0
Pevačicin život nije bio nimalo lak.
Pevačica Seka Aleksić prešla je trnovit put da bi došla do estradnog vrha na kom se sada nalazi. Na tom putu najviše joj je pomogao suprug Veljko Piljikić, uz pomoć kog se okrenula veri, porodici i pronašla mir.
PROČITAJTE JOŠ:
Seka danas ima sve što poželi, ali je u detinjstvu živela u siromaštvu. Dete je iz mešovitog braka. Otac Milorad je bio pravoslavac, dok joj je majka Ibrima muslimanka. Roditelji su joj se razveli kada je imala samo sedam godina. Tata se iselio iz kuće, a Seka je rasla uz majku i starijeg bratom Nedžada u Zvorniku.
„Odrastala sam bez oca, ali majka se trudila da to ne osetim. Radila je tri posla kako bi odgajala brata i mene. Nije mogla da priušti da nas upiše u vrtić, jer nije imala novca, pa su nas čuvali baka i deka“, započinje priču Seka i nastavlja.
„Nije im bilo lako sa mnom jer sam bila nemirno dete. Nisam bila bezobrazna, samo nestašna. Stalno sam nešto jela, a tako je i danas“, dodala je pevačica.
Seka je 1988. godine upisala Osnovnu školu „Mitar Trifunović Učo“, ali ju je već tada muzika zanimala više od knjige.
„Nije da nisam volela da učim, ali mi je pevanje bilo interesantnije. Zato sam uvek bila prosečan đak. Nekad sam godinu završavala dobra, nekad vrlodobra… Društvo iz odeljenja mi je bilo super. Deca me nisu zadirkivala zbog toga što su mi roditelji rastavljeni. Učitelj je odigrao ključnu ulogu u tome. Objasnio im je da u razredu ima i nas čiji su roditelji razvedeni, ali da mi nismo krivi zbog toga. I mama se trudila da nam nadomesti to što ne živimo sa ocem. Ipak, jednu stvar nije mogla da spreči, a to je da mi tata nedostaje. Često sam želela da mogu da kažem: „Ovo je moj tata!“ ili „Došao je u školu“… Hrišćanka sam i smatram da treba praštati, ali mislim da ne možeš oprostiti nekome ko te deset puta zaredom povredi na isti način“, priča Seka, čiji je otac u alkoholisanom stanju nekoliko puta digao ruku na njenu majku pre nego što su se rastali.
Aleksićeva je nakon razvoda roditelja doživela još jednu traumu. Pošto je 1992. godine u Bosni i Hercegovini izbio rat, sa majkom i bratom je izbegla u Srbiju. Sa sobom su poneli samo garderobu koju su imali na sebi. Preselili su se u Banju Koviljaču, gde je pevačica upisala četvrti razred. Kako ne bi bili na ulici, škola im je na korišćenje dala da žive u jednoj sobi, a spavali su na strunjačama.
„Bilo je teško! Bila sam mala i nisam znala šta je zapravo rat, ali je menjanje sredine bio ogroman šok za mene“.
Tada desetogodišnja Seka nije ni slutila da će joj vršnjaci iz odeljenja zadati još jedan udarac u životu.
„U Bosni sam imala super drugare, sa mojim učiteljem Irfanom se čujem i danas. Nažalost, tako nije bilo u Banji. Bila sam izbeglica, pa su deca umela da budu suviše direktna, da se ne izrazim grublje. Sećam se da su mi se svi smejali što govorim „mlijeko“, a ne „mleko“. Kada sam počela da pričam na ekavici kako bih se uklopila, još više su mi se smejali. Bilo je pošalica i zadirkivanja na moj račun, ali to su bila samo deca, njima se sve oprašta. Sve poteškoće u životu su me ojačale i napravile čoveka od mene“, iskrena je Seka.
Seka je kroz ovaj težak period prolazila sama.
„Nisam želela da se požalim mami kada su me deca prozivala. Ispričala sam joj tek kada je sve prošlo, kada su me prihvatili. Pitala me je zašto sam ćutala, ali ja sam i u tim godinama bila zrelija od svojih vršnjaka. Znala sam da na neke stvari treba da zažmuriš i ne čuješ ih i da će proći. I zaista je bilo tako. Na kraju su me svi zavoleli i bila sam glavna u odeljenju“.
Već na kraju osmog razreda skroz se okrenula muzici. Sa 14 godina je rekla mami da želi da postane pevačica, ali Ibrima nije htela ni da čuje za to.
„Mama je bila šokirana kada sam joj rekla da hoću da pevam i da me škola ne zanima. Striktno je rekla da ne može! Bila sam mlada, ali znala sam šta hoću. Valjda vas Bog tako stvori, a život nauči“.
Folkerka je bez majčinog znanja ugovorila tezgu. Danima ju je ubeđivala da joj dozvoli da nastupi na maturskoj večeri u jednom selu, ali Ibrima je bila neumoljiva.
„Kada je mama legla da spava, nakon što je pogledala omiljenu seriju ‘Ljovisnu’ ili ‘Kasandru’, obukla sam minić i pobegla iz kuće kroz prozor. Verovala sam da neće ni primetiti da me nema, a ja ću se praviti luda dok joj drugi ne kažu da su me videli. Znala sam da to nije u redu, ali nisam mogla da ispalim bend, jer sam svima rekla da ću pevati“.
Međutim, majka je iste večeri primetila da je nema. Kada ju je našla, počastila ju je batinama.
„Šokirala se kada je videla da me nema u sobi. Bilo joj je jasno gde sam čim je ugledala širom otvoren prozor. Došla je u klub i počela da mi preti s vrata. Odmahivala sam rukom da se skloni dok ne završim nastup. Kada su momci iz benda videli da mi je mama tu, napravili su pauzu. Doletela je do nas i počela da preti. Tada sam dobila šamarčinu od nje. Nisam bila kažnjena kao današnja deca, kojoj roditelji zabrane telefon na pet minuta. Tada ni televizor nisam imala. Dobila sam dobre batine! Rekla mi je: „Polazi kući, skini šminku i u krevet!“ Sada mi je sve to smešno, ali tada mi nije bilo. Bila je samohrana majka, kojoj nije bilo svejedno da žensko dete od 14 godina pusti da peva. To je bilo najgore što sam ikad uradila! Kasnije se dešavalo da je slažem da sam u školi, a umesto toga bih pevala na nekom rođendanu“.
Pošto Seka nije htela da nastavi da se školuje, došla je u još jedan konflikt sa Ibrimom.
„Odlučila sam da prestanem sa školovanjem, jer sam posle prve godine srednje škole shvatila da ne mogu da učim i radim po klubovima. Bilo mi je naporno. Pošto mama nije htela da čuje za to, onda sam na silu, da bih joj ispunila želju, završila Frizersku školu u Bijeljini. Time se nikad nisam bavila. Nekada ofarbam mamu ili joj izvučem pramenove… Šišala sam i decu, a Veljka samo kada je imao kratku kosu. Često mi moji frizeri, kada im kažem da nešto nije kako treba, odgovore: ‘U redu je koleginice, smirite se'“.
U srednjoj školi je bila veoma popularna. Nije volela da uči, ali je obožavala da se tuče.
„Bila sam glavna u školskim klanovima i vođa u bežanju sa časova. Tukla sam se sa dečacima i uvek su izvlačili deblji kraj. Branila sam druge devojčice od njih, jer mene nisu smeli da diraju. I nastavnici su bili blagonakloni prema meni. Često sam spavala na časovima, jer posle svirke direktno dođem u školu. Profesori me nisu ni ispitivali, već su mi davali ocene po svojoj proceni“.
Nastupala je skoro svako veče, nadajući se da će na vratima kluba ili kafane u kojoj peva ugledati oca!
„Najviše mi je nedostajao kada sam počela da pevam. Očekivala sam da će doći na moj nastup, srećan i nasmejan što me vidi. Bila mi je potrebna njegova podrška. Falilo mi je da vidi da sam uspela“, priča Seka setnim glasom i priseća se da je Milorad takođe mnogo voleo narodnu muziku:
„Kada sam se rodila, uzeo me je u naručje i rekao: ‘Ovo je moja Vesna Zmijanac’, jer mu je ona bila oličenje svega najboljeg. Kasnije, kada sam postala javna ličnost, ipak je dolazio na moje nastupe. Jednom mi je rekao: ‘Ma kakva Vesna, ti si bolja’. Želeo je time da me pohvali. Bez obzira na to, smatram da niko nikada neće nadmašiti karijeru kakvu je imala Zmijančeva, pa čak ni Lepa Brena. Ceo život sam Vesnin fan zbog tatine ljubavi prema njoj“.
Dok nije angažovala stiliste, pevačica je često bila na meti modnih kritičara, koji nimalo nisu bili oduševljeni njenim odevnim kombinacijama.
„Pa ko nije imao modne promašaje?! Na sve svoje stajlinge sam ponosna, jer sam ih sama birala. Tada sam mislila da sam najlepša, najzgodnija, najbolje obučena… Ne stidim se ničega što sam obukla. U mladosti sam volela perje, šljokice, štras, a sada se oblačim vrlo svedeno. Ne opterećujem se garderobom. Kod kuće sam u pocepanim i flekavim stvarima i tada se najopuštenije osećam“.
Seka je 2002. godine izdala prvi album „Idealno tvoja“, a godinu dana kasnije CD „Balkan“, sa kog ju je pesma „Crno i zlatno“ vinula u vrh estrade. Zbog te numere Seki su samo pljuštale ponude za nastupe. Potom izdaje album „Dođi i uzmi me“, a u jeku slave se oprobala i u glumačkim vodama. Tako je 2006. godine igrala Vrelu Nelu u seriji „Ljubav, navika, panika“, a onda i Smokvicu u trećem delu kultnog filma „Mi nismo anđeli – Rokenrol uzvraća udarac“. Godinu dana kasnije snima album „Kraljica“, a onda dolazi najlepši period u njenom životu. Kada je 2009. izdala CD „Slučajni partneri“, upoznaje svog partnera za ceo život – Veljka Piljikića, sa kojim je već 13 godina u srećnom braku.
„Nastupala sam u klubu u Švajcarskoj u kom je on radio. Spontano smo se upoznali, a tek posle dve nedelje ostvarili bliži kontakt. Posle samo jednog razgovora shvatila sam da mi se dopada, da je čovek za mene i da bih do kraja života mogla da budem sa njim. Osvojio me je jer je jednostavan čovek! Izabrala sam baš njega jer je skroman, divan, pravi zaštitnik… Pored njega sam se uvek osećala sigurno. I danas sam zaljubljena u Veljka. Volim ga do neba i nazad“, priča Aleksićeva.
Aleksićeva je odlučila da se zbog velike ljubavi prema Piljikiću promeni i okrene veri. – Kada smo se upoznali, Veljko je redovno išao na liturgije u crkvu, postio je, pričešćivao se, a ja do tada nisam. Zbog toga je stalno bio smiren. To me je privuklo, pa sam se i ja okrenula Bogu. Tada se desila moja duhovna promena nabolje. Navikli smo da tražimo Boga samo kada nam je teško. Bog se traži uvek i njemu treba da se zahvaljujemo i kada je dobro i kada je loše. Seka i Veljko su se venčali 2010. godine, a nedugo posle toga su se preselili u Staru Pazovu, gde su napravili oazu mira daleko od gradske gužve. Seka je zbog toga često bila na meti zlih jezika, koji su joj se podsmevali što „živi u njivama“.
„Poželela sam da se odvojim od sveta estrade, ogovaranja, netrpeljivosti… U Staroj Pazovi ima manje ljudi, automobila i mirniji je život. To mi prija jer ne volim gužve. Plac koji smo Veljko i ja kupili je izvan naselja, što nam se posebno dopalo. Želeli smo da uživamo u toj lepoti i privatnosti. I sve zvezde u svetu žive daleko od vreve i haosa. Ponosna sam na „svoju njivu“. Svi ti koji mi se podsmevaju prvi bi potrčali da žive tako, samo da mogu“.
Otkako je zavolela Veljka, pevačica je želela da mu rodi dete. Punih sedam godina borili su se za potomstvo, sve dok Seka nije zatrudnela pomoću vantelesne oplodnje i 2016. rodila sina Jakova.
„Bog nam svima šalje brojna iskušenja u životu. Veljko i ja smo čekali sedam godina na dete, ali se to ispostavilo kao dobra stvar. Kad se Jakov rodio, već smo bili zreli, a naši životi smireniji. Danas na sve to gledam kao na jednu uspešno završenu misiju, tačnije borbu koja ima srećan kraj“.
Nepuna tri meseca kasnije, na Badnji dan, ostala je bez oca Milorada. Njegova smrt joj je teško pala, ali je bila mirna jer mu je ispunila želju – da unuka drži u krilu. Tri godine kasnije Seki i Veljku se posrećilo da dobiju još jednog sina, kom su dali ime Jovan. Pevačica kaže da se neće zaustaviti samo na dvoje dece.
„Maštam da imamo petoro! Pol mi je nebitan, ali kada imate dva dečaka, očekujete da ćete dobiti i devojčicu. Kažu da tate treba da imaju ćerke, pa ako je tako, onda bih volela da je imamo“.
Seka dodaje da su njeni sinovi potpuno različitih karaktera.
„Jakov je mamin sin, tvrdoglav je na mene, dok je Jovan preslikan otac. On je smireniji na Veljka“.
Pošto je Veljko profesionalni sportista i godinama se bavi kik-boksom, pevačica ne bi imala ništa protiv toga da joj deca krenu očevim stopama.
„Volela bih da se moji sinove bave kik-boksom, jer je to sjajan sport. Volela sam ga i pre nego što sam upoznala Veljka. Bila sam presrećna kada sam saznala da je kik-bokser. Naravno, za mene kao majku bi bilo bolno da ih gledam u ringu kako se biju sa drugim muškarcima. Obojica već sada pokazuju da su sportski tipovi. Jakov trenira fudbal, ali ko zna gde će put da ga odvede“.
Mada vole sport, Sekinim muškarcima nije lako da sačuvaju dobru liniju, pošto im pevačica svakodnevno sprema ukusna jela.
„Prava sam kuvarica. Najviše volim domaće specijalitete, punjene paprike, ćufte, musaku, razne pite… To često spremam svojim ukućanima“.
Seka očigledno zna za izreku da „put do muškog srca ide preko stomaka“, ali ni to nije uvek dovoljno da bi se izbegle sitne čarke:
„Veljko i ja nikad nismo imali krizu u braku, ali jesmo nesuglasice, koje rešavamo dogovorom. Razgovori i sukobi mišljenja su dobri za odnos dvoje ljudi. Nekad popusti on, nekad ja, jer je tolerancija u braku važna“, zaključila je Seka Aleksić.
BONUS VIDEO: Seka Aleksić o mužu
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
