JAT-ov avion “McDonnell Douglas DC-9” eksplodirao je tokom leta između Kopenhagena i Zagreba 26. januara 1972. i srušio se blizu sela Srbská Kamenice u tadašnjoj Čehoslovačkoj. Avion kojim su upravljali kapetan Ludvik Razdrih i kopilot Ratko Mihić raspao se na više delova i nakon nekoliko minuta slobodnog pada završio na livadi na rubu šume.
JAT-ov avion “McDonnell Douglas DC-9” eksplodirao je tokom leta između Kopenhagena i Zagreba 26. januara 1972. i srušio se blizu sela Srbská Kamenice u tadašnjoj Čehoslovačkoj. Avion kojim su upravljali kapetan Ludvik Razdrih i kopilot Ratko Mihić raspao se na više delova i nakon nekoliko minuta slobodnog pada završio na livadi na rubu šume.
Poginulo je 27 putnika i članova posade, a nekim čudom pad s 10.160 metara preživela je stjuardesa Vesna Vulović i zahvaljujući tome ušla u Ginisovu knjigu rekorda. Iako su jugoslovenske vlasti odmah posumnjale u teroristički napad hrvatskih nacionalista, takvo nešto nikad nije pouzdano potvrđeno. U zapadnim medijima pojavile su se i teorije da je češka protivvazdušna odbrana, odnosno vojni avion MiG, greškom srušila JAT-ov let 367.
Neverovatno preživljavanje Vesne Vulović s vremenom je zasenilo činjenicu da se u avionu dogodila eksplozija koja nikad nije objašnjena.
Međutim, nakon više od 50 godina, švedski novinar hrvatskog porekla Tonči Percan i televizijska stanica TV4 istražili su ovaj slučaj i u dokumentarcu pod naslovom Bomba na letu JAT 367 ustanovili da su ekstremističke organizacije Hrvatski narodni otpor (HNO) i Hrvatsko revolucionarno bratstvo (HRB) podmetnule bombu u avion.
Od sedmorice identifikovanih počinitelja, jedan je u međuvremenu umro prirodnom smrću, trojicu je ubila jugoslovenska obaveštajna služba UDBA, a trojica i danas žive u Švedskoj. Percan i TV4 uspeli su da saznaju njihova imena i razgovarali sa svom trojicom, ali jedan je neuverljivo tvrdio da se ničega ne seća, a dvojica su negirala da imaju ikakve veze s terorističkim napadom.
„Ova zagonetka tiče se i Švedske i bivše Jugoslavije. I zato mi je bilo zanimljivo to da istražim. Među potencijalnim počiniteljima bili su neki moji poznanici iz Švedske, ljudi koje već dugo lično poznajem. Bilo je i pre naznaka o tome šta se zapravo dogodilo, ali nisam ih shvatio ozbiljno“, govori Percan na početku dokumentarca koji će danas biti prikazan na TV4.
JAT-ov let 367 krenuo je iz Stokholma i trebalo je da nakon zaustavljanja u Kopenhagenu i Zagrebu završi svoje putovanje u Beogradu. U Kopenhagenu je jedan od putnika napustio avion i vrlo verovatno ostavio svoj prtljag. Sve ukazuje da je u njegovoj torbi bila tempirana bomba. Vulović se ukrcala u Kopenhagenu i zapazila tog nervoznog putnika, ali do svoje smrti 2016. godine nije se uopšte sećala nesreće. Među smrtno stradalima uglavnom su bili jugoslovenski radnici u Švedskoj, većinom Hrvati.
U filmu se podseća da su devet meseci ranije hrvatski ekstremisti iz emigracije Anđelko Brajković i Miro Barešić u terorističkom napadu na jugoslovensku ambasadu u Stockholmu ubili ambasadora Vladimira Rolovića, ali u ovom slučaju počinitelji su ostali nepoznati.
Jedini trag bio je anonimni poziv švedskim dnevnim novinama Kvällsposten u kojem su odgovornost za napad preuzeli hrvatski nacionalisti. No Percan je shvatio da njegov stari poznanik – u dokumentarcu ga zovu Fiksaren (u prevodu sa švedskog „popravljač“, čovek koji sređuje ili rešava stvari) – zna mnogo više o rušenju leta JAT 367 nego što je dotad bio spreman reći.
„Poznajemo se već decenijama. Bio je jako zainteresovan za politiku i čitao je sve što mu je došlo pod ruku. Uvek je bilo zanimljivo razgovarati s njim. Kad sam ga pre više godina intervjuisao o Rolovićevom ubistvu, rekao mi je neke detalje na osnovu kojih sam shvatio da je jako dobro upoznat s tim događajem. Govorio mi je da su počinitelji Roloviću vezali usta kako bi se ugušio u vlastitoj krvi i slične brutalne pojedinosti. A onda sam pomislio da možda zna nešto više i o bombi u avionu“, objašnjava Percan.
Percanov sagovornik je 60-ih godina emigrirao u Švedsku. Ali nije bio tek jedan od brojnih jugoslavenskih emigranata koji su tražili posao, nego je ubrzo postao vođa Hrvatskog narodnog otpora za Švedsku. UDBA ga je smatrala opasnim teroristom. Ne bez osnova, pokazaće se kasnije.
„Znao sam da mi je UDBA za petama, znao sam da me žele ubiti. Stalno sam bio na oprezu, uvek sam nosio pištolj. Nikad nisam išao na posao autom, nego javnim prevozom ili biciklom i nikad nisam išao istim putem“, rekao je ovaj hrvatski emigrant Percanu, a na direktno pitanje jesu li pripadnici HNO-a učestvovali u podmetanju bombe u JAT-ov avion, odgovorio je sledeće: „Mislim da su trojica ili četvorica iz HNO-a učestvovala u tome, ali to nije nešto o čemu se javno govori.“
Popravljač je Percanu čak dao na uvid originalni UDBA-in dokument s početka 70-ih godina u kojem stoji da se u Švedskoj okupljaju hrvatski nacionalisti koji planiraju terorističke napade. Dva meseca pre rušenja JAT-ova aviona, stoji u dokumentu, održan je sastanak na kojem su učestvovale osobe za koje se u dokumentarcu TV4 kaže da su Finansijer, Pozivatelj i Bombaš.
Tonči je krenuo u potragu za njima i prvo locirao Financijera, navodno gorljivog pristalice oružane borbe za „oslobođenje Hrvatske“, koji je čak planirao atentat na Josipa Broza Tita. Finansijer danas živi u Švedskoj i pristao je da se sastane s Percanom. „Bio je među najopasnijim teroristima 70-ih godina u Evropi. U telefonskim razgovorima dao mi je naslutiti da zna šta se dogodilo sa srušenim avionom, ali kad smo se sastali negirao je bilo kakvu umešanost u terorizam“, kaže švedsko-hrvatski novinar.
Međutim Finansijer je priznao da je učestvovao na spomenutom sastanku i da je potom otputovao u Australiju kako bi prikupio novac. Mesec dana pre rušenja aviona vratio se u Švedsku s oko 3800 australijskih dolara. „Znao sam da će se nešto dogoditi, ali nisam znao šta i nikad nisam pitao“, rekao je isprva Finansijer, da bi kasnije tokom razgovora s Percanom ipak priznao kako je imao spoznaje da je novac namenjen za izvođenje terorističkih napada, ali ne protiv JAT-ova aviona.
Novac je navodno poslužio za pripremu prve otmice aviona u istoriji na švedskom tlu. Izvedena je u Malmeu u septembru 1972. godine, a počinitelji bili pripadnici ekstremističke emigracije Tomislav Rebrina, Nikola Lisac i Rudolf Prskalo. Cilj otmice bio je da se iznudi puštanje iz švedskog zatvora Mire Barešića i ostalih terorista koji su učestvovali u ubistvu Rolovića.
Nakon razgovora s Finansijerom, Percana je nazvao jedan hrvatski emigrant u Švedskoj i rekao mu da pripazi na posledice svoga istraživačkog rada. Bilo je to upozorenje, ali i signal da je Percan na pravom tragu.
Potom je uspeo da stupi u kontakt s Pozivateljem, još jednim učesnikom emigrantskog sastanka i osobom koja je pozivom Kvällspostenu u ime hrvatskih nacionalista preuzela odgovornost za rušenje JAT-ova aviona.
„Da, nazvao sam novine iz telefonske govornice. Avion je srušen kako bi se naštetilo jugoslovenskom turizmu, ali ne znam ko je to učinio“, rekao je Pozivatelj Percanu, ne objasnivši zašto je osetio potrebu nazvati Kvällsposten ako nije imao nikakve veze s terorističkom akcijom.
Dokumentarac TV4 nadalje ističe kako je ekstremna hrvatska emigracija, proizašla iz ustaškog pokreta, krajem 60-ih i početkom 70-ih godina izvela niz terorističkih napada na jugoslovenska predstavništva u Švedskoj. Percan dodaje kako su gotovo svi iz tadašnje hrvatske emigracije znali barem nešto o tim napadima, ali iz straha od osvete nisu želeli o tome govoriti. Svoje istraživanje je nastavio u Hrvatskom državnom arhivu u Zagrebu.
Tamo je pronašao informacije koje su o hrvatskim ekstremistima u Švedskoj prikupili UDBA-ini agenti i doušnici. Jedno ime pojavilo se u čak 47 izveštaja s početka 70-ih godina. UDBA je još 1972. identifikovala čoveka koji je na let JAT 367 uneo torbu s tempiranom bombom. U dokumentarcu su ga označili kao Bombaša.
Njegovo pravo ime je Josip Senić. U vreme rušenja aviona bio je jedan od čelnika HRB-a, verovatno glavni sekretar i naslednik Geze Paštija, kojeg je UDBA ubila 1967. No iz UDBA-inih dokumenata vidljivo je da Senić nije delovao sam. Tada je Percan otkrio da je jedan od njegovih poznanika – famozni Popravljač – nabavio eksploziv za izradu bombe.
Razotkrio se u jednom davnom razgovoru s doušnikom UDBA-e konspirativnog imena Lazo, kojem je priznao da HNO stoji iza rušenja JAT-ova aviona. Šest kilograma plastičnog eksploziva nabavili su u Nemačkoj, javlja Lazo u Zagreb. Nešto su sačuvali za bombaške napade na jugoslovenske ambasade i turističke kancelarije po Skandinaviji, a najveći deo iskoristili za podmetanje bombe u JAT 367. Za Popravljača, kojem je danas više od 80 godina, kaže se da je vrlo opasan i da je mogao podmetnuti bombe i u druge JAT-ove avione.
Percan je ponovno stupio u kontakt s Pozivateljem i rekao mu kako namerava da objavi sve što je otkrio. Pozivatelj mu je odgovorio: „Ako to učiniš, moj život biće u opasnosti. Stavićeš moju glavu na pladanj. Tonči, zašto to radiš? Više neću moći izaći iz kuće! Kad bi neko podmetnuo bombu na avion u kojem su moji unuci, ja bih ga ubio na licu mesta.“
Prema podacima iz UDBA-inih dokumenata, rušenje leta JAT 367 inicirao je Senić poslavši Finansijera u Australiju da prikupi novac za teroristički napad. Pozivatelj mu je sredio avionsku kartu. Popravljač je preko svojeg pouzdanika u Nemačkoj nabavio eksploziv i predao ga pripadniku HNO-a u Švedskoj, koji je izradio bombu. Na kraju je sam Senić podmetnuo torbu s tempiranom eksplozivnom napravom u JAT-ov avion. Veruje se da je Senić letom JAT 367 iz Stokholma stigao u Kopenhagen i potom napustio avion pre nastavka putovanja prema Zagrebu i Beogradu, ali za to nema konkretne potvrde.
U dokumentarcu TV4 pojavljuje se i hrvatski advokat i bivši jugoslovenski javni tužilac Anto Nobilo, koji ističe da je UDBA očigledno odavno identifikovala počinioce, ali nije insistirala na procesuiranju kako ne bi kompromitovala sopstvene agente. Umesto toga, UDBA se okrenula likvidaciji osumnjičenih.
Tako je Josip Senić (Bombaš) poginuo u Nemačkoj samo dva meseca nakon pada aviona. Navodno, Senić je pre smrti planirao da se pridruži Bugojanskoj grupi koja je u leto 1972. izvršila invaziju na Jugoslaviju s namerom da podigne ustanak protiv komunističkog režima.
„Ono što ste našli u arhivi je ništa. O meni nisu znali skoro ništa, bio sam mnogo aktivniji nego što su mislili. Ali ne sećam se da sam dobio eksploziv da oborim JAT-ov avion. Sve mi je to u magli. Ostario sam, zaboravimo to. Što je bilo, bilo je. Borba je završena. Imamo Hrvatsku”, rekao je rekao je Popravljač u poslednjem, tajno snimljenom razgovoru sa Percanom za dokumentarac TV4.
O mogućim pravnim posledicama svog dokumentarca, Percan kaže za Indeks da zbog zastarelosti u Švedskoj više ne postoji mogućnost sudskog postupka protiv počinilaca. Pravne radnje bi možda mogle da pokrenu Češka, na čiju teritoriju se srušio avion, i Srbija i Hrvatska, čiji su građani poginuli u eksploziji, ali je pitanje da li postoji politički interes da se ovaj slučaj ponovo otvori.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare