Zašto je Njujork tako teško pogođen koronavirusom?

Osim toga, od ukupno 20.389 smrtnih slučajeva u SAD, 8.627 - odnosno 42 odsto - zabeleženo je u državi Njujork, u kojoj je stopa smrtnosti od COVID-19 4,7 odsto, dok je u preostalim delovima SAD ona na nivou od 3,4 odsto, pokazuje statistika medijske kuće CNN, načinjena na osnovu podataka do kojih je došao Univerzitet "Džons Hopkins".Grad Njujork i njegova predgrađa čine čak 93 odsto ukupnog broja slučajeva zabeležnih u državi Njujork, a u samom gradu stopa smrtnosti iznosi oko šest odsto.U autorskom tekstu koji donosi sajt CNN, medicinski analitičar i stručnjak za zarazne bolesti Kent Sepkovic pokušao je da otkrije zašto je grad poznat pod nazivom “Velika jabuka” tako teško pogođen korona virusom u poređenju sa većinom drugih sredina.Sa preko osam miliona ljudi - što je, na primer, dvostruko više nego u Los Anđelesu - Njujork je grad sa daleko najvećim brojem stanovnika u SAD, ali ima čak osam ili devet puta više slučajeva COVID-19 nego bilo koji drugi grad u zemlji, pa je jasno da brojnost populacije nije jedini razlog.Kada se pogleda gustina naseljenosti od oko 27.000 stanovnika po kvadratnoj milji, očigledno je da takva brojka doprinosi brzini širenja epidemije, ali je, u poređenju sa nekim drugim gradovima u svetu, u kojima je gustina naseljenosti na nivou od 40.000 stanovnika po kvadratnoj milji, Njujork ipak znatno ređe naseljen, navodi autor.Ako se u obzir uzme i činjenica da Menhetn, najgušće naseljeni deo Njujorka, ima dvostruko manji broj slučajeva nego Kvins, teritorijalno relativno velika četvrt koja je tek na pretposlednjem, četvrtom mestu po gustini naseljenosti, nameće se zaključak da taj parametar samo delom objašnjava situaciju.Da li je, onda, visok procenat slučajeva posledica visokog broja izvešenih testiranja? Iako Njujork stoji dobro u poređenju sa zemljama koje su sprovele agresivne kampanje testiranja, kao što su Južna Koreja, Island ili Nemačka, dostupni komparativni podaci nedovoljno su pouzdani, a ni u samom gradu nije moguće voditi preciznu evidenciju testiranja, budući da su ga, osim javnih laboratorija, vršile i privatne laboratorije.Štaviše, kako tvrdi autor, savet koji je trenutno na snazi u Njujorku, a koji glasi: "Ako ste bolesni i u stabilnom stanju, ostanite kod kuće i nemojte se testirati", unosi nove nejasnoće u pogledu toga koliki je stvarno broj zaraženih, a nije do kraja poznat ni broj ljudi koji su umrli u svojim domovima upravo usled oboljevanja od COVID-19, a da im on prethodno nije ni dijagnostikovan.Svemu ovome valja dodati i činjenicu da je epidemija u Njujorku počela nedelju ili dve ranije nego u mnogim drugim mestima, kao i to da je zdravstveni sistem bio nedovoljno pripremljen za COVID-19, usled čega su bolnice prepune, podseća autor, i zaključuje da je najverovatnije da objašnjenje za visoku smrtnost leži u hronično neadekvatnoj zdravstvenoj nezi koja se pruža pripadnicima manjina i siromašnima.Afroamerikanci i Hispanoamerikanci čine 51 odsto stanovništva grada, i čak 62 odsto smrtnih slučajeva izazvanih korona virusom, a stopa smrtnosti kod njih je dvostruko viša nego kod belaca.Ovakva nesrazmera uslovljena je time što su komorbiditeti kao što su visok krvni pritisak i dijabetes učestaliji kod afroameričkog i hispanoameričkog stanovništva, što svakako ukazuje na nezadovoljavajuću zdravstvenu negu, bez obzira na to da li razlog za to leži u mestu stanovanja ili u nedostatku novca, vremena ili poverenja prema nadležnima.Verovatnije je da će zaraženi koji nemaju pristup kvalitetnim zdravstvenim uslugama ostati kod kuće bez dijagnoze i pri tom širiti virus, a potom se i suočiti sa potencijalno fatalnim posledicama zakasnelog dijagnostikovanja i lečenja, navodi autor.