Zašto jedan metal može da učini Brazil nezamenljivim

Kako se svet okreće ka održivijim i naprednijim tehnologijama, značaj ovog manje poznatog gradivnog elementa modernog inženjeringa eksponencijalno raste. U centru ove svetske transformacije nalazi se Brazil, država koja poseduje skoro 90% svetskih rezervi niobijuma. Ovaj tržišni monopol pozicionira spomenutu latinoameričku zemlju kao stratešku silu u globalnim lancima snabdevanja, dajući joj značajnu moć u svetu koji zavisi od novih resursa. Kako potražnja za niobijumom raste, uloga Brazila kao glavnog proizvođača takođe raste i glavno je pitanje da li će Brazil to iskoristiti u svojoj spoljnoj politici. Zato ne čudi što se za različiti vid ekonomskih partnerstava sa ovom državom u poslednje vreme istovremeno utrkuju SAD, Kina i Evropska unija.

Čemu sve služi

Iako je niobijum već dugo poznat metal i imao je ranije određenu industrijsku primenu, njegov rast potražnje je relativno noviji fenomen. Važnost niobijuma je porasla poslednjih par decenija zbog napretka tehnologija koje ga koriste. U prošlosti, njegova osnovna upotreba bila je kao dodatak u proizvodnji čelika, poboljšavajući čvrstoću i otpornost na koroziju za cevovode, mostove i osnovnu infrastrukturu. Iako je ruda i tada bila vredna, njena primena je bila u manjem obimu nego danas. Na primer, manje od 10% tržišta niobijuma 1960-ih bilo je vezano za primenu u nekoj visokoj tehnologiji. Čak i tokom ere svemirske trke SAD-a i SSSR-a, potencijal niobijuma je tek počeo da se prepoznaje, te je bio u upotrebi u legurama koje su pomogle u izgradnji lunarnog modula Apolo, koji je sleteo na Mesec 1969.

Danas je niobijum postao kamen temeljac većine savremenih inovacija, te se 90% svetske proizvodnje sada koristi u naprednim tehnologijama i materijalima visokih performansi. Njegova sposobnost da poboljša lake legure čini ga neophodnim za električna vozila, gde se predviđa da će potražnja rasti za 15-20% godišnje. Uloga niobijuma u ​​superprovodljivim materijalima je podjednako važna, jer ovi materijali napajaju magnetne rezonance i akceleratore čestica poput CERN-ovog Velikog hadronskog sudarača. Zato je njegova cena danas na tržištu oko 50.000 dolara po toni, što je skoro šest puta više od bakra, dvadesetak puta više od aluminijuma ili za oko 50% više od kobalta.

Naravno, postavlja se pitanje kako je od svih država sveta baš Brazil postao ubedljivi svetski lider u proizvodnji i izvozu ove rude. Brazil je postao najveći proizvođač niobijuma, uglavnom zbog svojih jedinstvenih geoloških prednosti i značajnih prirodnih rezervi. Država je imala sreće da na svojoj teritoriji poseduje oko 85% svetskih poznatih nalazišta niobijuma, prvenstveno koncentrisanih u regionima bogatim pirohlorom, kao što su rudnici Araksa i Katalao. Pirohlor, ključna ruda iz koje se vadi niobijum, geološki je retka, a različite geološke formacije Brazila nude neuporedivo visoku koncentraciju ovog vrednog metala.
Pored svojih geoloških prednosti, Brazil je napravio strateške investicije kako bi osigurao svoje liderstvo u proizvodnji niobijuma. Rano prepoznavanje potencijala niobijuma dovelo je do značajnih ulaganja u rudarstvo i tehnologije prerade, omogućavajući zemlji da izgradi efikasnu i modernu industriju dosta rano. Kompanije poput CBMM (Companhia Brasileira de Metalurgia e Mineracao) su globalni lideri u ekstrakciji i preradi niobijuma. Dok zemlje poput Kanade i Australije imaju resurse niobijuma, njihova nalazišta su manja i manje ekonomski isplativa, ostavljajući Brazil kao neospornu dominantnu silu u globalnom lancu snabdevanja niobijumom.

Šta takva pozicija znači za Brazil? Ona podrazumeva da će najveća latinoamerička država moći da se dosta povoljno strateški pozicionira u budućnosti. Njena spomenuta kompanija CBMM već teži da što više svoje delatnosti orijentiše na biznis sektor, te već ima ugovore sa Folksvagenom i Tošibom kada se radi o primeni ovog metala u novoj autoindustriji. Kompanija takođe cilja da proširi svoje poslovanje kroz primenu niobijuma u sferi unapređenja solarnih panela, kao i primenu u fungicidima, što je izvan njegove tradicionalne sfere primene mahom vezane za čelik.

Pod budnom pažnjom velikih sila

Naravno, ovi trendovi privlače i pažnju velikih sila, koje vide potencijal u ovom metalu i njegovoj primeni u sferi visokih tehnologija. U Sjedinjenim Američkim Državama niobijum iz Brazila je označen kao važan strateški prioritet. Izveštaj Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS) istakao je potencijalne bezbednosne rizike vezane za ovaj metal, posebno imajući u vidu rastući uticaj Kine u sektoru niobijuma. SAD su zabrinute da bi globalni lanac snabdevanja mogao biti poremećen zbog kineskog vlasništva nad nekim rudnicima niobijuma i njegove strateške upotrebe metala u vojnoj tehnologiji.

Kina takođe igra značajnu ulogu na globalnom tržištu spomenutog metala, ne samo kao veliki potrošač već i kao investitor. Pre osam godina, kineski CMOC je kupio drugi po veličini brazilski rudnik niobijuma, dodatno konsolidujući svoju kontrolu nad snabdevanjem metala. Iz ugla Kine, obezbeđivanje stalne isporuke niobijuma je od ključnog značaja za podršku industrijama koje Kina potencira, uključujući elektroniku, električna vozila i odbrambenu tehnologiju. Osim Kine i SAD-a, Evropska unija se nada da će kroz ugovor o slobodnoj trgovini sa MERKOSUR državama, u koje spada i Brazil, dobiti lakši pristup metalu kroz drastično smanjenje carina i izvoznih kontrola. Ovaj ugovor je predmet pregovora skoro tri pune decenije, ali poslednji uspešan sastanak Ursule fon der Lajen u Urugvaju sa liderima ovog bloka, ukazuju da je ovaj ugovor najbliže realizaciji do sada. To će pored ostalog omogućiti lakši pristup niobijumu za kompanije iz Evropske unije.

Međutim, ove inicijative su tek početak kada se radi o konkretnom metalu i njegovoj primeni. Procenjuje se da će globalni rast potražnje za njim biti blizu 50% u narednih deset godina, ako se sadašnji obrasci širenja njegove primene nastave. To će naravno podići ulogu Brazila i ekonomski i politički na svetskoj sceni, ali i navesti druge države da investiraju u istraživanje ili rudarske aktivnosti i na drugim teritorijama gde postoje neke rezerve, poput Kanade, Australije ili Mozambika. Ipak, kako trenutno stvari stoje na tržištu ovog metala, brazilski monopol u oblasti će se sigurno nastaviti i kroz 2030-te, kada će i uloga ove države kada se radi o svetskoj industriji i ponudi ovog metala drastičnije porasti. Trenutno se Brazil nalazi u nestabilnoj ekonomskoj situaciji, ali očigledno postoje i oblasti gde ima potencijala za dalji napredak.