Za žrtvu nasilja važno je da zna da je krivica uvek na počiniocu i da one nisu odgovorne za postupke onoga ko im je naneo zlo, ističe Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra. Ona je objasnila da su nekada potrebni meseci, pa i godine terapije da žrtva shvati da ona nije kriva.

Povodom slučaja poznatog učitelja glume Mike Aleksića koga je glumica Milene Radulović javno optužila za silovanje, a navode o nasilničkom ponašanju potvrdili i drugi polaznici škole, Macanović smatra da je potrebno napraviti razliku u ovaklvim slučajevima – jer, kaže, nije isto da li je nasilnik nepoznata osoba ili neko kome je žrtva ukazala poverenje.
„Žrtve kada ulaze u krivično-pravne postupke prolaze jednu drugu vrstu traume, gde se od žrtava očekuje da one ponovo ispričaju šta im se desilo i taman što zaleče rane, kreće ponavljanje priče koja vraća u traume“, objašnjava Macanović.
Ukazuje, međutim, da bi žrtve trebalo da pričaju o tome tek kada sve prođe, kada ona psihički bude spremna.
Ističe da u Autonomnom ženskom centru, posvećen podršci žena koje su pretrpele nasilje, imaju važnu tezu, a to je da se ženama nikada ne postavlja pitanje – zašto.
„Žene stalno imaju potrebu da se pravdaju, zato što su stalno optuživane da su one za nešto krive. Šta god da radite u životu niste zaslužili da budete silovani ni pretučeni, niti da vas bilo ko na bilo koji način zlostavlja“, zaključila je Macanović.