"Ja sam taj koji može da ga sruši" Šta kriju Epstinovi mejlovi o Trampu– i zašto se Bela kuća trudi da ih zaustavi?

Šokantni detalji iz mejlova i planovi Epstina

Dokumenti, kojih je više od 20.000, obuhvataju korespondenciju Epstina sa saradnicima i poznatim ličnostima, uključujući Gilen Maksvel i pisca Majkl Volfa, u periodu od 2011. do 2019. godine. Mejlovi sugerišu da je Epstin smatrao Trampa „psom koji još nije zalajao“, pritom tvrdeći da je predsednik provodio sate u njegovoj kući sa jednom od navodnih žrtava seksualnog zlostavljanja.

U jednom od mejlova iz 2011. godine, Epstin piše Maksvelovoj da je Tramp „pas koji nije zalajao“, ukazujući na potencijalni kompromitovan odnos sa navodnom žrtvom Virdžinijom Đufre. Iako Đufre priznaje da je radila u Mar-a-Lagu, nikada nije iznela tvrdnje o neprikladnom ponašanju Trampa.

Epstin je u drugim mejlovima planirao politički pritisak: predlagao je Volfu da pusti Trampa da „sam sebe obesi“ u javnosti, što je strategija da eventualno kompromitujući sadržaj postane politička prednost za Epstina. Takođe je 2015. godine govorio novinarima da poseduje fotografije Trampa sa mladim ženama u Epstinovoj kući, što dodatno podgreva sumnje i kontroverze oko njihovog odnosa.

U periodu od 2017. do 2019. godine, Epstin je u mejlovima bivšem sekretaru finansija Lorensu Samersu i drugim kontaktima više puta negativno komentarisao Trampove postupke, nazivajući ga „prljavim“ i „opasnim“. U 2018. godini, dok je Tramp bio u Beloj kući i pod stalnim istragama od strane demokrata, Epstin je pisao da je „on taj koji može da ga sruši“.

Politički kontekst: borba za objavu dokumenata

Objava ovih dokumenata došla je u trenutku kada Predstavnički dom SAD priprema glasanje o inicijativi za obelodanjivanje svih Epstinovih fajlova, koja bi prisilila američke službe da objave kompletnu dokumentaciju. Demokrati, uz podršku nekoliko republikanaca poput Lauren Bobert, Nensi Mejs i Marjori Tejloe-Grin, traže potpunu transparentnost.

Tramp i Bela kuća pokušavaju da minimizuju značaj mejlova, optužujući Demokrate za selektivno curenje informacija i kreiranje narativa koji bi mogao diskreditovati predsednika. Tramp je lično kontaktirao Bobert i Mejs, pokušavajući da ih odvrati od podrške inicijativi koja bi mogla dovesti do objave kompromitujućih dokumenata. Tajming je naročito osetljiv jer su nedavno objavljeni mejlovi sugerisali da je Trampov odnos sa Epstinom bio bliži nego što je sam predsednik javno tvrdio, uključujući i period nakon što su, prema njegovim tvrdnjama, „prekinuli prijateljstvo“ zbog zapošljavanja mladih žena koje su radile u Mar-a-Lagu.

Reakcije Bele kuće i Trampovog tima

Portparolka Bele kuće, Kerolajn Livit, tvrdila je da mejlovi „ništa ne dokazuju osim da predsednik Tramp nije učinio ništa pogrešno“. U saopštenju za medije, Livit je naglasila da administracija Trampa „nije skrivala informacije o Epstinu“ i optužila Demokrate da koriste selektivno curenje mejlova kako bi stvorile „lažnu priču“.

Tramp je, sa svoje strane, na platformi Truth Social optužio Demokrate da pokušavaju da „ponovo pokrenu Epstinovu aferu kako bi skrenuli pažnju sa neuspeha u vladinim poslovima i zatvaranju vlade“. Njegovi saveznici u stranci, uključujući Bobert, Mejs i Grin, su prekršili partijske linije kako bi podržali inicijativu za objavu fajlova, što pokazuje unutrašnji raskol unutar Republikanske stranke.

Epstinova smrt i nasleđe skandala

Džefri Epstin je preminuo 2019. godine u federalnom pritvoru, zvanično usled samoubistva. Njegova smrt nije zaustavila javnu i političku kontroverzu: mejlovi pokazuju da je bio spreman da otkrije kompromitujuće informacije o mnogim moćnim ličnostima, uključujući i predsednika SAD. Iako Tramp nije optužen za bilo kakvo krivično delo u vezi sa Epstinom ili Maksvel, javna percepcija njegovog odnosa sa finansijerom i dalje izaziva kontroverze i političke debate.

Priprema glasanja i značaj peticije

Odluka Predstavničkog doma da održi glasanje o obelodanjivanju svih Epstinovih fajlova došla je nakon što su republikanac Tomas Masi i demokrat Ro Kana prikupili 218 potpisa potrebnih za prisiljavanje na glasanje. Arizona demokrata Adelita Grijalva, koja je upravo stupila na dužnost, bila je ključna za završetak procedure i omogućila održavanje glasanja, čime se značajno povećava pritisak na Trampa i njegov tim.

Sastanci u Situacionoj sobi Bele kuće, uključujući tu i visoke zvaničnike FBI-ja i pravosuđa, kao i pokušaji Trampa da utiče na republikanske kongresmene, dodatno oslikavaju napetost i unutrašnju borbu oko objave Epstinovih fajlova.Otkriće novih mejlova i dokumenata stavlja Trampa ponovo u središte Epstinovog skandala, testirajući njegovu političku moć i kredibilitet pred biračima i unutar njegove stranke.