Oglas
Danas je 77. dan rata u Ukrajini. Sva najnovija dešavanja mogli ste da pratite uživo na portalu Nova.rs.
Ukrajinsko vojno vodstvo odbacilo je mogućnost spasavanja svojih branitelja iz čeličane Azovstalj u opkoljenom Mariupolju ofanzivom protiv ruskih vojnika jer bi to stajalo mnogo ljudskih života.
"Takva operacija deblokade zahtevala bi velik broj vojnika jer su ukrajinske snage udaljene 150 do 200 kilometara", rekao je zamenik glavnog štaba Oleksij Hromov u sredu. Takva bi operacija stajala mnogo ljudskih života jer su ruski vojnici sagradili snažnu odbranu, rekao je.
Ukrajinske trupe drže pod blokadom više od 90.000 ljudi u stambenim naseljima i u prostorijama preko deset preduzeća u gradovima Kramatorsk i Slavjansk, izjavio je danas Mihail Mizincev, načelnik ruskog Centra za upravljanje nacionalnom odbranom.
''Sveukupno, više od 90.000 civila je zarobljeno od nacionalista, koji se kriju iza njih kao živog štita, u stambenim naseljima ili u prostorijama više od deset velikih industrijskih preduzeća u Kramatorsku i Slavjansku'', rekao je Mizincev, prenosi TAS S.
Ruski general tvrdi i da ukrajinske snage brutalno suzbijaju pokušaje civila da se sami evakuišu u bezbedna područja, bilo u Rusiju ili na teritoriju pod kontrolom Kijeva.
Nemačka preispituje saopštenje Rusije da uvodi sankcije delovima Gasprom Germanije, bivšeg ogranka ruskog proizvođača gasa Gasproma u Nemačkoj, izjavio je danas portparol nemačkog Ministarstva ekonomije.
„Nemačka Vlada i Federalna agencija za mreže, kao poverenici Gasproma Germanije, već su u procesu preduzimanja neophodnih mera predostrožnosti i pripreme za različite scenarije“, naveo je portparol u saopštenju, prenosi Rojters.
Gasprom Germanija i njegovi ogranci upravljaju skladištima gasa i trgovinom ovim energentom u Nemačkoj i suvlasnici su gasovoda.
Italijanski premijer Mario Dragi pozvao je u sredu u Vašingtonu SAD i Rusiju da sednu za „mirovni pregovarački sto“ kako bi pronašli rešenje za izlazak Rusije iz Ukrajine.
„Neophodno je uložiti napor i sesti za sto“ i pregovarati, a „takav napor moraju da učine svi saveznici, ali naravno Rusija i SAD“, rekao je Dragi.
U izjavi novinarima dan nakon sastanka s američkim predsednikom Džozefom Bajdenom, Dragi je objasnio da "pregovarati moraju svi".
Ukrajinsko ministarstvo odbrane objavilo je fotografije koje se mogu opisati kao groblje ruskih tenkova.
Reč je o više fotografija nastalih, kako kažu Ukrajinci, na istoku Ukrajine, neke na obali reke Severni Donjec.
Artillerymen of the 17th tank brigade of the #UAarmy have opened the holiday season for ruscists. Some bathed in the Siverskyi Donets River, and some were burned by the May sun. pic.twitter.com/QsRsXmnJ65
— Defence of Ukraine (@DefenceU) May 11, 2022
Jedna osoba je poginula, a tri su ranjene na jugozapadu Rusije u granatiranju iz Ukrajine, objavio je danas ruski guverner pogođene regije.
"U ovom trenutku jedna osoba je izgubila život, preminula je u kolima hitne pomoći, a ima troje ranjenih", rekao je guverner regije Belgorod Vjačeslav Gladkov u aplikaciji za razmenu poruka Telegram.
Sergej Nariškin, direktor ruske Spoljno-obaveštajne agencije (SVR), uporedio je danas američki Stejt department sa nacističkom propagandnom mašinom, koju je vodio Jozef Gebels, što je izazvalo reagovanje Vašingtona.
„Njihovi postupci imaju mnogo zajedničkog sa tradicijom Ministarstva javnog obrazovanja i propagande Trećeg rajha i njegovog šefa Jozefa Gebelsa“, rekao je Nariškin u saopštenju objavljenom na sajtu SVR, prenosi Rojters.
Ukrajina je predložila Rusiji da teško povređeni branioci u fabrici Azovstal u luci Mariupolj budu zamenjeni za ruske ratne zarobljenike, izjavila je u sredu potpredsednica vlade Irina Vereščuk, prenosi Rojters.
"Još nema dogovora. Pregovori se nastavljaju", rekla je ona u onlajn objavi.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski saopštio je danas da je sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom razgovarao o odbrambenoj pomoći, saradnji u energetskom sektoru i povećanju sankcija Rusiji.
„Cenimo visok nivo dijaloga sa Nemačkom i podršku u našoj borbi!", napisao je Zelenski na Tviteru.
Held regular talks with 🇩🇪 Chancellor @Bundeskanzler. Talked about defensive aid, cooperation in the energy sector, increasing sanctions on the Russian aggressor. We appreciate the high level of dialogue with 🇩🇪 and support in our struggle!
— Володимир Зеленський (@ZelenskyyUa) May 11, 2022
Aktuelni plan Evropske unije za eliminisanje oslanjanja na ruski gas zamenom gasa od drugih snabdevača mogao bi da košta blok do 214 milijardi dolara više nego što je prvobitno predviđeno, ocenjuje se u današnjem izveštaju kompanije za klimatka istraživanja Ember i organizacije Global Vitnes.
Plan Evropske komisije "REPowerEU" koji ima za cilj da Evropu učini nezavisnom od ruskih fosilnih goriva mnogo pre 2030. godine uključuje diverzifikaciju snabdevanja gasom, ubrzanje uvođenja obnovljivih gasova, povećanje proizvodnje struje iz obnovljivih izvora i zamenu gasa u proizvodnji toplotne i električne energije.
Ovo može da smanji potražnju EU za ruskim gasom za dve trećine pre kraja 2022. godine, smatra Komisija.
Ruski gas i dalje ulazi u Ukrajinu preko tranzitne tačke u Sudži, a u Evropu stiže i preko Poljske, gasovodom Yamal, i preko Baltičkog mora, gasovodom Severni tok 1.
Rusija je uvela sankcije protiv nemačkih jedinica Gazproma, u kojima je njen proizvođač gasa Gazprom ustupio vlasništvo, kao i protiv EuroPol GAZ SA, vlasnika poljskog dela gasovoda Jamal-Evropa.
Na listi sankcionisanih subjekata koju je ruska vlada objavila na svom sajtu u sredu nalazi se 31 kompanija, prenosi Rojters.
Ne navodi prirodu sankcija koje se nameću.
Prema ukazu koji je izdao predsednik Vladimir Putin, nijednom ruskom entitetu nije dozvoljeno da sklapa poslove sa subjektima pod sankcijama, niti da ispunjava svoje obaveze prema postojećim ugovorima.
Britanija i Finska su “veliki prijatelji” i “snažni partneri u oblasti bezbednosti”, izjavio je finski predsednik Sauli Ninisto na početku zajedničke konferencije za novinare sa britanskim premijerom Borisom Džonsonom.
Prema potpisanom novom bezbednosnom sporazumu, Britanija će obezbediti vojnu pomoć u slučaju da Finska bude napadnuta.
Ninisto je rekao da Finska ceni snažnu podršku Velike Britanije politici otvorenih vrata za NATO i podršku potencijalnom pridruživanju ove zemlje alijansi.
On je istakao da pridruživanje NATO-u ne bi značilo da je Finska “protiv bilo koga”.
Pre nego što je doputovao u Finsku, Džonson je posetio Švedsku, sa kojom je takođe potpisao sporazum o bezbednosti.
Ruski brod "Matros Pozinič", za koji se veruje da je prenosio ukradene žitarice iz Ukrajine, pristao je u luku Latakija u Siriji, pokazuju satelitske fotografije koje je analizirala agencija Asošiejted pres.
Karakteristike snimljenog broda poklapaju se sa poznatim dimenzijama i karakteristikama broda za prenos rasutog tereta.
Ukrajina je navela da je na brodu bilo 27.000 tona žitarica koje su ukrale ruske snage.
Kijev tvrdi da je Rusija prvobitno pokušala da pošalje žitarice u Egipat koji je odbio da primi tu robu. Ukrajinska diplomate traže od drugih vlada da ne prihvataju ukradene žitarice.
Satellite photos from @planet analyzed by the @AP show a Russian ship believed to be carrying stolen grain from #Ukraine in Latakia, #Syria. The image from Tuesday shows the Russian-flagged Matros Pozynich. Expert @Samir_Madani of @TankerTrackers also believes it there. pic.twitter.com/wsci7ALiYQ
— Jon Gambrell | جون (@jongambrellAP) May 11, 2022
Italijanski premijer Mario Dragi izjavio je danas da je većina evropskih uvoznika gasa već otvorila svoje račune u rubljama kod Gasproma.
„U stvari, većina uvoznika gasa je već otvorila svoje račune u rubljama kod Gasproma“, saopštio je Dragi novinarima tokom posete Sjedinjenim Američkim Državama, prenosi Rojters.
Dragi je naglasio da je uveren da zahtev Moskve da evropski kupci plaćaju ruski gas u rubljama neće dovesti do prekida snabdevanja Evrope ovim energentom.
Evropska komisija je upozorila da bi poštovanje „ruske šeme“ moglo da naruši sankcije koje je EU uvela Rusiji, ali Dragi je izjavio da je to „siva zona“ i da o tom pitanju ne postoji zvanična odluka, navodi britanska agencija.
Pružajući podršku Ukrajini i jačajući sopstvenu odbranu, NATO nastoji da minimizuje rizike od direktnog sukoba sa Ruskom Federacijom, izjavio je danas zamenik generalnog sekretara alijanse Mirča Džoana.
"Moramo se pobrinuti da, podržavajući Ukrajinu, jačanjem odbrane NATO, ne stvaramo rizik od eskalacije ka ratu između NATO i Rusije", rekao je on u Vašingtonu, prenela je agencija RIA Novosti.
Džoana je naglasio da NATO ima odgovornost da obezbedi da se "ovaj rat ne širi dalje, jer bi to dovelo do dodatne patnje, smrti i više nestabilnosti širom sveta".
Puk "Azov" Nacionalne garde Ukrajine saopštio je da su ruske snage danas nastavile da granatiraju opkoljenu čeličanu Azovstal, poslednje uporište ukrajinskih snaga u lučkom gradu Mariupolju.
Azov, čiji su borci opkoljeni u ogromnoj čeličani, zajedno sa drugim jedinicama ukrajinske vojske i policije, naveo je da su Rusi u protekla 24 sata izveli 38 vazdušnih napada na kompleks Azovstalja, uključujući korišćenje strateških bombardera.
U podzemnim tunelima i bunkerima Azovstalja krile su se stotine ukrajinskih vojnika i civila.
Desetine civila su evakuisane poslednjih dana, ali su ukrajinski zvaničnici juče naveli da ih je još najmanje 100 zaglavljeno u hodnicima.
Ambasador Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u Rusiji Džon Salivan doputovao je u sredu u Ministarstvo spoljnih poslova Rusije zajedno sa ambasadorom Poljske Kristofom Krajevskim, javila je agencija RIA, prenosi Rojters.
Krajevski je pozvan u Ministarstvo spoljnih poslova nakon što su demonstranti polili crvenom tečnošću ruskog izaslanika u Poljskoj na ceremoniji polaganja venaca u Varšavi u ponedeljak, javila je poljska novinska agencija PAP.
Rusija, uprkos dešavanjima, ne razmatra zatvaranje svoje ambasade u Varšavi, rekli su predstavnici ambasade Rojtersu.
Grupa G20 bi trebalo da ostane mesto za dijalog sa Rusijom, izjavio je danas argentinski predsednik Alberto Fernandez.
"Što se tiče ideje da bi Rusija trebalo da napusti G20, a uzimajući u obzir smisao G20, ne smatram da je to pitanje o kojem bi trebalo da se razmišlja. Bilo bi dobro za G20 da bude mesto gde bismo mogli da objasnimo Rusiji kako ceo svet pati zbog njene odluke", rekao je Fernandez na konferenciji za novinare u Berlinu, nakon susreta sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, preneo je TAS S.
Argentinski predsednik je naglasio da sve države sveta osećaju posledice konflikta u Ukrajini.
"Ekonomske sankcije protiv Rusije vrlo negativno utiču na ostatak sveta i Argentinu, konkretno, tako da insistiram na tome da brzo nađemo način da rešimo vojni konflikt", dodao je on.
Iako su pojedini mediji preneli da se Moskva sprema za uvođenje vanrednog stanja, portparol Kremlja Dmitrij Peskov demantovao je ove navode.
Portparol Kremlja rekao je danas da je unutrašnja politička situacija u zemlji stabilna i odbacio navode da ruski predsednik Vladimir Putin planira da proglasi vanredno stanje.
Samoproglašene Donjecka i Luganska Narodna Republika (DNR i LNR) blokirale su danas pristup Fejsbuku i Instagramu.
Uskoro bi trebalo da počne suđenje ruskom vojniku (21) za ratni zločin, rekla je glavna ukrajinska tužiteljka Irina Venediktova.
Radi se o prvom suđenju nekom ruskom vojniku za ratni zločin koji je počinjen tokom ruske invazije na tu zemlju.
Pomenuti ruski vojnik je trenutno u pritvoru, a Venediktova je rekla da će se ruskom vojniku suditi za ubistvo nenaoružanog civila u regionu Sumi.
Supruge dvojice boraca iz čeličane Azovstal zamolile su papu Franju da pomogne da se ukrajinski borci prebace u treću zemlju. Jedna mu je rekla: "Molim vas, ne dajte da umru".
Katarina Prokopenko i Julija Fedosiuk razgovarale su sa papom Franjom oko pet minuta na kraju opšte audijencije na Trgu Svetog Petra u Vatikanu.
Zamolile su ga da interveniše kod ruskog predsjednika Vladimira Putina da pusti borce iz Azvostala. Poručile su da zatočeništvo u ruskim rukama nije opcija za njih.
Vojnici iz Ukrajine započeli su danasa u Nemačkoj obuku za upravljanje oklopnom haubicom 2000.
Ministarstvo odbrane Nemačke saopštilo je da se ukrajinski vojnici nalaze u vojnoj školi u Idar-Oberštajnu.
Obuka traje uobičajeno 40 dana, ali može, ako vojnici imaju određena predznanja biti skraćena.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov kaže da ta zemlja ima dovojlno kupaca za svoju naftu i gas i bez zapadnih zemalja, dok zemlje EU pokušavaju da smanje svoje oslanjanje na rusku energiju.
"Imamo dovoljno kupaca naših energenata i radićemo sa njima", istakao je.
"Neka Zapad plaća više nego što je plaćao Ruskoj Fedeaciji i neka objasni svom stanovništvu zašto će biti sve siromašniji", rekao je Lavrov.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš zatražio je danas u Beču okončanje rata Rusije u Ukrajini.
„Ovaj besmisleni rat mora da prestane“, poručio je Gutereš posle razgovora sa predsednikom Austrije Aleksanderom van der Belenom.
Gutereš je ukazao da je ruska invazija u Ukrajini donela velika razaranja i patnju.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je upozorio da Kijevu ponestaje strpljenja za razgovore sa Rusijom, s obzirom na sve više dokaza o zverstvima koje su počinile ruske snage u njegovoj zemlji.
"Mi smo spremni da vodimo ove pregovore, sve dok nije kasno", rekao je.
"Sa svakom novom Bučom, sa svakim novim Marijupoljom, sa svakim novim gradom u kojem ima na desetine mrtvih, slučajevi silovanja, sa svakim novim zločinom nestaje želja i mogućnost da se pregovara kao i mogućnost da se ovo pitanje reši na diplomatski način", dodao je.
Ukrajinski predsednik Zelenski izjavio je danas da je rat sa Rusijom mogao da bude sprečen da je Ukrajina bila članica NATO pakta pre nego što je rat počeo.
"Da je Ukrajina bila deo NATO pre rata sukoba ne bi ni bilo", rekao je Zelenski studentima pariskog univerziteta nauke Po, preneo je Rojters.
Britanska novinska agencija navodi da je ruski predsednik Vladimir Putin nekoliko puta ponovio da je rizik od ulaska Ukrajine u NATO opravdao vojnu operaciju na susednu zemlju, koja je počela 24. februara.
Odluku o zahtevu da Hersonska oblast uđe u sastav Ruske Federacije treba da donesu stanovinici tog regiona, poručio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
On je naglasio da "takve sudbonosne odluke" moraju da imaju apsolutno jasnu pravnu pozadinu, opravdanje, i da budu apsolutno legitimne, kao što je to, kako je rekao, bio slucaj sa Krimom.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš izjavio je danas da će doći vreme kada će biti mogući mirovni razgovori oko Ukrajine, ali je dodao i da ne očekuje da bi to moglo da se desi u skorije vreme.
"Ovaj rat neće trajati doveka. Biće vremena za mirovne pregovore", kazao je Gutereš na zajedničkoj konferenciji za novinare sa austrijskim predsednikom Aleksander van der Belenom, preneo je Rojters.