Ako Tramp uspe u svojoj nameri da kupi Grenland čeka ga radioaktivna tempirana bomba. Bukvalno

Duboko u zaleđenoj divljini Grenlanda, radioaktivna tajna iz Hladnog rata leži zakopana ispod slojeva leda – i preti da postane ozbiljan problem za Donalda Trampa ako kao predsednik ostvari svoju nameru da preuzme kontrolu nad ovim arktičkim teritorijama.

U pitanju je Kamp Century, američka vojna baza izgrađena 1959. godine, u jeku Hladnog rata. Ova baza, smeštena na jednom od najudaljenijih mesta na svetu, oko 1.500 kilometara severno od glavnog grada Grenlanda Nuka bila je deo ambicioznog plana Pentagona za postavljanje nuklearnih lansirnih lokacija koje bi mogle da izdrže eventualni sovjetski napad, piše Politiko.

Za realizaciju ovog projekta isklesana je mreža tunela unutar grenlandskog ledenog pokrivača, a baza je bila pokretana malim nuklearnim reaktorom. Međutim, ubrzo je utvrđeno da je konstantno pomeranje leda činilo projekat neodrživim, zbog čega je baza napuštena 1967. godine.

Američka vojska je pri povlačenju uklonila reaktor i nuklearnu komoru, ali su ostavili hiljade tona otpada i ostataka, uključujući radioaktivni materijal i otrovne supstance, zakopane u ledu. Ideja je bila da taj otpad ostane "večno" zakopan, ali klimatske promene su ugrozile taj plan.

Kako se globalne temperature povećavaju i led topi, postavlja se pitanje koliko dugo će Kamp Century ostati zarobljen pod ledom. Prema studiji iz 2016. godine, ostaci baze mogli bi se pojaviti na površini do kraja 21. veka, čime bi se oslobodili potencijalno opasni toksični materijali, uključujući 200.000 litara dizel goriva i radioaktivne ostatke.

Političke posledice

Ova otkrića izazvala su političku buru u Grenlandu, koji je danska teritorija sa širokom autonomijom od 1979. godine. Grenlandski ministar spoljnih poslova, Vitus Kujaukicok, zatražio je od Danske da preuzme odgovornost za čišćenje otpada sa napuštenih američkih vojnih baza na ostrvu, kojih ima između 20 i 30. Međutim, Kamp Century nije obuhvaćen sporazumom iz 2017. godine, kojim je Danska obezbedila 30 miliona dolara za uklanjanje otpada sa drugih lokacija.

„Ljudi u Grenlandu su zabrinuti da će Kamp Century početi da zagađuje okolinu kako se led bude topio,“ rekla je Pipaluk Ling, poslanica najveće grenlandske partije i predsednica parlamentarnog komiteta za spoljne poslove. Dodala je da problem nije ograničen samo na Kamp Century: „Na mnogim mestima SAD su ostavile tone otpada.“

Opasnosti od topljenja

Profesor Vilijam Kolgan, stručnjak za glaciologiju i klimatske promene, istakao je da do sada nije bilo pokušaja da se očisti radioaktivni i toksični otpad iz Kamp Century. On je predvodio istraživanje 2016. godine, koje je pokazalo da bi topljenje leda moglo osloboditi opasne materijale u okolinu.

„Postoji svestan napor da se ne dira to područje,“ rekao je Kolgan, naglašavajući da se tačna priroda otpada još uvek ne zna. „Led je dubok, hladan i bolje je da ga ne diramo.“

Opasnost od zagađenja dolazi iz dva izvora: topljenje leda bi moglo osloboditi toksične materije u okean, dok bi se, u slučaju raspadanja leda, cela baza mogla pretvoriti u ledeni breg. Iako se ovakvi scenariji ne očekuju pre kraja ovog veka, klimatske promene ubrzavaju procese, čineći budućnost neizvesnom.

Šira slika klimatskih promena

Kamp Century nije samo ekološka tempirana bomba već i simbol šireg problema klimatskih promena. Baza je bila ključna za razumevanje istorije klime, jer su naučnici šezdesetih godina prošlog veka izvadili ledenu jezgru koja se i danas proučava za otkrivanje uzoraka klimatskih promena iz prošlosti.

Međutim, ako SAD preuzmu kontrolu nad Grenlandom, kao što je Donald Tramp zagovarao, one će morati da se suoče sa posledicama svoje prošlosti. Profesor Kolgan je izjavio: „Kamp Century je mikrokosmos klimatskih promena. Ljudi danas pokušavaju da razumeju posledice odluka donetih pre 50 ili 60 godina.“

Ukoliko globalne temperature nastave da rastu, problem Kamp Century postaće ne samo naučno pitanje već i moralna odgovornost SAD u rešavanju problema koji su sami stvorili.