Smrt najpoznatijeg američkog komandosa, straha i trepeta legendarnih Foka

Kao veteran iz Vijetnamskog rata, on je vodio Tim Šest mornaričke jedinice Foke prve tri godine, a nagrađen je sa više od 30 medalja i priznanja tokom svoje karijere u američkoj mornarici.Njegov direktan i abrazivan stil rukovođenja doneo je veliki uspeh, ali je često izazivao sukobe sa nadređenima. Neki su ga optužili da podstiče nepromišljenu kulturu „lošeg momka“ u čuvenim Fokama.Van bojnog polja, Marčinko se suočio sa pravnim bitkama i nakratko je bio u zatvoru zbog prevare američke vlade.Uprkos tome, on je igrao vitalnu ulogu u jačanju američkih sposobnosti za borbu protiv terorizma na kraju Hladnog rata.Njegova ličnost, kako ističu američki analitičari, bila je veća od života, a on je čovek koji je pomogao da se učvrsti imidž Foka u američkoj javnosti.

"Dobar sam u ratovanju"

Marčinko je rođen 1940. godine u Lansfordu, malom rudarskom gradu u Pensilvaniji.Njegovi roditelji su bili imigranti iz Slovačke i Hercegovine, a svi muškarci u njegovoj porodici bili su rudari.„Život je bio težak, pretpostavljam da su neki od mojih članova porodice možda želeli da se izvuku iz rudarskih čizama, ali većina je bila previše siromašna za to“, napisao je on u autobigrafiji "Ratnik".Nakon što je napustio srednju školu, Marčinko je pokušao da se prijavi u marince, ali je odbijen jer nije dobio diplomu srednje škole. Konačno je u svom cilju uspeo 1967. godine, kada je raspoređen u VijetnamMarčinko je odlikovan Vijetnamskim krstom za hrabrost i osvojio prvu od četiri bronzane zvezde.On je u svojoj autobiografiji rekao da su Vijetnamci nudili veliki novac za njegovu glavu, što oslikava kakav je uspeh postigao u ratu.„Dobar sam u ratovanju. Čak i u Vijetnamu, sistem me je sprečio da lovim i ubijem onoliko neprijatelja koliko bih želeo", ispričao je nakon promocije autobigrafije.

Barske tuče

Marčinko je u dve ture ratovao u Vijetnamu, a zadatke je izvršavao u Sjedinjenim Državama i Kambodži, čime je zaslužio unapređenje u američkim Fokama.Amerika je 1980. godine pokrenula neuspšenu operaciju, koja je nazvana "Orlova kandža", čiji je cilj bio spasavanje 53 Amerikanaca koji su bili taoci u ambasadi u Iranu.U svetlu velikog debakla, Marčinko je izabran da komanduje novom, namenskom jedinicom za borbu protiv terorizma. U to vreme postojala su samo dva specijalna tima, a on je svoju novu jedinicu nazvao Tim Šest, nadajući se da će zbuniti neprijateljske nacije oko veličine snaga.Novu jedinicu je naporno obučavao, tvrdeći da imaju veću količinu municije nego ceo američki marinski korpus. U autobigrafiji napisao je da su momenti zajedničkog slavlja, a ponekada i barske tuče, jako važni za koheziju u timu.Njegov imidž "lošeg momka" nisu podržavali mnogi u vojsci, uključujući Vilijama Mekrejvena, koji se pridružio Timu Šest kao mlađi oficir i kasnije predvodio napad protiv Bin Ladena 2011. godine.Uprkos zabrinutosti za njegovo ponašanje, Marčinko je hvaljen za svoj rad i vodio je tim tri godine, u vreme kada su dvogodišnje komande bile norma.Nakon što je proveo vreme u Timu Šest, mornarica ga je nagovarala da stvori drugu specijalnu jedinicu, pod nazivom Crvena Ćelija, za testiranje bezbednosti na vojnim i obaveštajnim lokacijama.Tim je, između ostalog, uspeo da postavi bombe u blizini "Air Force One" i infiltrira se u bazu nuklearnih podmornica.

Operacija Bin Laden

Kada je Tim Šest izvršio raciju na imanje Osame bin Ladena u Abotabadu 2. maja 2011. godine, oni ne samo da su ubili vođu Al Kaide, već su zaplenili i riznicu njegovih ličnih stvari. Centralna obaveštajna agencija SAD je od tada učinila veliki deo ovih materijala dostupnim javnosti.Bin Ladenova lična imovina daje potpuniju sliku ozloglašenog tajnovitog vođe koji stoji iza napada terorističkog napada na Kule bliznakinje 11. septembra. Marčinko je bio jedan od komandosa koji su rukovodili operacijom koja je osvetila sve žrtve terorističkog napada.

Neumoljiva želja za uspehom

Marčinko se penzionisao iz mornarice 1989. godine, a kasnije se suočio sa pravnim problemima koje je pripisao uspehu sa Crvenom Ćelijom.Ubrzo nakon penzionisanja je osuđen za prevaru vlade oko ugovora za ručne bombe. Prvobitna kazna zatvora od 21 mesec skraćena je na 15, i on je nakon odsluženja napustio zatvor.Iako je tvrdio da je presuda samo osveta zbog ogromnog uspeha, ostali čelnici mornarice negirali su te navode. "Osveta" nije sprečila Marčinka da napiše autobiografiju, na osnovu koje je napravljena i igrica.BONUS VIDEO Poslednji Amerikanac napustio Kabul

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=fntposlednjiamerikanacnapustiokabulgp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2357304"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram