko bi te hteo, da te ja nisam oženio".

"Ispostavilo se da je možda on bio isuviše veliki zalogaj za mene. Ja sam njemu bila treća žena, a on je meni bio prvi muž. I bilo je tu dosta, dosta problema, dosta teškoća. I svakoj devojci bih poželala da nekome bude prva žena. Jer ja nikome nisam bila prva žena", rekla je Suzana čiji je tadašnji suprug u zrelim godinama ostao bez posla:

"U svemu tome smo se mi nekako pogubili. I kako su godine prolazile, meni je bilo jasno da naša ljubav bledi, ma koliko sam želela da je vratim. Jer, divno je kad se uzmete iz ljubavi, pa kad se posvađate i kad ništa ne ide kako treba, udahneš duboko, zažmuriš i setiš se kako ti je nekad bilo lepo sa tim istim čovekom, 'ajde da probamo još jedanput. Ali eto, nije išlo. I tada sam se prvi put obratila za pomoć psihologu. On je išao na to da izazove grižu savesti kod mene. Govorio je da deca stagniraju, da ova muca, da ova piški u krevet, da ovo, ono. Jednostavno sam dovela porodicu u situaciju koja svima šteti."

U tom trenutku Suzana se osećala, kako kaže, besno, te je potražila stručnu pomoć.

"Ja sam bila jako ljuta. I reko', nećeš ti mene. I raspitam se koji je to dobar psiholog sa kojim ja mogu da popričam. I vidite, to je interesantan pristup, profesionalni. A sad pita ona mene u čemu je problem, ja kažem u čemu, a ona me pita: 'A kako to vama ranije nije smetalo?', i tu se ja zamislim nad samom sobom", rekla je Suzana i dodala:

"Život se nama jako, jako poigrao, mnogima još gore u ono vreme devedesetih, ali, eto, to vam je tako bilo i mi se razvedosmo na prvi april, a nije bilo šala."

Suzana Mančić je 22 godine sa drugim suprugom Simeonom, od čega su, kako kaže, pet godina u braku.

Upoznavanje je bilo "provodadžijsko", a za sve ove godine su imali i razmirice i svađe, a potpisali su i neku vrstu predbračnog ugovora i to na njen predlog, a zbog njegovih ćerki.

"Prijatelj mi ga je u kratkim linijama opisao. Ja onako vrlo skeptična, pozvao nas je sve na večeru. Ja imam tezgu, još sam pevala tada, međutim, ne odem ja na tezgu i mi odemo svi na večeru. I što se njega tiče, to je stvarno bila ljubav na prvi pogled. On kako je mene video, još sam ja nešto i zapevala tamo, sveće, romantika, on je pao. A ja sam ostala onako... U stvari, taj moj drug nas je najbolje procenio. I ostali smo mi zajedno 22 godine, 23. Od čega smo 5 godina u braku", ispričala je voditeljka i dodala:

"Prosto, dobro smo se mi spojili i dobro se razumemo. I, prosto ta neka varnica znate kakva pa se posvađamo, pa leti perije, pa ne pričamo dva-tri dana i tako, ali to sve brzo prođe i verovatno nekad je on nervozan, nekad sam ja nervozna."

Simeon je uvek bio veoma pažljiv prema njenoj deci što je njoj veoma značilo, a čak je i njenu sestričinu prihvatio jer je ona Suzani bila kao treća ćerka.

Iako su mnogo godina bili zajedno do braka je došlo tek posle potpisivanja neke forme predbračnog ugovora na kom je Suzana insistirala zbog Simeonovih ćerki.

"Na moj predlog. Grci imaju jedan poseban mentalitet i jednu posebnu brigu o ženskoj deci, o ženskoj čeljadi, što kod nas ne postoji. Kod nas, u naslednom pravu, aj prvo sin, pa da se sestra odrekne u ime brata itd. To kod njih apsolutno ne postoji. I ja sam shvatila da on, da možda njegove ćerke imaju bojazan ili da možda on ima bojazan kako će njegove ćerke reagovati", rekla je uzana, koja je otkrila da je na početku ćerke njenog suprga nisu najbolje prihvatile:

"Pa nisu baš, na početku. Ne, ne, ne, nisu baš. Ja sam isuviše i lepa i raspoložena i atraktivna. I videle su da im je tata suviše zaljubljen i to verovatno nikome ne odgovara, pogotovo u toj nekoj mladosti ranoj. Sad su naši odnosi jako, jako fini, stvarno, ali posle 22 godine. I onda meni padne na pamet, mislim se, šta meni od njega treba, ne treba mi ništa, ja sve imam, sve sam sama stekla i rekao, ajde da se mi lepo dogovorimo, da napravimo taj neki predbračni ugovor. Što u stvari i nije predbračni ugovor, nešto se to kod notara definiše šta je moje, šta je tvoje, stečeno pre braka i tako dalje i tako dalje. I mislim da je to olakšalo svima situaciju. Pogotovo devojkama."

BONUS VIDEO: Suzana Mančić se provodi uz Mirzu Selimovića