Šta znamo o potencijalnom mirovnom samitu Ukrajine i Rusije: Pljušte ultimatumi sa obe strane, ali jedan čovek može sve da promeni

Kuleba je sinoć istakao da bi vlada njegove zemlje volela da do kraja februara 2023. godine (rat je počeo 24. februara 2022.) bude organizovan mirovni samit, na kom će biti sklopljeno primirje između Ukrajine i Rusije.Kako je saopštio, želja Ukrajine je da se samit održi pod okriljem Ujedinjenih nacija. Glavni medijator u ovom slučaju bio bi generalni sekretar te organizacije Antonio Gutereš.

Kuleba je rekao da će Ukrajina učiniti šta može da dobije rat u 2023. godini, ali da diplomatija uvek igra važnu ulogu.„Svaki rat se završi na diplomatski način. Svaki rat se završi kao rezultat akcija poduzetih na bojnom polju i za pregovaračkim stolom”, izjavio je Kuleba u intervjuu za agenciju AP.

Gde bi moglo da dođe do samita?

Upravo taj pregovarački sto mogao bi biti postavljen u Ujedninjenim nacijama, jer je Gutereš, prema njegovim rečima, pokazao velike pregovaračke sposobnosti.„Ujedinjene nacije bile bi najbolji podijum za održavanje tog samita, jer ovde se ne radi o činjenju usluge određenoj zemlji. Ovde se uistinu radi o tome da svi budu dovedeni za sto”, rekao je Kuleba.

Upitan da li će pozvati i Rusiju na taj samit, Kuleba je rekao da bi ta zemlja prvo trebalo da sedne na optuženičku klupu za ratne zločine pred nekim međunarodnim sudom.„Oni bi jedino na ovaj način mogli biti pozvani na ovaj korak”, kazao je Kuleba.

Šta kaže Rusija?

Sam predsednik Putin je pre nekoliko dana rekao da je njegova zemlja spremna na pregovore, ali pod određenim uslovima.„Spremni smo da pregovaramo sa svima o prihvatljivim rešenjima, ali to je na njima – nismo mi ti koji odbijamo da pregovaramo, oni odbijaju“, naglasio je ruski predsednik.On je dodao da Rusija deluje u „pravom pravcu“ u Ukrajini jer Zapad, predvođen SAD, pokušava da rascepi Rusiju.„Verujem da delujemo u pravom smeru, branimo naše nacionalne interese, interese naših građana, našeg naroda. I nemamo drugog izbora nego da zaštitimo naše građane", smatra Putin.

Uslovi Lavrova

Neposredno nakon objavljivanja intervjua Dmitra Kulebe, u kom pominje mirovni samit, oglasio se i ruski šef diplomatije Sergej Lavrov.Predlozi Moskve za rešavanje problema u Ukrajini dobro su poznati Kijevu - a Ukrajina će ih ili ispuniti za svoje dobro ili će o tome odlučiti ruska vojska, izjavio je Lavrov za agenciju TASS.On je rekao da su Ukrajini dobro poznati predlozi Rusije za demilitarizaciju i denacizaciju teritorija koje kontroliše Kijev kao i za eliminisanje pretnji po bezbednost Rusije.„Poenta je jednostavna: ispunite ih za svoje dobro. U suprotnom, o tom pitanju će odlučivati ruska vojska“, uslovio je Lavrov.Kako su ranije izgledali pregovoriZa mnoge je situacija u kojoj rat započinje jednog dana, a mirovni pregovori samo tri dana kasnije bila neobična. Ipak, pregovori ukrajinske i ruske delegacije počeli su 27. februara, tačno tri dana nakon što je Vladimir Putin najavio početak „specijalne vojne operacije“ u Ukrajini.

Zelenski je insistirao da se pregovori odvijaju na neutralnoj teritoriji, ističući Poljsku kao najbolju opciju. Njegov ruski kolega nije pristao na taj zahtev, i kao lokaciju predložio susednu Belorusiju.Kada se Aleksandar Lukašenko i zvanično ponudio da organizuje sastanak dve delegacije, Zelenski je isprva odbio, ali je nakon razgovora sa liderom Belorusije pristao da pošalje pregovarače.Tako su delegacije predvođene Mihailom Podoljakom (Ukrajina) i Vladimirom Medinskim (Rusija) stigle u Gomelj koji se nalazi na belorusko-poljskom granici. Zahtevi Rusije bili su demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine, kao i odustajanje od članstva u NATO savezu. Ukrajina je, sa druge strane, tražila hitan prekid vatre i evakuaciju civila iz najugroženijih područja.

Druga runda

Prvi sastanak pregovarača nije urodio plodom, zbog čega je drugi organizovan samo nekoliko dana kasnije. Ovog puta na belorusko-ukrajinskoj granici, ali sastale su se sve delegacije u istom sastavu.Tačna lokacija na kojoj su se sastali zvaničnici Ukrajine i Rusije nije poznata, ali su zahtevi obe strane ostali isti. Za razliku od prvog puta, dogovoreni su humanitarni koridori za evakuaciju građana, dostavu hrane i lekova ugroženim područjima.

Misteriozna smrt pregovarača

Treća runda pregovora odložena je zbog iznenadne i prilično misteriozne smrti ukrajinskog pregovarača Denisa Kirejeva. Dve teorije su se pojavile o tragičnom događaju, ali do danas nijedna nije zvanično potvrđena.Prema jednoj teoriji služba bezbednosti Ukrajine SBU je ubila Kirejeva zbog sumnje da je bio ruski špijun koji je počinio izdaju. Nedugo potom pojavila se nova vest, ovoga puta iz krugova ukrajinske vojne obaveštajne agencije GUR. Jedan njihov pripadnik tvrdio je da je Kirejev zapravo bio jedan od trojice GUR-ovvh operativaca koji je ubijen tokom specijalne operacije.

Smrt člana ukrajinske delegacije ubrzo je zaboravljena, a treća runda pregovora održana je u Belorusiji.

Sastanak u Antaliji

Ključni sastanak u tadašnjem mirovnom procesu odigrao se u Antaliji. Po prvi put od početka rata, visoki zvaničnici Ukrajine i Rusije seli su za pregovarački sto 10. marta, pod posredstvom Turske.Ministri spoljnih poslova Ukrajine i Rusije – Dmitro Kuleba i Sergej Lavrov sastali su se u Antaliji, kako bi pregovarali o okončanju rata u Ukrajini, a ugostio ih je turski šef diplomatije Mevlut Čavušoglu.Glavna tema pregovora do tada su bili humanitarni koridori, ali su ministri spoljnih poslova razgovarali i o prekidu vatre i eventualnom primirju, do kog nije došlo.

Nova runda pregovora održana je nedugo potom u Istanbulu, nakon čega su razgovori nastavljeni u onlajn formatu, da bi oni 17. maja i zvanično bili prekinuti.BONUS VIDEO Pregovori se nastavljaju, a i rat

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=pregovorisenastavljajuairat-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3263019"]