U pet sati ujutro 4.8.1995. godine ispaljen je prvi plotun hrvatske artiljerije.
Granatiranje i pešadijski napadi nisu prestali dok nije slomljen i poslednji otpor srpskih odreda. Nekad su Srbi činili 20 odsto stanovništva Hrvatske, a danas više ni četiri odsto.
Kako se Srba u Hrvatskoj i njihovog stradanja svi sete samo u danima oko Oluje, tako je bilo i ovaj put. Puno priče, a malo rada da se tim ljudima omogući bolji život.
Zaboravlja se da i 26 godina nakon Oluje mnogi prognani Srbi nisu rešili imovinska pitanja, da su mnogi podstanari, kao i da veliki broj njih nažalost nikad nije dočekao priliku ne samo da vidi ponovo rodni kraj, nego i da ostvari osnovna ljudska prava. To je zapravo slika i prilika prosečnog Srbina iz Hrvatske.
Ovo je istina od koje okreću glavu srpski i hrvatski predstavnici, vešto manipulišući tim narodom kao i devedesetih, zarad određenih političkih interesa.
Poslednjih dana čujemo ono što svi znamo, a to je da su Srbi iz Hrvatske najveći stradalnici rata u bivšoj Jugoslaviji.
Već 6. avgusta se niko više neće sećati ni Srba stradalnika, a ni i posledica Oluje.
VOJNA OPERACIJA „BLJESAK“ JE PRETHODILA OLUJI