Lideri Estonije i Letonije žele direktne razgovore sa Rusijom

Kako se navodi, to predstavlja značajan zaokret u evropskom strateškom promišljanju oko Rusije nakon što je EU isključena iz direktnih razgovora u mirovnim pregovorima predvođenim SAD.

Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je ranije ove nedelje da je već počeo rad "na tehničkom nivou" oko imenovanja specijalnog izaslanika, što je podržala i italijanska premijerka Đorđa Meloni.

Ta ideja se inače prvi put pojavila letos ali je većina lidera EU smatrala neprikladnom u to vreme.

Silina i Karis su rekli da svaka komunikacija sa Rusijom treba da se obavlja u konsultacijama sa Ukrajinom i predložili da izaslanik, koji tek treba da bude imenovan, bude ličnost oko koje postoji konsenzus.

Silina je za Juronjuz na marginama Samita svetskih vlada u Dubaiju rekla da je potrebno angažovanje u diplomatiji, da su potrebni razgovori ali i zadržavanje sankcija Rusiji.

"Moramo biti za pregovaračkim stolom jer su i sami Ukrajinci počeli da pregovaraju. Pa zašto Evropljani da ne pregovaraju", rekla je premijerka.

Ona je ukazala na Makrona, nemačkog kancelara Fridriha Merca, poljskog premijera Donalda Tuska i britanskog premijera Kira Starmera kao na potencijalne evropske predstavnike.

Merc se, za razliku od Makrona, protivi direktnim pregovorima.

Silina je dodala da je izaslanik zaista potreban i da je pitanje ko bi to mogao da bude. Rekla je i da je ona spremna za to ali da bi verovatno bilo bolje da to budu lideri Nemačke ili Francuske, kao i Britanije, koji su članovi Koalicije voljnih.

Estonski predsednik uzdržao se od imena ali je istakao da izaslanik treba da dolazi iz neke velike evropske zemlje koja uživa "kredibilitet obe strane".

"EU treba da bude uključena. Iako se ne bormimo sa Rusijom direktno, podržavamo Ukrajinu već godinama i nastavićemo to da radimo", rekao je Karis u Dubaiju za Juronjuz. Dodao je da je EU "malo zakasnila" i da je možda ona a ne američki predsednik Donald Tramp trebalo da počne da traži diplomatska rešenja.

"Pre nekoliko godina smo bili u poziciji da nismo razgovarali sa agresorima a sada smo zabrinuti što nismo za pregovaračkim stolom", rekao je Karis.

Pitanje ponovnog otvaranja diplomatskih kanala sa Rusijom, koji su od februara 2022. uglavnom zatvoreni, aktuelizovano je poslednjih nedelja kako tempo pregovora predvođenih SAD napreduje i kako se konkretizuju bezbednosne garancije za Ukrajinu.

Francuska, Italija, Austrija, Luksemburg i Češka su među zemljama koje podržavaju ideju pokretanja direktnih pregovora da bi se izbegla zavisnost od Bele kuće koja je danas glavni sagovornik Moskve.

Nemačka je pak protiv i ukazuje da "maksimalistički zahtevi" ruskog predsednika Vladimira Putina i kontinuirano bombardovanje ukrajinskih gradova ukazuju da Kremlju nedostaje "istinska spremnost za pregovore".

I dok se predsednik Estonije, koji ima uglavnom ceremonijalnu ulogu, zalaže za direktne pregovore, ministarstvo spoljnih poslova te zemlje je protiv ponovnog angažovanja sa Rusijom.

"Sve dok Rusija ne promeni svoje delovanje i ciljeve agresije na Ukrajinu, nije moguće angažovati se u pregovorima sa tom zemljom, niti možemo da joj ponudimo izlazak iz izolacije", navodi se u saopštenju estonskog ministarstva dostavljenom Juronjuzu.

"Ne smemo ponoviti greške koje smo iznova i iznova pravili obnavljajući odnose kada Rusija nije promenila kurs", ističe se u ; saopštenju.