Sud pooštrio mere: Vesna Medenica pod celodnevnim nadzorom policije

Sud je zatražio da policija „aktivno, odnosno neprekidno“ kontroliše da li Medenica poštuje meru zabrane napuštanja Kolašina, koja joj je izrečena nakon prvostepene presude kojom je osuđena na deset godina zatvora zbog protivzakonitog uticaja. Cilj je da se obezbedi njeno prisustvo tokom nastavka krivičnog postupka i spreči eventualno bekstvo.

Ovo je prvi put da sud u jednom visoko profilisanom predmetu dostavlja policiji detaljan pisani nalog o načinu sprovođenja mere nadzora.

Odluka Apelacionog suda još se čeka

Nalog je upućen uoči odluke Apelacionog suda, koji bi uskoro trebalo da odluči da li će preinačiti prvostepeno rešenje i Medenicu poslati u pritvor u Spužu, kako je to zatražilo Specijalno državno tužilaštvo (SDT).

SDT je reagovalo nakon bekstva njenog sina Miloša Medenice, koji je pobegao iz kućnog pritvora neposredno pre izricanja presude. Tužilaštvo smatra da postoji realna opasnost da bi i Vesna Medenica mogla pokušati da napusti zemlju.

Iako je reč o hitnom postupku, odluka Apelacionog suda još nije doneta, delom zbog zahteva odbrane da im se pojedina rešenja dostavljaju redovnom poštom, što je Viši sud ocenio kao opstrukciju postupka.

Novi model saradnje suda i policije

Sagovornici navode da je pisani nalog rezultat sastanka kod premijera Milojka Spajića, na kojem je dogovoreno da sudovi i Ministarstvo pravde ubuduće dostavljaju policiji precizna uputstva o sprovođenju mera nadzora.

Direktor Uprave policije Lazar Šćepanović ranije je isticao da je sud dužan da jasno definiše način izvršenja mera, dok je ministar pravde Bojan Božović najavio da će rezultati tog dogovora biti brzo vidljivi.

Kućni pritvor – česta kršenja, retke sankcije

Podaci Uprave policije pokazuju da sudovi retko određuju pritvor čak i kada okrivljeni krše mere nadzora. Policija je čak 350 puta obavestila sudove da su 93 osobe prekršile izrečene mere, ali je u svega četiri slučaja određena stroža mera pritvora.

Trenutno je na snazi 510 sudskih mera nadzora, od kojih se 59 odnosi na kućni pritvor, odnosno zabranu napuštanja stana. Najviše takvih mera primenjuje se na području Podgorice i Cetinja.

Primeri pokazuju da su pojedini okrivljeni i po više puta kršili kućni pritvor bez ozbiljnijih posledica, sve dok su se redovno odazivali sudskim pozivima.

Pravne dileme oko kućnog pritvora

Deo pravnika ukazuje da sudovi nezakonito određuju kućni pritvor u situacijama kada je prethodno ukinut pritvor jer u roku od tri godine nije doneta prvostepena presuda. Oni navode da je reč o „sivoj zoni“ u kojoj se koristi zakonska odredba o merama nadzora kako bi se izbeglo potpuno ukidanje ograničenja, a pritom se vreme provedeno u kućnom pritvoru uračunava u eventualnu kaznu.

Predsednik Višeg suda u Podgorici Zoran Radović ranije je istakao da Zakonik o krivičnom postupku jasno razlikuje pritvor i meru zabrane napuštanja stana, naglašavajući da je reč o pravno različitim institutima sa drugačijim intenzitetom ograničenja slobode.

Bez odgovornosti za bekstvo

Miloš Medenica je osuđen na 10 godina i dva meseca zatvora, dok je njegova majka prvostepeno osuđena na deset godina, ali je oslobođena optužbi za članstvo u kriminalnoj organizaciji. SDT je najavilo žalbu.

Za sada niko iz bezbednosnog i pravosudnog sistema nije preuzeo odgovornost za bekstvo Miloša Medenice, dok se u javnosti vodi polemika o tome ko je zakazao u nadzoru izrečene sudske mere.