2
Veći deo Evrope bio je u izolaciji u aprilu 2020. kada je u srpsku prestonicu stigao avion sa poklonom Narodne Republike Kine. Unutra je bio kineski izum nazvan "Vatreno oko", sofisticirana prenosiva laboratorija koja je mogla da otkrije infekcije koronavirusom iz sićušnih genetskih fragmenata koje patogen ostavlja za sobom. Iako je tada sve ovo prošlo prilično neopaženo, tri godine kasnije o tome bruje svi svetski naučnici, a priča je osvanula i na naslovnoj strani čuvenog Vašington posta.
A to je, kako su Srbi ubrzo otkrili, bila samo jedna od njegovih mogućnosti.
„Vatreno oko“ je bilo izvanredno ne samo u razbijanju genetskog koda za viruse, već i za ljude, sa mašinama koje mogu da dešifruju genetske instrukcije sadržane u ćelijama svake osobe na Zemlji.
Krajem 2021. godine, dok je pandemija i dalje besnila, srpski zvaničnici su objavili da rade sa kineskom kompanijom na pretvaranju laboratorije u stalni objekat sa planovima za prikupljanje i čuvanje čitavih genoma, ili genetskih nacrta, građana Srbije, piše Vašington post.
Srpski naučnici bili su oduševljeni, a premijerka Ana Brnabić zahvalila se Kini zbog toga što je toj balkanskoj zemlji dala „najnapredniji institut za preciznu medicinu i genetiku u regionu“.
Pa ipak, kinesko „Vatreno oko“, koje je uglavnom poklonjeno ili prodato stranim zemljama tokom pandemije – privlači pažnju zapadnih obaveštajnih agencija usred rastuće zabrinutosti zbog kineskih namera.
Neki analitičari vide velikodušnost Kine kao deo globalnog pokušaja da iskoriste novi izvori veoma vrednih podataka o ljudskoj DNK u zemljama širom sveta.
Taj napor prikupljanja, koji je u toku više od decenije, uključivao je kupovinu američkih genetičkih kompanija, kao i sofisticirane hakerske operacije, kako tvrde američki i zapadni obaveštajni zvaničnici.
Ipak, nedavno je dobio neočekivani podsticaj od pandemije koronavirusa, što je stvorilo mogućnosti kineskim kompanijama i institutima da distribuiraju mašine za sekvenciranje gena i izgrade partnerstva za genetička istraživanja na mestima gde je Peking ranije imao mali ili nikakav pristup.
Usred pandemije, laboratorije Fire-Eie bi se brzo širile na četiri kontinenta i više od 20 zemalja, od Kanade i Letonije do Saudijske Arabije, i od Etiopije i Južne Afrike do Australije. Nekoliko, poput beogradskog, sada funkcionišu kao stalni centri za genetsko testiranje.
„Korona je samo predstavljala vrata za ulaz“, rekao je jedan viši analitičar američke obaveštajne službe koji pomno prati kineski biotehnološki sektor.
Portparol kineske ambasade u Vašingtonu odbacio je svaku sugestiju da su kineske kompanije nepropisno dobile pristup genetskim podacima. Portparol Liu Pengiu rekao je da su laboratorije Fire-Eie pomogle mnogim zemljama da se izbore sa opasnom pandemijom i da i dalje igraju vitalnu ulogu u otkrivanju kancera i drugih bolesti. BGI grupa, kompanija sa sedištem u Šenženu koja proizvodi laboratorije Fire-Eie, saopštila je da nema pristup genetskim informacijama koje je prikupila laboratorija kojoj je pomogla da se napravi u Srbiji.
Međutim, američki zvaničnici primećuju da je BGI odabrao Peking za izgradnju i upravljanje Kineskom nacionalnom bankom gena, ogromnom i rastućom državnom riznicom koja sada uključuje genetske podatke izvučene od miliona ljudi širom sveta.
Pentagon je prošle godine zvanično naveo BGI kao jednu od nekoliko „kineskih vojnih kompanija“ koje posluju u Sjedinjenim Državama, a procena američkih obaveštajnih službi iz 2021. godine povezala je kompaniju sa globalnim naporima Pekinga da se dobije još više ljudske DNK, uključujući i iz Sjedinjenih Država.
Američka vlada je takođe stavila na crnu listu kineske podružnice BGI-a zbog navodnog pomaganja u analizi genetskog materijala prikupljenog unutar Kine kako bi pomogla vladinim akcijama protiv etničkih i verskih manjina u zemlji.
Ipak, BGI grupa to demantuje.
„Ništa u BGI Grupi nije u državnom vlasništvu ili pod državnom kontrolom, a sve usluge i istraživanja BGI Grupe pružaju se u civilne i naučne svrhe“, saopštila je kompanija.
Težnja Pekinga da počisti DNK širom planete povremeno je izazivala kontroverze, posebno nakon Rojtersove serije tekstova iz 2021. godine koji su otkrili sve opasne aspekte ovog projekta. Kineski akademici i vojni naučnici takođe su privukli pažnju debatom o izvodljivosti stvaranja biološkog oružja koje bi jednog dana moglo ciljati populacije na osnovu njihovih gena. Genetski zasnovano oružje stručnjaci smatraju dalekom perspektivom, u najboljem slučaju, a čini se da su neke rasprave podstaknute zvaničnom paranojom o tome da li Sjedinjene Države i druge zemlje istražuju takvo oružje.
Zvaničnici američke obaveštajne službe veruju da se globalni napor Kine uglavnom svodi na to da pobedi Zapad ekonomski, a ne vojno. Ne postoje javni dokazi da su kineske kompanije koristile strani DNK iz drugih razloga osim naučnih istraživanja.
Kina je najavila planove da postane svetski lider u biotehnologiji do 2035. godine i smatra da su genetske informacije – koje se ponekad nazivaju „novo zlato“ – ključni sastojak naučne revolucije koja bi mogla da proizvede hiljade novih lekova.
Ako pobedi u tehnološkoj trci, Kina će dobiti značajnu ekonomsku i stratešku polugu protiv svog glavnog rivala, Sjedinjenih Država.
Ko god stigne prvi, kontrolisaće mnogo zaista neverovatnih stvari. Ali postoji i potencijal za zloupotrebu.
Takođe, u kineskom strateškom planu da postane glavna globalna sila 21. veka, i nekoliko oblasti je veće od borbe da se postane gospodar ljudskog genoma.
Pročitajte još:
Peking je 2015. objavio svoj plan „Made in China 2025“, u kojem je biotehnologija navedena kao glavni cilj za vladine investicije i stub ekonomske budućnosti zemlje. Godinu dana kasnije, kao korak ka ispunjenju te vizije, vladajuća Komunistička partija pokrenula je program vredan deve milijardi dolara namenjen da Kina postane globalni lider u genetskim naukama, počevši od ogromnih napora da se prikupi i analizira ljudski DNK.
U to vreme, otkriće alata za uređivanje gena kao što je CRISPR budilo je nadu u nove lekove protiv raka i moguće tretmane naslednih bolesti koje se dugo smatralo neizlečivim. Uz velike investicije u ovoj oblasti, Kina je nagovestila da namerava da se takmiči i pobedi u međunarodnom takmičenju kako bi na tržište izbacila nove lekove i terapeutike zasnovane na genima.
Ali, da bi razvila lekove za globalno tržište, Kini su potrebni veoma različiti izvori genetskih informacija zajedno sa istorijatom pojedinačnih pacijenata. Dakle, početkom prošle decenije, Kina je počela da pojačava svoju nabavku takvih zapisa.
I pojava koronavirusa je i te kako pomogla da se ona znatno ubrza.
BONUS VIDEO Epidemiolog objašnjava da li treba da se plašimo Eris, novog soja korona virusa zabeleženog u Vojvodini
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
