Srbi u Trstu posle korone: Posla ima, ali ne za sve

Ne ide svima baš tako dobro, ali Miroslav, poreklom iz Velikog Gradista, koji je u Trst dođao devedesetih i bez ikakvog zanatskog iskustva ili obrazovanja u Italiji otvorio firmu koja odlično radi, tvrdi da je radio i u toku karantina zbog pandemije koronavirusa.“Mogli smo raditi u privatnim stanovima. Nije baš sve bilo po zakonu, ali dobro smo prošli, niko nas nije prijavio”, priča Miroslav, sa osmehom koji bi trebalo da sugeriše, da ima ljudi koji se nekako uvek snađu.Objašnjava da ima posla uprkos krizi jer novi zakon predviđa da ljudi koji rekonstruišu stanove imaju povrat od 110 odsto uloženog novca ukoliko su radovi usmereni na energetske uštede ili spadaju u ekoloske mere.Njegovo iskustvo je, bar što se Trsta tiče, ipak retko. Opstaje i nastavlja da radi meandrirajući između zakonskih obaveza i realnih mogućnosti. Stalno zaposlenih ima dvoje-troje, a ostale radnike uzima po potrebi i plaća minimalno, naravno bez pokrivanja penzionih i drugih obaveza.Nakon pandemije koronavirusa “punom parom” nastavile su da rade žene koje čiste po kućama ili se brinu o starim ljudima.

Vesna C. iz okoline Požarevca je u Italiji je 25 godina i sve vreme radi po kućama.“Dobro se zaradi, ali to je crnački posao, po celi dan, 6 od 7 dana u nedelji”, kaže. Smeje se kada priča kako ju je dočekala gazdarica nakon dva i po meseca pauze kada nije mogla da radi zbog karantina: “Kao najdražu osobu. Nagomilalo se posla koji ja radim. A i meni je bilo drago, videla je gazdarica koliko je važno to đto radim i kako je teško bez mene”, priča Vesna.Njen muž još uvek ne radi. Bio je zaposlen u jednoj privatnoj građevinskoj firmi: “Zovu ga na dan dva, kada im zatreba, još uvek nisu krenuli veliki poslovi. Narod nema para”, kaže Vesna.To potvrđuje i Branislav koji sedi i čeka da ga neko pozove. Ne zna da li da ostane ovde “jer svaki dan ga mogu pozvati da radi” ili da iskoristi ovo vreme i “skokne” do svojih u Srbiji.“Drže te kao na udici, ne znađ da li da ostaneš ili da ideš, a para nema. Srećom, sin radi, zaposlio se pre dve godine u tršćanskoj luci, dobro mu ide, i pomaže nam”, kaže Bane.Punom parom krenuli su, nakon otvaranja granica, prevoznici Srbi. U Trstu ih ima puno, voze kombije iz Italije do Srbije, na kućnu adresu. To je poluilegalan posao; nisu registrovani, mnogi voze sa srpskim tablicama, ne zaustavljaju se na regularnim autobuskim stanicama, a iz Trsta pokupe ljude na njihovim kućnim adresama.“Lepa zarada, i sigurna, ljudi moraju da putuju, i hoće da idu kod svojih, a mi smo tu”, kaze Nidža.

Cena karte u jednom smeru je 50 evra, a za svaki paket ili torbu se plaća dodatno. Pre početka pandemije koronavirusa u Trstu je bio zabeležen pravi bum prodaje stanova, kupovali su ljudi iz Srbije, ali i iz zapadnog Balkana. Imali su novac i hteli su da ulože, a i na tržištu nekretnina u Trstu cene su bile povoljne.Zoran S. poreklom iz Beograda, koji takođe živi u Trstu, radio je kao posrednik.“Bilo je posla koliko želiš. Ljudi su kupovali ne samo stanove, već cele kuće. Mi smo im nalazili ono što su tražili - kvadraturu, cenu, lokaciju - i završavali sve pravno tehničke poslove, a ko je hteo i imao para, mogli smo mu organizovati i rekonstrukciju kupljenog. Do pandemije odlično je išlo. Sada je sve stalo, ljudi neće da snize cene stanova, nadaju se da će porasti, a s druge strane granice su bile zatvorene pa nije bilo mušterija. Nadam se da se sve brzo promeni”, kaže Zoran.Srbi koji žive i rade u Trstu najbrojnija su zajednica stranog porekla u ovom gradu, a sada su deo brojne grupa radnika koje su ekonomske posledice pandemije korone najviše pogodile i koji strepe za budućnost. Ima ih više od 4000, uglavnom su iz okoline Požarevca i već generacijama dolaze da žive i rade u Trstu i važe za izuzetno dobro integrisanu zajednicu.