Svet ide dođavola: Ova mapa je dokaz

Ukupni globalni vojni rashodi porasli su za 3,7 odsto u 2022. godini, i time dostigli novi maksimum od čak 2.240 milijardi dolara.

Konkretno, vojni rashodi u Evropi zabeležili su veliki porast u odnosu na prethodnu godinu, a najveći u odnosu na poslednjih 30 godina.Tri najveća potrošača u 2022. godini su Sjedinjene Države, Kina i Rusija, koje čine 56 odsto ukupne svetske potrošnje, prema najnovijim podacima o globalnoj vojnoj potrošnji koje je pre nekoliko dana objavio Stokholmski međunarodni institut za istraživanje mira (SIPRI).

Vrtoglavi rast uslovila ruska invazija

Inače, ovo je osma godina za redom da vojna potrošnja raste, ali je sada specifično to što je ovo najoštriji rast potrošnje u Evropi, od čak 13 procenata, i rezultat je povećanih potreba Rusije i Ukrajine.

Naime, vojna pomoć Ukrajini i zabrinutost zbog povećane pretnje iz Rusije snažno su uticali na odluke o potrošnji mnogih drugih država, kao i tenzije u istočnoj Aziji.„Neprekidni rast globalne vojne potrošnje poslednjih godina je znak da živimo u sve nesigurnijim svetu. Države jačaju vojnu snagu kao odgovor na pogoršanje bezbednosnog okruženja, što znači da ne predviđaju poboljšanje u bliskoj budućnosti", rekao je dr Nan Tian, viši istraživač u SIPRI-jevom programu vojnih rashoda i proizvodnje oružja.Na to ukazuju i vojni rashodi država centralne i zapadne Evrope koji su iznosili 345 milijardi dolara u 2022. godini. Potrošnja ovih država je na ovom nivou bila samo 1989. godine, dok je recimo tokom prošle godine, bila 30 odsto niža u odnosu na ovogodišnju.

Analitičari sugerišu da su države značajno povećale vojnu potrošnju nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, dok su druge najavile planove za podizanje nivoa potrošnje u narednih 10 godina.„Invazija na Ukrajinu je uticala na odluke o vojnim troškovima u centralnoj i zapadnoj Evropi. Ovo uključuje višegodišnje planove za povećanje potrošnje nekoliko vlada“, rekao je dr Dijego Lopes da Silva, istraživač u SIPRI-jevom programu vojnih rashoda i proizvodnje oružja.Neki od najoštrijih porasta zabeleženi su u Finskoj - 36 odsto u odnosu na prethodnu godinu, Litvaniji koja beleži porast od 27 odsto, Švedskoj za 12 odsto i Poljskoj za 11.

Lorenco Skarazato, istraživač u SIPRI-jevom programu vojnih rashoda i proizvodnje oružja, smatra da sa posebnom pažnjom treba posmatrati to što se u Evropi najviše naoružavaju upravo države nekadašnjeg istočnog bloka - i to više nego duplo u odnosu na 2014. godinu kada je Rusija anektirala Krim.

Kakvo je stanje u Rusiji i Ukrajini?

Kada je reč o zaraćenim stranama, ruska vojna potrošnja porasla je za oko 9,2 odsto u 2022. godini, što iznosi oko 86,4 milijarde dolara.To je bilo ekvivalentno 4,1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) Rusije u 2022. godini, u odnosu na 3,7 odsto BDP-a u 2021. godini.

Takođe, ove brojke koje je Rusija objavila krajem 2022. godine pokazuju da je potrošnja za nacionalnu odbranu, najveća komponenta ruskih vojnih rashoda, već nominalno veća za 34 odsto nego u budžetskim planovima sačinjenim 2021. godine.„Razlika između budžetskih planova Rusije i njene stvarne vojne potrošnje 2022. sugeriše da je invazija na Ukrajinu koštala Rusiju mnogo više nego što je očekivala“, rekla je dr Lusi Bero-Sudro, direktorka SIPRI-jevog programa vojnih rashoda i proizvodnje oružja.Sa druge strane, vojna potrošnja Ukrajine dostigla je 44 milijardi dolara ove godine. U procentima, to iznosi čak 640 odsto, što je bio najveći jednogodišnji porast vojnih izdataka jedne zemlje ikada zabeležen u evidencijama SIPRI-a.

Američka potrošnja raste uprkos rekordnoj inflaciji

Ipak, Sjedinjene Države ostaju ubedljivo najveći svetski vojni potrošač. Američka vojna potrošnja dostigla je 877 milijardi dolara 2022. godine, što je bilo 39 odsto ukupne globalne vojne potrošnje i tri puta više od iznosa koji je potrošila Kina, koja se kotira odmah ispod nje. Realno povećanje američke potrošnje iznosi 0,7 odsto i procenjuje se da bi bilo veće da SAD nije zadesila najveća inflacija od 1981. godine.„Povećanje vojne potrošnje SAD ove godine je u velikoj meri posledica ogromnog nivoa finansijske vojne pomoći koju je pružila Ukrajini. Obzirom na obim američke potrošnje, čak i neznatno povećanje u procentima ima značajan uticaj na nivo globalne vojne potrošnje“, rekao je dr Nan Tian, viši istraživač SIPRI-a.

Konkretno, američka vojna pomoć Ukrajini iznosila je 19,9 milijardi dolara u 2022. godini. Iako je ovo bio najveći iznos vojne pomoći koju je bilo koja zemlja dala drugoj od kraja hladnog rata.Inače, ova ogromna donacija predstavlja samo 2,3 odsto ukupne američke vojne potrošnje. SAD su izdvojile 295 milijardi dolara za vojne operacije i održavanje, zatim 264 milijarde dolara za nabavku i istraživanje i razvoj i 167 milijardi dolara za vojno osoblje.

Kina i Japan - najveći vojni izdatak u Aziji

Kada je reč o Aziji, zajednički vojni rashodi zemalja ovog kontinenta i Okeanije iznosili su 575 milijardi dolara. To je bilo 2,7 odsto više nego 2021. godine i 45 odsto više nego 2013. godine, što je nastavak neprekidnog rasta koji datira iz 1989. godine.

Kina je time ostvarila drugi najveći vojni trošak u svetu, izdvojivši 292 milijarde dolara u 2022. godine. To je 4,2 odsto više nego 2021. godine i 63 odsto više nego pre devet godina.Inače, kineski vojni rashodi rastu već 28 uzastopnih godina.Japanska vojna potrošnja porasla je za 5,9 odsto između 2021. i 2022. godine, dostigavši 46 milijardi dolara, ili 1,1 odsto BDP-a ove ostrvske zemlje. Ovo je najviši nivo japanske vojne potrošnje od 1960. godine.

Nova strategija nacionalne bezbednosti objavljena 2022. postavlja ambiciozne planove za povećanje vojnih sposobnosti Japana u narednoj deceniji kao odgovor na uočene rastuće pretnje iz Kine, Severne Koreje i Rusije.

Drugi značajni razvoji

Ipak, istraživači naglašavaju da je realno povećanje svetske vojne potrošnje u 2022. godine usporila inflacija, koja je u mnogim zemljama porasla na nivoe koji nisu viđeni decenijama. U nominalnom smislu, globalni ukupni iznos porastao je za 6,5 odsto.Kada je reč o pojedinačnim zemljama koje beleže porast vojne potrošnje, na istoku prednjači Indija, koja je prošle godine uložila od 81,4 milijarde dolara i time postala četvrta na listi sa najvišim ulaganjem u vojnu industriju. To je bilo šest odsto više nego 2021. godine.Tokom prošle godine je i vojna potrošnja Saudijske Arabije, pete najveće na svetu, porasla za 16 odsto i procenjenjuje sa na 75 milijardi dolara, što je prvo povećanje od 2018. godine.Sa druge strane, pojedine zemlje su zabeležile i pad iznosa vojnih ulaganja ulaganja. Među njima prednjače Nigerija koja je ove godine uložila 38 manje i Turska 26 odsto manje.BONUS VIDEO Misteriozni bljesak na nebu iznad Kijeva

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=misterioznibljesaknanebuiznadkijevagp-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5853214"]