Glumac Ljubomir Bulajić, koji u seriji Aleksandar od Jugoslavije tumači lik Aleksandra Krađorđevića, pričao je za Nova.rs, između ostalog, o stvarima koje jednom glumcu najteže padaju na setu, prilikom snimanja određenog filma ili serije.
Osim na TV Nova S i na našem portalu, publika seriju snimljenu u produkciji United Media može da prati preko EON-a. Popularno “bindžovanje” dostupno je odmah preko EON TV i putem bilo kog interneta u Srbiji putem EON mobilne ili EON smart aplikacije.
Pored obimnih kostima koji često maše godišnja doba, do učenja gomile teksta i specifičnih uslova snimanja tokom pandemije koronavirusa, Bulajić je otkrio izazove sa kojima se susreo snimajući seriju.
GLEDAJTE SERIJU ALEKSANDAR OD JUGOSLAVIJE
Kaputi na 40+ stepeni
„Uvek se dogodi da se zimske scene snimaju leti, a letnje scene zimi. Čovek onda navikne svoje telo da na četrdeset stepeni bude u kaputu. Imali smo prilike tokom snimanja Aleksandra od Jugoslavije da upekne zvezda a mi snimamo pod punom ratnom opremom. To su sve čari ovog posla, nije to ništa na šta čovek ne može da se navikne. Za jednog glumca je jako važno da se prijatno oseća u kostimu koji nosi. Sa mnom je to bio slučaj u Aleksandru.“
Trema pred emitovanje prve epizode
„Ja inače nisam čovek koji podleže tremi. Ali, mislim da jesam imao najveću tremu pred emitovanje prve epizode Aleksandra. Tada me je sve stiglo i spucalo. Sticajem okolnosti, dan pred snimanja, proglašeno je vanredno stanje. Ležao sam u krevetu, razmišjao o tome da se kod mene još sve nije sleglo, i sat vremena kasnije, izlazi naš predsednik na TV i objavljuje vanredno stanje. Snimanje se prolongira i ja neplanirano dobijam još tri meseca da utemeljim svoje znanje. Na početku mi je značilo, petnestak dana sam uživao, a posle je već svima bilo puno…“
Maske i izbegavanje kontakata na setu
„Na početku je svima bilo čudno. Nošenje maske je bilo obavezno na setu, osim za glumce u kadru. Merili su nam temperaturu svaki čas. Mislim da je najteže bilo šminkerima i kostimografima, oni su bili u direktnom kontaktu sa glumcima pa su morali najviše da paze. Strah je, mislim bio najveći problem. Stalno su nam ispirali mozak sa tim da li je virus opasan ili ne. Napravili su zbrku u glavi, pa smo svi bili ispranih mozgova – da li smemo da se pozdravimo ili ne. Šotri treba skinuti kapu, s obzirom na njegove godine, što se upustio u ovu priču i snimao pet meseci sa svima nama.“
Strah od bolesti i prekidanja snimanja
„Kada je čovek pod adrenalinom, nema strah od razboljevanja. Bio sam u bliskom kontaktu sa ljudima sa kojima se kasnije ispostavilo da su zaraženi, a ja nisam bio bolestan. Tek kasnije sam preležao koronu. Naštimovao sam se da moram da radim. Nisam obraćao pažnju na strah – rekao sam sebi „moraš“, i to je to. Na setu sam bio usresređen na sam tekst, nisam mogao mnogo da mislim – šta ako.“
Grin skrin umesto autentičnih lokacija
„Meni je lično najviše žao što nismo imali prilike da posetimo autentične lokacije. Plan je bio da se ide u Pariz, Crnu Goru, Dalmaciju … na kraju smo samo otišli na Oplenac. Mislim da smo debelo oštećeni, odnosno, serija i film, jer nije bilo autentičnih lokacija. Sve smo snimali u studiju na grin skrinu. Ostaje žal za propuštenim lokacijama.“
Bonus video
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare