0
Glumica retko govori o svom privatnom životu, a sada je objasnila kako se nosi sa predrasudama i da li one utiču na njenu svakodnevicu.
Hristina Popović osim brojnim ulogama, pažnju javnosti privlači i načinom života. Glumica važi za veliku avanturistkinju, te je do sada proputovala mnoge daleke krajeve, poput Antartika i Himalaja, ipak neretko se susreće i sa negativnim komentarima koje ne prihvata lično jer se trudi da je u životu vodi ljubav, a nametnuti standardi.
PROČITAJTE JOŠ:
„Apsolutno. Koliko god živela povučen život, imam od svoje mnogobrojne familije, prijatelja koji su moja izabrana porodica puno ljubavi i podrške. Nekada mi je čak i važnije kada sa prijateljima delim svoj život i oni svoje sa mnom i dosta učimo i rastemo zajedno. Naravno da je ljubav najvažnija, ali nekad je važno da nam te razne silne emocije koje dolaze sa strane ne budu ometači. Nekada treba znati kada ti emocije kradu energiju, a kada ti je daju.“
Glumica važi za veliku avanturistkinju, a kako kaže, to je u njenom slučaju nasledno.
„To je isti duh koji ide i od baba i od mame. One su negovale osobenost kod ljudi. Svi smo mi različiti i ne treba da se stavljamo u kalupe i da se amputiramo jer smo nekome “previše”, jer nemaju kapacitet da nas u celosti prihvate. Značilo mi je što sam uvek imala podršku od njih, šta god da sam u životu birala“, rekla je za Blic.
Hristina se osvrnula i na negativne komentare i predrasude koje vladaju u društvu, pa je objasnila i koliko se obazire na njih.
„Ljudi kod nas vole da te prosuđuju po izgledu, kakav si, da li si debeo ili premršav, nizak ili si se usukao. Prolazimo i mi žene kroz razne promene i to je to. S druge strane, ovo telo je mene dovelo i na Arktik, Antarktik i na Himalaje i ja sam mu zahvalna. Nekad su ljudi dobronamerni, ali to je moja stvar, mi se ne poznajemo, nije prijatno. Nađem se u situaciji da se pravdam, a ljudi lako prosuđuju i osuđuju druge ljude. Dovoljno je da prođem, već smo “zaključali“ mišljenje o nekom a da nismo toj osobi dali šansu da vidimo koje mogućnosti mi sve možemo da imamo u odnosu sa njom. Meni je antipod ljubavi prosuđivanje i čim nekoga prosuđuješ, ne možeš da ga voliš“, rekla je ona i dodala:
„Ko je taj koji će meni da kaže šta je dobro ili loše? Postoje stvari koje rade za tebe i razvoj ili obrnuto. Ne može niko da te pravi pogrešnim. Čim nekoga definišeš ti si ga “zaključao“, a taj čovek može da bude svašta. Međutim “zaključali“ smo ga da je to takva osoba. Onda ubijaš mogućnosti koje možeš da imaš i sebe hendikepiraš za dalji razvoj. Treba da se podržavamo i da smo mnogo više u dopuštanju onog što mi suštinski jesmo odnosno onoga što bivamo.“
