Zapadne sankcije Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu možda nisu dovele do dramatičnog ekonomskog kolapsa koji su neki predviđali – ali su ipak imale dalekosežan uticaj.
Rusija je sada zemlja sa najviše sankcija na svetu, a nestašica robe, ograničen pristup uslugama i druga ograničenja polako menjaju svakodnevni život na ponekad iznenađujuće načine – od izmenjenih recepata za slatkiše i sporije brzine interneta do zatvorenih krematorijuma i manjeg broja autobusa.
Devet meseci nakon ruskog napada na Ukrajinu, Moskov tajms je identifikovao sedam neočekivanih načina na koje su se sankcije osetile.
Promena recepata za slatkiše
Šef fabrike konditorskih proizvoda u gradu Permu na planinama Ural rekao je u oktobru da je fabrika, jedna od najvećih u regionu, bila prinuđena da izmeni recepture nekih svojih proizvoda nakon što su zapadne sankcije prekinule uvoz ključnih sastojaka.
„Postoje sirovine koje objektivno ne mogu da se proizvode u Rusiji. Na primer, kakao zrna ovde ne rastu“, rekao je Boris Švajcer u intervjuu za lokalne novine 59.ru. „Dobijanje mnogih komponenti postalo je problematično.“
Pored promene receptura, fabrika je, prema rečima Švajcera, takođe bila prinuđena da traži novu opremu nakon što su dobavljači iz Italije, Nemačke i Velike Britanije prekinuli saradnju.
Spor mobilni internet
Brzina LTE mobilnog interneta u Rusiji opala je u proseku za 0,6 megabita u sekundi u odnosu na isto vreme prošle godine, prema martovskoj studiji koju je objavila ruska informativno-analitička agencija TelekomDejli.
Očekuje se da će se problemi sa brzinom interneta pogoršati jer odlazak evropskih telekomunikacionih giganata — uključujući Nokiju i Erikson — otežava modernizaciju ruskih mreža.
Neki ruski mobilni operateri promenili su frekvencije koje se koriste za 3G mreže za LTE mobilne usluge, objavio je prošlog meseca prokremljanski list Izvestija. Ali malo je verovatno da će ta taktika rešiti problem na duge staze, smatraju stručnjaci.
Zatvoreni krematorijumi
Nagrađivani krematorijum u jugozapadnom gradu Voronježu bio je primoran da se zatvori ovog meseca nakon što se pokvarila njegova jedina komora za kremaciju — proizvedena u Češkoj.
Nejasno je da li će moći ponovo da se otvori, jer se neispravna peć ne može zameniti zbog zabrane Evropske unije za izvoz visokotehnološke robe u Rusiju.
Ruski stručnjaci i predstavnici češkog dobavljača opreme za kremaciju, Tabo-CS, rade na popravci peći, ali ne znaju koliko će to trajati, navodi se na novinskom sajtu De Facto iz Voronježa.
Prema njegovom sajtu, Tabo-CS oprema za kremaciju se koristi u desetinama drugih gradova širom Rusije, uključujući Sankt Peterburg i Novosibirsk.
Manje autobusa
Lokalni prevoznici u 84 ruska grada otkazali su ove godine čak 200 autobuskih i trolejbuskih linija, pokazalo je istraživanje kompanije za modeliranje Simetra.
Jedan od razloga za promene su poremećaji u lancima snabdevanja u vezi sa sankcijama, koji su zauzvrat uticali na ruske proizvođače vozila.
Rad Tihvinske fabrike za izgradnju teretnih vagona u Lenjingradskoj oblasti, na primer, stavljen je na čekanje više od dva meseca tokom leta jer je ostao bez kugličnih ležajeva proizvedenih u SAD neophodnim za proizvodni proces.
Lična karta
Ruske vlasti pokušavaju da zamene interni sistem pasoša zemlje digitalnom nacionalnom ličnom kartom najmanje od 2013. godine – a nove plastične kartice je čak trebalo da budu isprobane u nekim regionima ove godine. Ali sankcije Zapada primorale su vlasti da zamrznu projekat na neodređeno vreme.
Među razlozima za preokret je i to što Rusija ne može da proizvede dovoljno čipova i plastike da bi napravila karte, objavio je Forbs Rusija u junu.
Prazne zgrade
Broj slobodnih prostora u ruskim poslovnim zgradama i tržnim centrima nastavlja da raste kao rezultat odlaska velikih stranih trgovaca.
Procenjuje se da će udeo slobodnog prostora u tržnim centrima u glavnom gradu Moskvi dostići 17 odsto do kraja godine, prema podacima konsultantske firme za nekretnine NF Group koje je ranije ovog meseca objavio ruski poslovni dnevnik Komersant.
A 12 osto poslovnih zgrada u Moskvi biće prazno do kraja godine, prema rečima predstavnika konsultantske kuće CORE.KSP, koju citira Komersant.
Loše obučeni piloti
Piloti aviokompanija u Rusiji imaju manje mogućnosti za obuku nakon što je turski nacionalni prevoznik Turkiš Erlajns navodno zabranio ruskim pilotima da koriste njihove uređaje za simulaciju leta.
Zabrana je očigledno uvedena zbog straha Turkiš Erlajnsa da će postati žrtva sekundarnih sankcija Agencije za bezbednost vazduhoplovstva EU.
Odluka Turske će verovatno biti značajna s obzirom na to da nisu svi tipovi uređaja za obuku simulacija letenja lako dostupni u Rusiji ili prijateljskim partnerskim državama, kažu stručnjaci koje je ranije ove godine anketirao nezavisni medij Insajder.
BONUS VIDEO: Rusi dronovima napali Kijev