3
Bojan Jovanovski, poznatiji kao Boki 13, u junu 2020. godine je osuđen na devet godina zatvora za slučaj "Reket".
Zbog narušenog zdravstvenog stanja više puta je pokušao da izađe iz zatvora, a na kraju je konačno i uspeo, te je već dve godine na slobodi.
PROČITAJTE JOŠ:
Po dolasku u Beogradu, prvo je obišao grob Marine Tucaković, a sada je otkrio i šta se događalo iz rešetaka.
„Danas sam otišao na groblje kod Marine Tucaković… Sa njom sam gostovao kod tebe, ako se sećaš. Ona je napisala sjajan stih: „Živ se čovek na sve navikne“, to je tako. Kada su me odveli u zatvor, tačnije u pritvor, tog 15. jula je bilo prevruće. Umesto na Mikonosu, završio sam u zatvoru koji je napravljen od strane mog rođenog dede – on je bio prvi direktor tog zatvora, tu sam bio 15 meseci u pritvoru. Držali su me, imao sam milijarde zdravstvenih komplikacija“, počeo je priču Boki, dok su se na ekranu smenjivale njegove fotografije iz zatvora.
„Ovde sam sa prijateljem kog sam upoznao u zatvoru, pomoćnik ministra policije, Đoko Popovski. Neko nas je slikao, svi živi imaju telefone. Ovo je ostalo u dragom sećanju, uspomena. Ja sam za ovog čoveka pravio crnu kampanju na svojoj televiziji, evo koliko je život ironija“, prisetio se on.
Najgore mu je bilo, kako je naveo, kada je bio prebačen u stari zatvorski deo.
„Prebacili su me u stari deo iz osvete. Tamo nije bilo mesta, bilo je jezivo, spavao sam na podu. Bilo je svašta. Od maltretiranja do udaranja, svega“, priznao je on.
„Imao sam kulturnu distancu sa svima, i dan danas imam zatvorske drugare, čak sam bio na svadbi kod zatvorskog drugara“, objasnio je.
„Pretukli su me, jesu. Imao sam javno pismo, obraćanje, pustio sam to iz zatvora. Apelovao sam na vrh vlade koja je sada zaboravljena prošlost… Oblačio sam se svaki dan kao da idem u grad. Sedim na šetalištu, trojica su mi prišli… Moj drug je krenuo da se tuče sa njima trojicom, njega su tukli, mene tukli, pocepali su mi usnu, bio sam u bolnici. Ovo zvuči možda interesantno, ali ne dao Bog nikom“, rekao je Jovanovski.
„8. septembra 2020. sam imao preforaciju čira želuca, jedva su me spasili. Spasio me je dežurni doktor. Bio sam u pritvoru, u 7 ujutru sam imao takvu bol koju nisam osetio nikad. Sve živo me je boleo. Došla je hitna pomoć, dali mi dijazepam. Bio sam crn kao moj sako. Tek oko pola 3, 3 su me odveli na kliniku. Doktor je rekao da imam 20 minuta ili da preživim ili ću dobiti sepsu“, kazao je on u emisiji „Amidži šou“ i dodao:
„Tadašnji ministar zdravlja, koji je predsednik opozicione partije, zabranio je da uopšte mene tretiraju po državnim klinikama. Znali su da me drže u zatvoru u najtežim bolovima posle gastroskopije po 3-4 sata. Molio sam za hospitalizaciju, oni mi kažu:“Izvinite, nema mesta“ i vrate me u pritvor.“
„Bilo je jezivo. Napolju je bilo toplo vreme, a kroz moje telo je prolazila jeza. Od stresa nisam mogao da dođem sebi. U zatvoru sam upoznao prijatelje. Tamo imam prijatelje i dan danas. Smenjivale su se emocije u meni, ali detaljno o tome će biti prikazano u mom filmu. Nemaš slobodu, jednostavno. Ne možeš da vidiš drage ljude. Majku, oca, nekoliko dragih ljudi. Uskoro će Srbija saznati ko je osoba koja me je moralno, materijalno i emotivno uništila. Osoba je iz Beograda. On me je pokrao, tad sam video šta znači ljudsko dno. Šta mi je ukrao, kako je sve izgledalo, saznaće cela Srbija. Monstruozno je ono što sam ja doživeo.“