Rakete i nežna pisma: Autokrate koje će patiti za Trampom

Iako bi mnoge vlade proslavile kraj jednog od najnekonvencionalnijih i haotičnijih predsedavanja Amerikom, druge bi žalile za živopisnim stanovnikom Bele kuće. Za predsednike Turske, Severne Koreje i Izraela, Tramp je bio pozitivna figura a njegov eventualni odlazak bi bio veliki i neposredni izazov.Kada je reč o zemljama poput Kine, situacija je prilično neodređenima. Ali, ono što većina autokrata ima zajedničko je strah da bi Trampov odlazak značio povratak konvencionalnije američke spoljne politike.To bi značilo da bi SAD popravile savezništva koja je Tramp tokom četiri godine predsednikovanja uspeo da uruši i promovisale bi univerzalne vrednosti poput demokratije i ljudskih prava i borbe protiv klimatskih promena, piše Blumberg. "Ovaj predsednik voli sve dripce ovog sveta", rekao je Trampov protivnik na izborima Džo Bajden.

Kim Džong Un

Verovatno se ni sa jednom drugom zemljom odnos SAD nije promenio kao sa Severnom Korejom. Ono što je počelo kao uzajamna razmena pretnji i uvreda pretvorilo se u pomalo bizarnu ljubavnu priču a Tramp i severnokorejski lider Kim Džong Un su se sreli tri puta i razmenili dvadesetak pisama pokazavši svetu svoju "misteriozno divnu" hemiju.I pored toga, ovaj radikalno drugačiji američki pristup korejskom nuklearnom problemu nije doveo do denuklearizacije Severne Koreje. Kim je nedavno pokazao svetu novu interkontinentalnu balističku raketu koja može da nosi više nuklearnih bojevih glava.Sa druge strane Bajden je poručio da, ako on pobedi 3. novembra, američke sankcije Severnoj Koreji, koje su gurnule zemlju u najgoru recesiju u poslednje dve decenije, neće biti lako podignute.

Mohamed bin Salman

Tramp je pokazao šta misli o odnosima SAD i Saudijske Arabije izabravši Rijad za svoju prvu stranu posetu 2017. godine. Trampa je u Rijadu dočekala ogromna projekcija njegovog lica na fasadi hotela gde je njegova delegacija odsela.Saudijski princ je dobio mnogo toga prijateljstvom sa Trampom, uključujući i američko povlačenje iz nuklearnog sporazuma sa Iranom, arheneprijateljem Saudijske Arabije. Tramp je takođe ponudio svoju pomoć i stavio veto na sankcije Kongresa kada je princ bio optužen za ubistvo istaknutog kritičara režima, novinara Džamala Kašogija 2018.Saudijska Arabija ipak nije prošla bez razočaranja, naročito kada im Tramp nije pružio vojnu pomoć posle iranskog napada na naftna postrojenja na istoku Saudijske Arabije 2019. godine. Saudijski lideri kažu da su ubeđeni da će naći zajednički jezik sa Bajdenom. Pa ipak, ako Tramp ode, za očekivati je da će SAD ponovo više pažnje posvetiti ljudskim pravima a to bi značilo i mogućnost oživljavanja dogovora sa Iranom.

Redžep Tajip Erdogan

Ako postoji osoba kojoj je potrebnija Trampova politička zaštita od Mohameda bin Salmana, to je onda turski predsednik Redžep Tajip Erdogan. Tramp je bukvalno stajao sam između Turske i sankcija Kongresa posle odluke Erdogana da kupi ruski raketni odbrambeni sistem S-400, uprkos tome što je članica NATO-a.Trampova i Erdoganova veza pomogla je Erdoganu da ubedi Trampa da povuče američku vojsku iz kurdskih oblasti na severu Sirije kako bi Turska poslala svoju vojsku i preuzela kontrolu nad zonom. Tramp je tu odluku doneo bez konsultacija sa Pentagonom i američkim saveznicima u borbi protiv Islamske države u Siriji.Ako Tramp ode Erdogan verovatno ima najviše da izgubi jer su sankcije Turskoj već spremne a Bajden je još ranije najavio američku podršku turskim opozcionim partijama.

Si Đinping

Tramp je prema Kini bio agresivniji od bilo kog drugog američkog predsednika u novijoj istoriji, uvevši takse na kinesku robu i zabranivši rad kineskim tehnološkim kompanijama u SAD. Pa ipak, Kini bi, piše Blumberg, više odgovaralo da Tramp ostane.Tramp je uzdrmao sistem posleratnih alijansi na koji Peking gleda kao na prepreku njihovim geopolitičkim ambicijama. Tramp je isto tako potkopao međunarodni ugled SAD svojom politikom "Amerika na prvom mestu" stvorivši prostor kineskom predsedniku da popuni prazninu na mestu globalnog vođe kada je reč o svim važnim pitanjima, od trgovine do klimatskih promena.Pekingov problem sa Bajdenom je taj što strahuju da bi on predvodio koordinisaniji međunarodni front protiv Kine, istovremeno zadržavši pritisak na njihovu trgovinu i tehnologiju. Uprkos tome, Kini bi možda više odgovarao manje emotivni odnos sa Vašingtonom ako Tramp izgubi, kaže Žu Feng, profesor međunarodnih odnosa na Nandžing univerzitetu. "Da li ljudi zaista žele da vide hladni rat Kine i SAD", pita on.

Vladimir Putin

Navodno rusko mešanje u izbore u SAD 2016. dovelo je do zvanične istrage i izveštaja na 448 strana. Ali, na neki način, ruski lider Vladimir Putin je uboo džekpot. U Beloj kući, Tramp je dovodio u pitanje vrednost NATO, pa čak i status saveznika pojedinih zemalja, uključujući Nemačku, oslabivši transatlantsku alijansu koju su ruski i sovjetski lideri još od Staljina želeli da sruše.Sva je prilika da će se takav trend nastaviti i tokom drugog Trampovog mandata. Putin je, ipak, obezbedio sebi još nekoliko vrlo konkretnih dobitaka, od podizanja stankcija do napretka u kontroli naoružanja. Takvih "poklona" sa Bajdenom neće biti.Umesto da se žali na antirusko raspoloženje, Kremlj bi mogao da se potrudi da ga promeni, smatra Fiona Hil, bivši direktor za evropske i ruske poslove Nacionalnog bezbednosnog saveta. "Mogli bi da obuzdaju tipove koji idu levo-desno i truju ljude. A kada se sastanu sa nama, mogli bi da izbegnu da nam guraju prst u oko. Mogli bi da prestanu sa time", smatra Hil.

Žair Bolsonaro

Za brazilskog predsednika, Tramp je politička srodna duša. Kako se javno menjenje okreće u korist Bajdena, tako Žair Bolsonaro postaje sve zabrinutiji za budućnost svoje veze sa Belom kućom, rekao je Blumbergu neimenovani član njegovog kabineta.Od dolaska na vlast 2019. Bolsonaro je okrenuo naglavačke višedecenijsku tradiciju ravnopravne spoljne politike u korist automatskog stajanja na stranu SAD i njihovih saveznika. Zauzvrat, Tramp je podigao zabranu na uvoz govedine iz Brazila, podržao njihovo članstvo u Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj i potpisao sa njima ugovore o vojnoj i saradnju u oblasti istraživanja svemira.Ministar spoljnih poslova Ernesto Araužo smatra da Brazil neće imati nikakvih problema sa Bajdenom, osim kada je reč o Bolsonarovoj politici prema zaštiti životne sredine. Bajden je nagovestio da bi Brazil mogao da trpi ekonomske posledice ako ne zaustavi seču šuma u Amazoniji.

Benjamin Netanjahu

Tramp je više puta otvoreno podržao nacionalističku agendu izraelskog lidera, priznavši suverenitet Izraela u spornoj visoravni Golan i preselivši američku ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalem. Planovi o aneksiranju delova palestinske Zapadne obale su trenutno sklonjeni u stranu ali postoji velika šansa da se ponovo iznesu na svetlo dana ako Tramp osvoji i drugi mandat.Prava isplata dobrog odnosa Trampa i Netanjahua videla se u septemnru kada je Tramp posredovao u dogovorima Izraela sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Bahreinom. Isplata je ipak imala cenu: podrška američkog Kongresa Izraelu je opala. Mnogi Izraelci sada strahuju da će sa Bajdenom, njihova zemlja biti podrobnije proveravana i posmatrana, a strahuje se i da bi SAD ipak mogle da se vrate iranskom nuklearnom sporazumu.

Andžej Duda i Viktor Orban

Autsajderi među liberalnijim evropskim šefovima država, lideri Poljske i Mađarske utehu su pronašli u Trampu. Američki predsednik je 2017. izabrao Varšavu za mesto gde će održati svoj veliki govor kojim će redefinisati Zapad, pruživši otvorenu podršku desničaru Dudi, pa samim tim i Orbanu koji sa Dudom deli iste ideale.Mađarski premijer otvoreno je podržao Trampa pre izbora, rekavpi da ne želi povratak "moralnog imperalijalizma" demokratske administracije Bele kuće.

Obojica lidera dele sa Trampom prezir prema političkoj korektnosti, što ne bi bio slučaj sa Bajdenom. Predsednik Duda je LGBTQ+ zajednicu proglasio "neprijateljima" poljskih porodica što je podstaklo Bajdena da kritikuje poljske regione koji snu se proglasili "slobodnim od LGBT ideologije".Komentarišući Trampovu ljubav prema "dripcima", Bajden je izdvojio Mađarsku i Poljsku, zajedno sa Belorusijom i upozorio NATO na rizik "uspona totalitarnih režima širom sveta".***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram