Šta će Americi doneti Trampove carine? Evo ko će snositi najveće posledice

Piše Ivan Lakićević

Koji su argumenti protrampovskog tabora? Sam Tramp u svojim govorima ističe kako Kina, ali i ostatak sveta, iskorišćavaju Sjedinjene Američke Države i veštački podižu konkurentnost svoje robe – tako što manipulišu svojim valutama ili subvencionišu svoje izvozne kompanije, čime se sa tržišta u SAD potiskuje američka roba. Stoga, kaže Tramp, SAD mora da podigne carine kako bi ispravila ove „nepravde“ i bila u ravnopravnom položaju sa konkurentima iz ostatka sveta.

U ovim argumentima ima i elemenata istine. S jedne strane, tačno je to da mnoge zemlje podržavaju svoje izvoznike kroz subvencije i druge vidove podsticaja (npr. poreske olakšice), pri čemu se Kina, glavna meta Trampovih carina, posebno ističe po obimu podrške svojim kompanijama. S druge strane, ni SAD nisu imune na ovakve politike. 

Međutim, ono što je zajedničko ovim vidovima podrške domaćim kompanijama (odakle god da su), je to da one mogu stvoriti distorzije u ekonomskoj efikasnosti globalne privrede, tj. „maskiraju“ realnost o tome ko je zapravo najefikasniji proizvođač, jer neki među njima do svoje pozicije na tržištu dolaze zahvaljujući podršci svojih matičnih država, a ne zahvaljujući tehnologijama, znanju itd. Problem sa carinama je u tome što one te probleme ne rešavaju, već dodaju još jedan sloj distorzija.

Troškove takvih distorzija će neko na kraju morati da podnese, bilo da je to uvoznik ili izvoznik. Kada je reč o carinama, izvoznik zbog njih po pravilu spušta svoju cenu kako bi proizvod ostao konkurentan nakon dodavanja carine. S druge strane, troškovi koje carine nanose uvoznicima su odraženi u većim nabavnim cenama po kojima plaća ocarinjeni proizvod, a oni te troškove zatim (jednim delom) prebacuju na krajnje potrošače tako što se povećavaju cene koje se plaćaju u prodavnicama. U kojoj meri će se troškovi carina preliti na izvoznike (kroz niže prodajne cene), a u kojoj na uvoznike (kroz više nabavne cene) zavisi od niza različitih faktora poput vrste proizvoda, strukture tržišta i sličnog. U slučaju Trampovih carina iz 2018. godine, istraživanja pokazuju da su se troškovi skoro u potpunosti prelili na uvoznu privredu, tj. na SAD, što će se po svemu sudeći desiti i sa novim carinama koje je Tramp najavio. 

Tramp je u poslednjoj kampanji od govora do govora licitirao sa različitim brojkama. Za Kinu su najavljivane carine varirale između 40% i 60%, dok se za ostatak sveta kao donja granica pominjala brojka od 10%. Ove carine bi do 2026. godine dovele do poskupljenja uvoznih proizvoda od oko 10%. Pored toga, Budžetska kancelarija američkog Kongresa uz rast cena predviđa i usporavanje ekonomske aktivnosti u dugom roku. Veće carine bi, razume se, dovele do još snažnijih negativnih efekata.

Osim toga, carine sa sobom donose još jedan negativan efekat, koji se često zanemaruje, a odnosi se na to kako se povećanja cena koje one prouzrokuju odražavaju na domaćinstva na različitim nivoima dohotka. Relativno posmatrano, poskupljenja prouzrokovana carinama najteže pogađaju siromašnije segmente stanovništva. Razlog za to je što će svi građani na svom novčaniku osetiti identično povećanje cena, bez obzira na status, ali će udeo budžeta koji „pojedu“ poskupljenja zbog carina biti najviši upravo kod najsiromašnijih građana. 

Dodatni problem je to što će ovo teško biti kraj šteti koju carine nanose američkoj privredi i građanima. Nakon što se usvoje nove carine, velika je verovatnoća da će druge zemlje uzvratiti kontramerama, nakon čega će se SAD potencijalno odlučiti za još jednu turu carina. Time će se pobrojani problemi samo dodatno multiplikovati.

Na kraju, još jedan problematičan aspekt ekonomskog zatvaranja je što njega često prati i kulturno zatvaranje. Pitanje imigracione politike bilo je jedna od fokusnih tačaka prošlogodišnje predsedničke kampanje u SAD-u. Nove simptome takođe vidimo i u rascepu koji se otvorio u Trampovom taboru oko H-1B viza za visokokvalifikovane radnike iz inostranstva. Tu su se na meti jednog dela Trampovih pristalica našli stručnjaci iz Indije, koji se često zapošljavaju u američkom IT sektoru. Taj deo Trampovog tabora jeste delom motivisan protekcionističkih razlozima, sa ciljem da se radna mesta sačuvaju za građane SAD, ali su zabeleženi i rasistički ispadi. 

S druge strane, dobar deo Trampovog tabora čine ljudi koji se bave preduzetništvom, poput Ilona Maska. Oni shvataju koliko je važno da Sjedinjene Američke Države ostanu otvorene za stručne i školovane ljude koji u toj zemlji žele da naprave karijeru i koji su, istorijski posmatrano, bili jedna od ključnih komponenti američkog uspeha. Za sada, prevagu je odnela preduzetnička struja na čelu sa Maskom, ali da li će tako ostati do kraja Trampovog mandata ostaje da se vidi.