Stvaraju se novi frontovi velikih sila: Ne, Tramp nije lud što želi Grenland, ovo je nova realnost

Grenlandski ledeni pokrivač gubi 270 milijardi tona vode godišnje, dok se arktički morski led povlači tako brzo da bi polarno more moglo postati bez leda tokom leta već 2030-ih godina.

Ovo otapanje otvara nove mogućnosti za eksploataciju resursa, brže trgovačke rute, svemirske i vojne baze, nove ribolovne zone i konfrontaciju velikih sila. Moskva i Peking rade na tome da uspostave kontrolu nad Arktikom, koji se zagreva brže nego bilo koje drugo područje na planeti, piše "Politiko".

Nasuprot toj pozadini, Trampovi zahtevi da pripoji Grenland počinju da izgledaju, ako ne razumno, onda barem promišljeno.

Novoizabrani predsednik SAD razmatrao je ovaj potez tokom svog prvog mandata, ali je naišao na odlučno odbijanje u Nuku i Kopenhagenu.
U utorak, danska premijerka Mete Frederiksen ponovo je odbila Trampov zahtev za kupovinu ostrva, autonomne teritorije pod danskom kontrolom od 1814. godine, koja je dom najsevernije američke vojne baze.

Ipak, Frederiksen je dodala da je "zaista srećna zbog porasta američkog interesovanja za Grenland."
Ova izjava ukazuje na zabrinutost SAD i njihovih saveznika da nisu adekvatno odgovorili na ruske i kineske napore da preuzmu inicijativu na dalekom severu.
„Kao da smo prespavali trenutak,“ rekao je Majkl O'Hanlon, direktor istraživanja u programu spoljne politike u Institutu Brukings u Vašingtonu.

Topljenje leda

Ruski predsednik Vladimir Putin odavno sanja o pretvaranju Severnog morskog puta — koji prolazi uz obalu Rusije i nekada je bio okovan ledom — u hladnovodni Suecki kanal. To bi značajno skratilo vreme potrebno za transport robe iz Kine u Evropu i otvorilo sibirske luke i energetske resurse azijskim tržištima.
U aprilu 2000, samo deset dana nakon pobede na prvim predsedničkim izborima, Putin je s nuklearnog ledolomca "Rusija" poslao poruku liderima brodarskih i energetskih kompanija: ekonomska budućnost Rusije leži u kontroli i razvoju arktičkih morskih puteva i velikih sibirskih naftnih i gasnih polja.

Lokacija njegovog govora nije bila slučajna. Iako klimatske promene čine severna mora sve pristupačnijim, ledolomci će i dalje biti potrebni za održavanje trgovačkih ruta tokom zime još godinama.

Nasuprot tome, američki kapaciteti za razbijanje leda sastoje se od samo dva broda, od kojih je jedan star skoro 50 godina. Tek krajem prošle godine odobrena je izgradnja modernog ledolomca.

Kina i Arktik

Kina, takođe, sve više usmerava pažnju na Arktik. Godine 2018. najavila je svoj Polarni put svile, plan za razvoj Arktika, uključujući trgovinske i energetske rute preko ruskog dalekog severa. Kineske kompanije već ulažu u sibirske gasne projekte i infrastrukturu luka.
Američka zabrinutost zbog kineskog interesovanja za Grenland raste, iako kineske firme nisu ostvarile značajan napredak u toj oblasti.
U tom kontekstu, Tramp koristi geopolitičke promene kao opravdanje za američke zahteve prema najvećem ostrvu na svetu.

„Govorio sam o zaštiti slobodnog sveta,“ rekao je Tramp na konferenciji za novinare, dok je njegov sin Donald Tramp Mlađi bio u iznenadnoj poseti Grenlandu.
„Ne treba vam ni dvogled. Pogledajte napolje, svuda su kineski i ruski brodovi. To nećemo dozvoliti.“

Iako je Trampova retorika naišla na podsmeh, danski zvaničnici sugerišu da je razgovor o povećanju američkog prisustva na Grenlandu otvoren.
Dok se Arktik otapa i menja, klimatske promene stvaraju ironičan obrt: zemlje koje su najviše zagovarale borbu protiv globalnog zagrevanja nisu reagovale na njegove brze manifestacije, dok su Kina i Rusija, koje su bile sporije u smanjenju emisija, preuzele inicijativu.

Kupovina, sporazum ili invazija

Pokušaj Donalda Trampa da kupi Grenland može zvučati smešno, ali nije nemoguć.
Ako novoizabrani predsednik zaista odluči da kontroliše najveće ostrvo na svetu, mogao bi pokušati da ga otkupi ako autonomna teritorija proglasi nezavisnost od Danske. Mogao bi da nastoji da ga učini zajednicom sličnom Portoriku ili ga uključiti u sporazum poput onog koji Sjedinjene Američke Države imaju s Mikronezijom i Maršalskim Ostrvima, koji omogućava američkoj vojsci neograničen pristup u zamenu za odbranu i finansijsku pomoć.

„Postoji mnogo različitih modela upravljanja koji se mogu prilagoditi,” rekao je Aleks Grej, šef kabineta Saveta za nacionalnu bezbednost tokom prve Trampove administracije. „Ne postoji univerzalan pristup i imamo presedane za različite opcije.“
Ako ne može da kupi Grenland, Tramp bi mogao pokušati da uspostavi više baza kako bi nadgledao obližnju Rusiju i Kinu. A ako se Grenlanđani slože — što možda neće — mogao bi pronaći načine da ostvari veći uticaj na ostrvu.

Vojna invazija na Grenland, koju Tramp nije isključio, izazvala bi uzbunu širom sveta.
„To bi bilo poput primene taktike Sadama Huseina i Vladimira Putina,“ rekao je Brajan Finuken, bivši pravni savetnik u Stejt departmentu pod trojicom predsednika. „Ova retorika od strane Trampa je zabrinjavajuća jer je on budući predsednik SAD, a njegove reči same po sebi imaju posledice po međunarodne odnose.“

Reakcije iz Danske i Grenlanda

Nekoliko sati nakon što je novoizabrani predsednik Tramp prošlog meseca ponovio interesovanje za kupovinu Grenlanda, danska vlada najavila je značajno povećanje izdvajanja za odbranu ostrva. Danski ministar odbrane, Troels Lund Poulsen, opisao je tajming ove objave kao „ironiju sudbine“.
U ponedeljak, kralj Frederik X promenio je kraljevski grb kako bi istaknutije prikazao Grenland i Farska Ostrva, piše CNN.

Neki su ovu promenu videli kao odgovor Trampu, ali bi mogla izazvati kontroverze unutar grenlandske separatističke zajednice.
Kralj Frederik iskoristio je svoje novogodišnje obraćanje da poruči da je Kraljevina Danska ujedinjena „sve do Grenlanda“, dodajući da „pripadamo jedni drugima“.
Međutim, grenlandski premijer iskoristio je svoje novogodišnje obraćanje da poruči da ostrvo mora da se oslobodi „okova kolonijalizma“.

Grenlandski javni emiter ispitao je mišljenja stanovnika o predlogu novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa da kupi autonomnu dansku teritoriju – i neki od odgovora bi mogli izazvati iznenađenje.

Dok su neki od ispitanika opisali Trampovo interesovanje kao „opasno“ i „zabrinjavajuće“, drugi su sugerisali da bi „imali više poverenja u Trampa“ i da bi „izabrali SAD“.
„Smatram interesovanje Donalda Trampa za Grenland vrlo opasnim,“ rekao je Grenlanđanin Jens Danielsen.
On je izrazio strah da bi grenladski jezik mogao da nestane.

S druge strane pojedini ispitanici pokazali su se otvorenijima prema Trampovim namerama.
„Sve ovde postaje sve skuplje. Roba iz Danske je izuzetno skupa, pa naravno da SAD deluju privlačnije,“ rekla je Karen Kielsen.

Ponovo spomenuo pripajanje Kanade

Donald Tramp ponovo je izneo svoju sugestiju o spajanju Sjedinjenih Američkih Država i Kanade nakon što je kanadski premijer Džastin Trudo odlučio da podnese ostavku. Dok su neki ovu ideju smatrali starom šalom ili političkom glumom, drugi su je odbacili kao lošu političku strategiju, s obzirom na sklonost Kanade ka liberalnim stavovima.
Međutim, Tramp je u utorak zapretio „ekonomskom silom“ kako bi Kanadu pripojio Sjedinjenim Američkim Državama.
Iako je ova ideja uglavnom neprihvaćena među Kanađanima, Trampove izjave bi mogle imati uticaj na odnose između SAD-a i Kanade, pogotovo sada kada Trudo napušta političku scenu, piše BBC.