Lideri EU u klinču oko inicijative „Kupuj evropsko“: Protekcionizam ili spas za evropsku ekonomiju?

Sastanak će biti održan u dvorcu Alden Bizen u Limburgu, a svih 27 lidera razgovaraće o načinima da Evropa ojača svoju poziciju u sve nestabilnijem globalnom ekonomskom okruženju, obeleženom geopolitičkim tenzijama, trgovinskim sporovima i industrijskom konkurencijom velikih sila.

Evropa traži odgovor na ekonomsku slabost

Pitanje opadajuće konkurentnosti EU već godinama zabrinjava Brisel, ali je dodatno dobilo na značaju nakon energetskog šoka 2022. godine, kada je nagli prekid isporuke ruskog gasa razotkrio ranjivost evropske privrede. Tome su se pridružili trgovinski sukobi sa SAD tokom mandata Donalda Trampa, kao i snažna kineska industrijska politika zasnovana na velikim državnim subvencijama, piše Gardijan.

U tom kontekstu, EU sve ozbiljnije razmatra nekada tabu-temu, davanje prednosti evropskim kompanijama u strateškim sektorima, pre svega u oblasti čistih tehnologija. Ideja, koju godinama zagovara Francuska, podrazumeva mogućnost da vlade u javnim nabavkama prioritet daju proizvodima proizvedenim u Evropi.

Evropska komisija bi kasnije ovog meseca trebalo da predstavi Akt o industrijskom ubrzanju, kojim bi se postavili ciljevi za udeo evropskih komponenti u ključnim proizvodima poput solarnih panela i električnih vozila.

Makron: „Odbrambena mera“ protiv nelojalne konkurencije

Francuski predsednik Emanuel Makron poručio je da bi evropska preferencija trebalo da bude usmerena na strateške sektore – čiste tehnologije, hemijsku industriju, čelik, automobilski sektor i odbranu.

„U suprotnom, Evropljani će biti potisnuti“, upozorio je Makron, ocenjujući ovu politiku kao „odbrambenu meru“ u situaciji kada se Evropa suočava sa konkurentima koji, kako kaže, više ne poštuju pravila Svetske trgovinske organizacije.

Otpor severa: Strah od protekcionizma

Međutim, nordijske i baltičke zemlje, zajedno sa Holandijom, upozorile su da bi politika evropske preferencije mogla doneti više štete nego koristi. U zajedničkom dokumentu naveli su da bi takva mera mogla dodatno zakomplikovati regulativu i obeshrabriti investitore.

Švedski premijer Ulf Kristerson otvoreno je izrazio skepsu prema protekcionističkom pristupu. „Ako je cilj da se evropske kompanije štite izbegavanjem trgovine ili partnerstva sa drugim zemljama, onda sam veoma skeptičan“, rekao je on.

Sličan oprez pokazuje i nemački kancelar Fridrih Merc, koji se zalaže za snažniju deregulaciju i sklapanje trgovinskih sporazuma, umesto uvođenja novih ograničenja. On i Makron razilaze se i oko trgovinskog sporazuma EU sa južnoameričkim blokom Mercosur, dok Berlin traži njegovo brzo stupanje na snagu, Pariz ga smatra nepovoljnim.

Fon der Lajen: „Tanka linija“

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen zauzela je uravnoteženiji stav. Ona je ocenila da evropska preferencija može biti „neophodan instrument“ u strateškim sektorima, ali je upozorila da je reč o „tanki liniji“ između legitimne zaštite i preteranog protekcionizma.

Naglasila je da svaka odluka mora biti zasnovana na ozbiljnoj ekonomskoj analizi i u skladu sa međunarodnim obavezama EU.

Istovremeno, lideri će raspravljati i o drugim ključnim pitanjima, smanjenju preterane regulative, fragmentiranosti evropskog tržišta kapitala, kao i preprekama unutar jedinstvenog tržišta koje otežavaju poslovanje. Fon der Lajen je ukazala na „previše dodatnih nacionalnih propisa“ koji komplikuju poslovanje, navodeći kao primer različita pravila o dozvoljenoj težini kamiona u Belgiji i Francuskoj.

„Stari ekonomski poredak je mrtav“

Na samitu će govoriti i bivši italijanski premijeri Mario Dragi i Enriko Leta, autori izveštaja o budućnosti evropske ekonomije. Dragi je nedavno upozorio da je aktuelni globalni ekonomski poredak „mrtav“ i da Evropi preti opasnost da postane „istovremeno potčinjena, podeljena i deindustrijalizovana“.

On smatra da EU mora preći iz modela „konfederacije ka federaciji“, jer pravo veta pojedinih članica u ključnim odlukama čini Uniju ranjivom.

Svesna složenosti odlučivanja među 27 članica, Fon der Lajen je poručila da je spremna da, ukoliko ne bude jednoglasnosti, pojedine reforme, poput integracije tržišta kapitala, budu sprovedene u užem formatu.

„Moramo napredovati i ukloniti prepreke koje nas sprečavaju da postanemo pravi globalni gigant“, zaključila je ona.