Mesto gde je Cezar pao, a istorija postala besmrtna: Insajderski vodič kroz antički rimski kompleks

Piše: Predrag Ćirković

Na prvi pogled, izgleda kao još jedna u nizu iskopina u „Večnom gradu“. Međutim, ovo mesto krije najmračniju tajnu rimske istorije - to je poprište atentata na Julija Cezara, mesto gde je izdahnula Rimska republika i rođeno Carstvo.

Mnogi turisti prolaze pored ovog mesta ne znajući da nije bilo planirano za arheološko istraživanje. Ovaj antički kompleks je otkriven tek dvadesetih godina 20. veka tokom urbanističke obnove Rima. Dok su bageri rušili starije zgrade kako bi napravili mesta za nove stambene blokove, iznenada su iz zemlje „izronili“ stubovi hramova starih više od 2.000 godina. Radovi su momentalno zaustavljeni. Ispostavilo se da se ispod asfalta kriju četiri hrama iz perioda Republike, koji su vekovima bili „zarobljeni“ ispod nivoa ulice.

Tajne Pompejevog teatra

Najveća tajna ovog mesta leži u jednom od hramova koji se nalazio u sklopu kompleksa zvanog Pompejev teatar. Iako se često u filmovima prikazuje da je Cezar ubijen u Senatu na Forumu, istorija kazuje drugačije. Tog 15. marta 44. godine pre Hrista (martovske ide), Senat je zasedao upravo u Pompejevom teatru, jer se zgrada Kurije na Forumu rekonstruisala. Upravo tu grupa senatora na čelu sa Brutom i Kasijem izbola je Cezara. Po svedočenju antičkih istoričara, poput Plutarha i Svetonija, kada su senatori okružili Cezara i počeli da ga ubadaju bodežima, u početku se branio i rvao sa njima. Međutim, kada je ugledao Marka Junija Bruta, spram kog je gajio očinska osećanja, navodno je preko glave navukao svoj grimizni toga ogrtač (ili tunikom), kako bi dostojanstveno sakrio svoje lice u trenutku smrti. Pao je u podnožje Pompejeve statue. Nije to bio samo kraj jednog života, već i političkog sistema koji je trajao vekovima.

Ironija sudbine je u tome da je statua velikog vojskovođe Pompeja Velikog - Cezarovog najvećeg političkog rivala, pod čijim je nogama Cezar izdahnuo - navodno pronađena tokom iskopavanja ovog lokaliteta 1909. godine. Tačnije njena glava i delovi tela koji se danas čuvaju u palati Spada u Rimu.

Nakon atentata, Senat se sastao i doneo odluku da je Kurija Pompejevog teatra „prokleto mesto“. Zgrada je zatvorena, a senatori su izglasali da se ulaz zazida i pretvori u javni nužnik (latrozinij), želevši da ponize uspomenu na mesto izdaje.

Četiri misteriozna hrama

Unutar kompleksa nalaze se četiri hrama, označena slovima A, B, C i D, jer arheolozi dugo nisu bili sigurni kome su bili posvećeni. Ona predstavljaju jedinstvenu arhivu rimske republikanske arhitekture. Hram C je najstariji - datira iz 4. veka pre nove ere - i posvećen je boginji Feroniji, hram A je izgrađen u znak sećanja na pobedu nad Kartaginjanima ili Faliskanima.

Iako su identifikacije još uvek predmet naučnih debata, veruje se da su bili posvećeni antičkim božanstvima poput Juturne (boginje izvora) ili Laresa Permarinija (zaštitnika moreplovaca). Fascinantan je kružni hram B. Takva forma je bila retkost za to vreme, sa očuvanim stubovima koji svedoče o uticaju grčke arhitekture na rimsku gradnju. Svaki od ovih hramova je sagrađen u čast neke pobede rimske vojske - to su „trofeji od kamena“ koji su služili kao podsetnik građanima na moć Rima. Ova lokacija je jedinstven primer „svete zone“ iz republikanskog perioda koja je preživela urbanizaciju kasnijih vekova.

Mačja kolonija i podzemno utočište

Ovaj živopisni trg danas nije poznat samo po Cezaru, već i po koloniji mačaka. Desetine mačaka slobodno lutaju među stubovima hramova, odmarajući se na mermernim mestima gde su nekada sedeli moćni senatori.

Ova „mačja kolonija“ ima dugu tradiciju, ali njena tajna je skrivena od pogleda prolaznika. Volonteri organizacije “Torre Argentina Cat Sanctuary” godinama brinu o mačkama, hrane ih i pružaju im medicinsku negu, a njihovo utočište se nalazi u podzemnom nivou antičkih ruševina, uvučeno duboko ispod nivoa ulice. Ovaj volonterski centar nastao je devedesetih u zaboravljenom, zatrpanom prostoru samih iskopina, čineći ovo mesto jedinstvenim arheološkim lokalitetom koji je dom i utočište za životinje.

Prizor ovih mačaka, koje mirno spavaju na drevnim ostacima, dok se iznad njih u podzemnom skloništu oseća starorimski duh a iznad asfalta tutnji saobraćaj, predstavlja savršenu metaforu za sam grad - Rim ne samo da čuva veličanstvenu i krvavu prošlost, već u njoj i s njom živi svakog dana.

Čitav kompleks se nalazi duboko ispod nivoa današnjih ulica (oko 6–7 metara), pa je vazduh na platformi za posetioce osetno hladniji. Budući da se nalazi u nekadašnjoj močvarnoj zoni antičkog Marsovog polja, veliki problem predstavljaju podzemne vode. U najdubljim delovima iskopina (oko Hrama D) sakriven je savremeni drenažni sistem sa automatskim pumpama, a posetioci koji pažljivije osmotre donje slojeve ruševina često mogu primetiti barice i specifičan vodeni ekosistem - dokaz da antički Rim i danas „pliva“ na vodi koja ga je hranila.

Largo di Torre Argentina nema nikakve veze sa južnoameričkom državom, već naziv potiče od grada Strasburga (tada poznatog kao Argentoratum), rodnog mesta kardinala Johanesa Burkarda, koji je u Rimu u 15. veku sagradio kulu (Torre).

Interesantno je da kula koja se danas jasno vidi uz iskopine zapravo nije ona po kojoj je trg dobio ime. To je srednjovekovna Torre del Papito, dok je originalna kardinalova kula odavno "progutana" i stopljena u okolne zgrade u susednoj ulici.

Zahvaljujući velikodušnoj donaciji modne kuće Bulgari, izgrađene su pešačke staze koje su konačno omogućile posetiocima da siđu dole i prošetaju između antičkih hramova.

Živa istorija u Noći muzeja

Lokalitet je danas nezaobilazna tačka za kulturne manifestacije. Svake godine 15. marta na lokaciji se održava tradicionalna istorijska rekonstrukcija atentata koju organizuje Gruppo Storico Romano. Takođe, tokom Noći muzeja, Largo di Torre Argentina redovno otvara svoje kapije za noćne posete pod diskretnom rasvetom, privlačeći hiljade građana i turista koji žele da u tišini osete atmosferu martovskih ida i dotaknu slojeve rimske istorije.

Dok obilazite Koloseum i Forum, posećujete „javna lica“ Rima - mesta koja su osmišljena da impresioniraju masu, a Largo di Torre Argentina je drugačiji - intiman, pomalo setan i veoma ljudski. To je mesto gde je istorija postala previše realna, gde su se interesi države slomili preko leđa jednog čoveka. Kada se danas nađete na tom trgu, zastanite. Pogledajte mačke kako dremaju na vrelom kamenu, a zatim pogledajte u dubinu iskopina. Shvatićete da Rim nije grad koji čuva istoriju u staklenim vitrinama. On je grad koji živi na istoriji, gde se svakodnevica - od kupovine novina do prolaska autobusa - dešava tik iznad mesta gde je davno, u jednoj od najvećih izdaja svih vremena, prestala da postoji Rimska republika.

Ovaj kompleks je podsetnik prolaznosti. Carevi padaju, hramovi se ruše, ali grad nastavlja da diše. Ako tražite mesto gde možete istinski osetiti duh starog Rima bez pritisaka masovnog turizma, ovo je vaša destinacija. A do njega se izuzetno lako stiže, jer se nalazi u samom istorijskom centru Rima, na raskrsnici važnih saobraćajnih ruta. Najbolji način da stignete javnim prevozom jeste tramvajem (linije 8 i 18) ili brojnim autobuskim linijama (poput 30, 40, 46, 62, 64, 70, 81, 87 i 492) koje imaju stajališta direktno uz same iskopine. Ako dolazite peške, trg je udaljen svega desetak minuta hoda od Piazze Navona, Panteona ili Campo de' Fiorija, dok je najbliža stanica metroa Colosseo ili Barberini, odakle vas čeka lagana šetnja kroz staro gradsko jezgro.