Epstin tražio pomoć bivšeg ruskog zvaničnika povezanog sa FSB-om zbog jedne žene

Prema najnovijoj seriji takozvanih „Epstinovih dosijea“, Epstin se obratio Sergeju Beljakovu, bivšem zameniku ruskog ministra za ekonomski razvoj, tražeći savet u vezi sa navodnim pokušajem ucene grupe „moćnih“ biznismena iz Njujorka.

„Treba mi usluga“, napisao je Epstin u mejlu iz jula 2015. godine, opisujući situaciju u kojoj je, prema njegovim tvrdnjama, ruska državljanka, koja je prethodne nedelje odsedala u hotelu Four Seasons u Njujorku, pokušavala iznudu.

Epstin je naveo da je situacija „loša za poslovanje svih uključenih“ i zatražio „predloge“ kako da se problem reši.

Beljakov: „Prikupiću informacije o njoj“

Beljakov, diplomac Akademije FSB-a, institucije za obuku ruskog obaveštajnog kadra – odgovorio je da mu je potrebno vreme da „prikupi informacije o njoj“ i da će se sastati sa osobom koja je poznaje.

Nekoliko dana kasnije poslao je Epstinu kratak opis njene prošlosti, uključujući navode o njenom, kako je rekao, „seksualnom i eskort biznisu“.

„Nema nikoga iza sebe“, naveo je Beljakov, dodajući da, prema dostupnim informacijama, žena nema političku ni poslovnu zaštitu.

On je ocenio da su je „poslovni problemi“ možda naveli na pokušaj ucene i sugerisao da bi uskraćivanje ulaska u SAD predstavljalo „ozbiljnu pretnju“ njenom poslovanju.

Veze sa američkim milijarderima

Dokumenti takođe pokazuju da je Beljakov, nakon odlaska iz Kremlja 2014. godine i preuzimanja funkcije predsednika upravnog odbora Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu, koristio Epstinove veze kako bi ostvario kontakte sa uticajnim američkim poslovnim ljudima, piše Al Džazira.

Nakon sastanka u maju 2014, Beljakov je Epstinu poručio da malo poznaje ljudi koji mogu ponuditi „nove horizonte i perspektive“ i izrazio želju za daljim susretima.

U julu 2015. zatražio je Epstinovu pomoć u organizovanju sastanaka sa američkim investitorom Piterom Tilom i biznismenom Tomasom Prickerom. Nakon Epstinovog posredovanja, Til je u mejlu Beljakovu poručio da bi bilo dobro da se sastanu kada bude u San Francisku.

Beljakov je kasnije obavestio Epstina da su mu Til i Pricker izneli svoja mišljenja o ruskoj ekonomiji i drugim temama, ocenivši susrete kao „veoma korisne“. Naveo je i da ga je iznenadilo koliko su dobro informisani o ruskoj privredi i društvu.

Godine 2016. Beljakov je od Epstina zatražio mišljenje o predlozima koje je planirao da predstavi američkim poslovnim liderima. Epstin je naveo da mu se ideja dopada, ali mu je savetovao da angažuje „dobrog urednika koji govori engleski“, dodajući da postoje i „lepe žene“ koje bi mogle da obave taj posao.

Pokušaji kontakta sa Putinom i Lavrovom

Prema dokumentima, Epstin je takođe pokušavao da organizuje sastanke sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom, ali nema dokaza da su ti pokušaji bili uspešni.

U jednom mejlu iz juna 2018. godine, upućenom bivšem norveškom premijeru Torbjornu Jaglandu, Epstin je predložio da Lavrov dobije „uvid“ kroz razgovor s njim. Jagland je odgovorio da će „predložiti“ ideju Lavrovovom pomoćniku.

Dugogodišnje spekulacije

Epstin, koji je 2019. godine preminuo u zatvoru dok je čekao suđenje po optužbama za trgovinu ljudima u svrhu seksualne eksploatacije, godinama je bio predmet spekulacija o mogućim vezama sa obaveštajnim službama različitih država.

Tokom života imao je bliske odnose sa bivšim izraelskim premijerom Ehudom Barakom, sa kojim je razmatrao brojne poslovne projekte i redovno razmenjivao privatnu prepisku.

Dokumenti koje je sada objavilo američko Ministarstvo pravde dodatno osvetljavaju mrežu Epstinovih međunarodnih kontakata, ali ne nude konačne odgovore na pitanja o prirodi i dometu tih veza.