Tramp odustaje od ključnog cilja? Razmatra kraj rata i bez otvaranja Ormuskog moreuza

Kako prenose izvori iz administracije, Tramp i njegov tim procenili su da bi pokušaj da se moreuz vojno otvori produžio rat izvan planiranog roka od četiri do šest nedelja. Zbog toga je predsednik odlučio da se fokusira na osnovne ciljeve – slabljenje iranske mornarice i raketnih kapaciteta – a zatim da postepeno smanji intenzitet sukoba i pokuša diplomatskim putem da natera Iran da ponovo omogući slobodan protok trgovine.

U slučaju da pregovori ne uspeju, Vašington bi, prema tim planovima, preneo teret rešavanja krize na saveznike iz Evrope i Persijskog zaliva, dok bi vojna opcija ostala „na stolu“, ali ne kao prioritet.

Tramp je u javnosti slao pomešane poruke – u nekim trenucima pretio je napadima na energetsku infrastrukturu Irana ako moreuz ne bude otvoren, dok je u drugim umanjivao njegov značaj za SAD, poručujući da je to pre svega problem drugih država.

U međuvremenu, zatvaranje Ormuskog moreuza već izaziva ozbiljne posledice po globalnu ekonomiju. Poremećaji u snabdevanju energentima pogađaju brojne zemlje, a industrije koje zavise od sirovina poput đubriva ili helijuma suočavaju se sa nestašicama. Analitičari upozoravaju da će, bez brzog rešenja, Iran nastaviti da ugrožava svetsku trgovinu.

Stručnjakinja za Iran iz instituta Brukings, Suzan Maloni, ocenila je da bi prekid vojnih operacija pre otvaranja moreuza bio „neverovatno neodgovoran“. Ona upozorava da se SAD ne mogu izolovati od ekonomskih posledica krize: „Energetska tržišta su globalna i nema načina da se Amerika zaštiti od štete koja će biti sve veća ako blokada potraje.“

Ipak, Trampova želja da brzo završi rat u suprotnosti je sa potezima na terenu. U region su upućene dodatne američke snage, uključujući marince i padobranske jedinice, a razmatra se i slanje još 10.000 vojnika. Istovremeno, predsednik je rat opisivao kao „izlet“ i „lep boravak“, dok paralelno razmatra i rizične operacije poput preuzimanja iranskog uranijuma.

Portparolka Bele kuće Kerolajn Livit izjavila je da SAD „rade na tome“ da se normalizuje saobraćaj kroz moreuz, ali ga nije svrstala među ključne vojne ciljeve. Državni sekretar Marko Rubio poručio je da će trenutna faza operacija biti završena u narednim nedeljama, nakon čega će pitanje moreuza ponovo doći na dnevni red.

„Onda ćemo se suočiti s pitanjem Ormuskog moreuza i na Iranu će biti da odluči“, rekao je Rubio i dodao da bi „koalicija zemalja, uz učešće SAD, mogla da obezbedi da moreuz bude otvoren, na ovaj ili onaj način“.

Iran je, nakon početka sukoba, postavio mine i zapretio napadima na tankere, što je gotovo zaustavilo pomorski saobraćaj. Američki zvaničnici su u početku umanjivali problem, ali su kasnije pokušali da podstaknu brodarske kompanije da nastave plovidbu, a potom i pojačali pritisak na Teheran.

Tramp je prošle nedelje tvrdio da je dopuštanje prolaska pojedinih brodova znak popuštanja Irana i pokušao da pokrene novu rundu pregovora. Ipak, ubrzo je zapretio napadima na elektrane i naftna postrojenja, uključujući ključni terminal na ostrvu Harg, ukoliko moreuz ne bude „odmah otvoren za poslovanje“.

„Predsednik Tramp će nastaviti bez zastoja i očekuje da iranski režim postigne dogovor sa administracijom“, poručila je Livit.

U administraciji smatraju da će iranska kontrola nad moreuzom oslabiti kako njihovi vojni kapaciteti budu uništavani. „Kada postignete te strateške ciljeve, logično je da se onda fokusirate na Ormuski moreuz“, rekao je bivši zvaničnik Saveta za nacionalnu bezbednost Rič Goldberg.

Vašington, međutim, naglašava da je moreuz mnogo važniji za Evropu, Aziju i Bliski istok nego za SAD, te već nedeljama traži od saveznika da preuzmu vodeću ulogu u njegovom otvaranju.

Američki ministar finansija Skot Besent nagovestio je da bi SAD ili međunarodna koalicija mogle da obezbeđuju pratnju tankerima, ali bez hitnosti: „Tržište je dobro snabdeveno… ali vremenom će SAD ponovo preuzeti kontrolu nad moreuzom i obezbediti slobodu plovidbe“.

Gotovo 40 zemalja već je izrazilo spremnost da doprinese bezbednom prolazu kroz ovu stratešku tačku, kroz koju prolazi oko 20 odsto svetske nafte. Nakon eskalacije krize, cena nafte u SAD premašila je 100 dolara po barelu prvi put od 2022, a pojedini analitičari upozoravaju da bi mogla skočiti i na 200 dolara ako blokada potraje.