0
„Nikada nisam ni zamišljao da ću se baviti novinarstvom, već filmskom režijom“, kaže voditelj i novinar televizije Nova Marko Novičić, dobro poznato lice emisije „Među nama“.
Iako ga gledaoci dobro znaju i kao studijskog voditelja i kao reportera, u intervjuu za Novu Novičić otkriva da mu novinarstvo uopšte nije bila prva ljubav, ali govori i o trenutku koji mu je na jedan način bio preloman u karijeri, kao i o tome kako se sprijateljio sa legendarnim Mišom Tumbasom o kom bi voleo da snimi dokumentarac.
PROČITAJTE JOŠ
Odnedavno si redovni voditelj emisije „Među nama“ petkom. Šta je sada petkom popodne drugačije, u kakvom sadržaju publika uživa pred vikend?
„Petak je već nekoliko meseci više obojen sportskim i zabavnim tonovima. Naravno, onoliko koliko nam to politička dešavanja dozvoljavaju, a jasno vam je da prvenstveno ona okupiraju naše društvo i naše gledaoce u ovakvom trenutku. Ipak, pripremili smo i neka iznenađenja za nastavak sezone, tako da se nadam da ćemo svaku narednu nedelju u „Među nama“ završavati u vedrijem tonu i uz više smeha.“
„Među nama“ je u svoju petu sezonu emitovanja ušla sa nagradom za najbolju domaću zabavno-informativnu emisiju. Kako izgleda rad u pobedničkom timu i kako postižete balans između zabavnih i ozbiljnih društveno-političkih tema koje emisija obrađuje?
„Mnogo sam ponosan što sam deo ove ekipe od njenog nultog dana, što će reći već četiri i po godine. Lepo je i lako raditi sa ljudima koji stvaraju ‘Među nama’, a verujem da je ključ upravo u tome što smo svi kao novinari svestrani. Mene interesuju i politika, i sport, i kultura, i zabava… Sve osim ekonomije! Moram da kažem da nikad nisam sumnjao u to da ćemo kao tim uspeti. Meni je lično bila važna simbolika toga kako sam se prvi put predstavio našim budućim gledaocima, rečima: ‘Ja sam Marko Novičić, novi novinar Nove’. Još kad sam shvatio da su moji inicijali zapravo logo emisije, znao sam da je to – to. Naravno, reč je o inicijalima autorke Maje Nikolić, žene na koju se ugledam i koja mi je bezrezervna podrška od prvog trenutka.“
Publika te zna i kao novinara koji je sa posebnom pažnjom pratio film „Čuvari formule“ u produkciji United Media i CobraFilm-a, čak si bio jedini reporter iz Srbije u Lokarnu, na svetskoj premijeri filma. Kolika je privilegija biti jedini srpski novinar na jednom od najznačajnijih evropskih filmskih festivala i kakvo je bilo iskustvo pratiti ekipu filma u Švajcarskoj, Fancuskoj, Bosni i Hercegovini…?
„Bila je velika privilegija biti deo tih festivala, takvo nešto čovek retko oseti, jer u tim trenucima vam se čini da život van festivala i ne postoji. Još veća čast bila je predstavljati televiziju Nova i proći sve to sa predivnom ekipom ‘Čuvara formule’. Njih sam upoznao baš u Lokarnu, i od tog trenutka imam utisak da ih poznajem celog života. Uoči putovanja u Švajcarsku nekako sam pomislio da ta tri dana mogu da budu prelomna u mom životu i karijeri, i na jedan način zaista jesu. To mi je pomoglo da shvatim koliko volim ovaj posao, uz sve ono što usput možete da naučite od Dragana Bjelogrlića i ostatka ekipe. Još kada je film koji pratite takvo remek delo, onda je sve lakše i lepše. A bilo je i ozbiljno dobrih provoda na tim putovanjima!“
Kada si počinjao da se baviš novinarstvom, kako si zamišljao svoj posao? Da li je trenutna situacija u medijima ono što si zamišljao?
„Zapravo, nikada nisam ni zamišljao da ću se baviti novinarstvom, već filmskom režijom, ali kako nisam uspeo da upišem FDU, sudbina me usmerila tamo gde mi je i bilo mesto – na Fakultet za medije i komunikacije. Tu sam zapravo počeo da rastem i zavoleo TV novinarstvo. Isto tako, nisam ni pomišljao da ću jednog dana završiti kao voditelj, ali otkako sam prvi put osetio studio, sad već maštam svašta! Naravno, trenutna situacija u medijima je potpuno suprotna od svega onoga što bi jedan novinar mogao da poželi. Srećom pa postoje mediji kao što je Nova, koji ti dozvoljavaju da sa ponosom radiš svoj posao i u tome uživaš.“
Imaš li neku neostvarenu želju u novinarstvu?
„Ta želja nekako spaja moje dve ljubavi – novinarstvo i film. Voleo bih da snimim dokumentarac o jednom divnom čoveku – Miši Tumbasu, najčuvenijem navijaču Partizana. Priču koju sam pre više od 11 godina uradio o njemu i dalje smatram svojom najboljom. Ili barem najvažnijom, jer je Srbija (i to ne samo ona crno-bela) otkrila kakva se sudbina krije iza Mišinog nasmejanog lica i prodornog glasa. Naravno, snimio sam još nekoliko reportaža o njemu, pa smo vremenom postali prijatelji, tako da nijedan dolazak u halu ili na stadion nije mogao da prođe bez toga da me primeti sa drugog kraja terena, vikne moje ime iz sveg grla i odmah dođe da me zagrli. Zato osećam potrebu da uradim nešto što će ostati kao kapitalno sećanje na čoveka koji je voleo jedan klub više od svih ljudi koji su ikada voleli bilo koje druge timove.“
Ispričaj nam neku anegdotu iz svoje novinarske karijere.
„Uh, ovo mi je najteže! Ne znate da su mi se tokom prvog živog uključenja u program oduzele obe ruke (prvo jedna, pa druga), ukočila vilica i srce toliko puta preskočilo da mi je kroz glavu prolazilo samo to da ću biti prvi novinar koji je umro u programu uživo. Drugo – tokom, čini mi se, druge emisije koju sam vodio imao sam peh da mi se otkopča košulja, pa mi se videlo tzv. „treće oko“. Ma, ima tu svega – pao sam niz liticu pred 500 ljudi, više puta dobio buve na snimanjima po srpskim selima, igrao „katakombe rulet“ na Petrovaradinu, probao najljuću papriku na svetu… A jednom sam intervjuisao i Anu Brnabić bez kamere, nesvestan da snimatelj u tom trenutku nije pored mene. Bilo je tu svačega. I tek će biti!“
BONUS VIDEO: Mentalno Razgibavanje: Gost Danilo Mašojević
