0
Naš poznati glumac Velimir Bata Živojinović tokom devedesetih otvoreno je podržavao politiku Slobodana Miloševića, a zbog ratnih sukoba na tlu Jugoslavije, njegovo političko angažovanje pojedine kolege su mu zamerale.
Poznato je da su politička neslaganja uticala na njegov odnos sa hrvatskim glumcem Borisom Dvornikom, ali i sa slovenačkim Radkom Poličem. Iako su više puta imali priliku da sarađuju, a obojica su nosila status jednih od najvećih jugoslovenskih glumaca, Radko mu je ozbiljno zamerio veličanje Slobodana Miloševića zbog čega su se jednom potukli.
PROČITAJTE JOŠ:
„To je bilo pre rata na nekom snimanju. Sećam se, bilo je to noćno snimanje, Bata i ja smo imali neke puške. I on mi je tada rekao kako dolazi mesija. Tada je spomenuo ime Slobodana Miloševića. Ja sam prvi put čuo za to ime.
– Ma koji mesija, jesi li ti normalan?
– Ma videćeš ti.
– Koji ti je ku**c, šta pričaš, šta lupetaš?
– Videćete vi u Sloveniji kada mi uzmemo vlast u svoje ruke.
I potukli smo se. Bilo je gadno, jedva su nas razdvojili. Tako smo se Bata i ja rastali. Eto, posvađali smo se zbog tog degena i debila, zbog tog malog Hitlera. Inače, ja sam Miloševiću dva puta pisao otvoreno pismo. Smatram da je on krivac za sve ove grozote koje su nam se posle događale,“ rekao je Polič.
Radko Polič jedan je od najpoznatijih jugoslovenskih glumaca slovenačkog porekla koji se proslavio ulogama u filmovima „Balkan Ekspres“, „Država mrtvih“, „Partizanska eskadrila“, „U raljama života“, „Igmanski marš“ i drugim.
Jednom prilikom otkrio je da je tokom devedesetih neko pokušao da izvrši atentat na njega, a život mu je spasila jedna – cigareta.
„Radio sam na nekoj ulozi i to je bilo vreme kad sam pušio. Nećete verovati, eto, tu mi je cigareta spasila život. Imao sam u ustima cigaretu, nisam je još upalio, nešto sam čeprkao po tim materijalima, da bi mi u jednom trenutku ta cigareta ispala. U onom momentu kada sam se sagnuo da podignem tu cigaretu, iznad moje glave je zafijukalo kao u filmu. Čuo sam jedan interesantan zvuk, koji dotada nikad nisam čuo. Kad je on pucao, probio je dva stakla na gornjem prozoru i duplo staklo iza mojih leđa. Taj zvuk nije bio kao da se nešto razbilo, nego, ne znam… ne mogu opisati. Nekako rezatno. Polako sam se podigao i pogledao prema prozoru koji je bio ispred mene. Video sam samo nečije noge, istrčao sam iz stana, izašao u dvorište i video čoveka koji je nestao u šumarku,“ ispričao je Polič svojevremeno za Mondo.
