0
Nekoliko političara vladajuće koalicije, zajedno sa demohrišćanskom opozicijom, zahteva da Nemačka Ukrajini isporuči dalekometnu krstareću raketu „Taurus“. Olaf Šolc i dalje to odbija. Da li nemački kancelar ima većinu?
„Ja sam kancelar i zato to važi“. Tom rečenicom je Olaf Šolc presekao diskusiju. On odbija da Ukrajini isporuči nemačku krstareću raketu koja ima domet 500 kilometara. Smatra da se to oružje može upotrebiti samo uz učešće nemačkih vojnika, a to može Nemačku uvući u rat. U Bundestagu je, odgovarajući na pitanja poslanika, rekao: „To je granica koju ja kao kancelar neću da pređem“, prenosi Dojče vele.
Ali, izgleda da Šolcova nije poslednja. Neki njegovi poslanici su, što se tiče odnosa prema isporuci „Taurusa“, postali preletači. Političari iz njegove koalicije, koju sačinjavaju Socijaldemokrate (SPD), Zeleni i Liberali (FDP), sarađuju sa demohrišćanskom opozicijom (CDU/CSU).
Političar Zelenih Anton Hofrajter je, zajedno sa spoljnopolitičkim ekspertom demohrišćana Norbertom Retgenom, napisao tekst za list „Framkfurter algemajne cajtung“. U njemu zajedno optužuju Šolca za „katastrofalan defetizam“ i pogrešne tvrdnje. Na primer, Hofrajter i Retgen kažu da je „faktički i pravno netačna“ Šolcova tvrdnja da isporuka „Taurusa“ od Nemačke pravi učesnika u ratu.
To je gorka poruka za kancelara, posebno kada dolazi od ljudi iz njegovih sopstvenih redova. Pritom bi broj disidenata mogao i da se poveća. Demohrišćani su u februaru podneli zahtev u Bundestagu da se „Taurus“ dostavi Ukrajini. Tada je sa opozicijom protiv Šolca glasala samo političarka Liberala Mari-Agnes Štrak-Cimerman.
Demohrišćani nameravaju da opet podnesu zahtev nadajući se da će dobiti veću podršku. Štrak-Cimerman je već najavila da će opet glasati s opozicijom. Političar Zelenih Anton Hofrajter, potpisnik teksta u kojem se kritikuje Šolcova pozicija, kaže da još nije odlučio kako će da glasa. Zelena ministarka spoljnih poslova Analena Berbok nagovestila je da je i ona za isporuku „Taurusa“.
Ukrajina je vojno sve više u defanzivi. Demohrišćanski političar koji se bavi odbrambenim pitanjima, Roderih Kizeveter, kaže da to ima uticaja na Nemačku: „Mora da bude jasno, ako Putin ne bude zaustavljen u Ukrajini, u velikoj meri se povećava ratna opasnost za sve nas“.
Kizeveter ne priznaje Šolcove argumente i kaže da su to „prividni razlozi“. „Šta zaista stoji iza toga? Ili dozvoljava da ga uplaše ruske dezinformacije, ili ne želi da Ukrajina pobedi u ratu, nego želi da sa Putinom pregovara o lažnom miru na osnovu diktata“. Te optužbe bi Šolc energično odbacio.
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je, u vezi s diskusijom o „Taurusu“, rekao: „Ukrajina ima pravo na samoodbranu zajamčeno u Povelji Ujedinjenih nacija“. Dodao je da u to spada i vojna pomoć članica Alijanse. Stoltenberg pozdravlja isporuke krstarećih raketa „Storm šedou“ i „Skalp“ iz Londona i Pariza, ali one imaju dva puta manji domet od „Taurusa“.
Britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Kameron predložio je kompromis – da Nemačka ustupi „Taurus“ Britancima, a oni svoje krstareće rakete s manjim dometom stave na raspolaganje Kijevu. Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok je rekla da je to za nju „jedna opcija“. I čitav niz drugih političara Zelenih očito spremaju izjavu podrške ideji kružne razmene.
Ali, Šolc odbija i kružnu razmenu koju je predložio London. Postoje i analitičari koji u Šolcovom stavu vide strategiju za naredne izbore na kojima bi mogao da se predstavi kao zagovornik mira. „Sabranost nije nešto što bi moglo da se okvalifikuje kao slabost, kao što to neki čine, već građanke i građani na sabranost imaju pravo“, rekao je Šolc pred poslanicima. U međuvremenu je Šolca podržao bivši general Bundesvera Helmut Ganzer. U „Žurnalu za međunarodnu politiku i društvo“ napisao je da se suviše malo razmišlja o mogućim posledicama slanja „Taurusa“ Ukrajini. On smatra da bi cilj tog oružja bio Krimski most, kojim Rusija snabdeva svoje trupe na celokupnom južnom frontu.
„Ne samo u Moskvi, već i na međunarodnom planu, razaranje mosta bilo bi posmatrano kao specifičan nemački učinak“. Ganzer dodaje da rušenje mosta čak ne bi odlučujuće ni popravilo ukrajinsku poziciju. On upozorava na veliki rizik kojim bi bila izložena Nemačka i zato podržava stav kancelara Šolca. U suprotnom bi, prema njemu, „Nemačka duboko zagazila u sivu zonu učešća u ratu“.
Uprkos preletačima, nije izvesno da će Demohrišćani imati većinu u Bundestagu. Socijaldemokrate zdušno podržavaju kancelara Šolca. Levica i desničarski populisti Alternative za Nemačku najradije ne bi nikako podržali Kijev i u ovom slučaju stoje iza Šolca, mada je njihova podrška za kancelara politički problematična. I građani većinski zastupaju Šolcov stav. Prema poslednjim anketama, 61 odsto ispitanika odbijaju isporuku „Taurusa“ Kijevu.
Da li će Zeleni i Liberali izazvati još jednu krizu u vladajućoj koaliciji koja je ionako nestabilna? U koalicionom ugovoru je zapisano: „U nemačkom Bundestagu i u svim telima koja on izabere koalicioni partneri glasaju jedinstveno“.
Šefovi poslaničkih grupa Zelenih i Liberala sada se pozivaju na tu formulaciju, nagoveštavajući da će insistirati na partijskoj disciplini. To ne isključuje mogućnost da pojedinci glasaju drukčije. Ali, niko u koaliciji trenutno nije zainteresovan za raskid koalicionog ugovora i obaranje vlade. Nijedna od tri vladajuće partije nema dobre rezultate u aktuelnim anketama. Svejedno kakav će biti ishod, načet je autoritet Olafa Šolca koji je pokušao da svojom odlukom prekine diskusiju, ali mu to nije pošlo za rukom.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
