Grenland bi zaista mogao da padne u Trampove ruke, evo na koji način

Ako bi novoizabrani predsednik zaista bio odlučan da kontroliše najveće ostrvo na svetu, mogao bi pokušati da ga kupi ukoliko autonomna teritorija proglasi nezavisnost od Danske. Takođe bi mogao razmotriti opciju da Grenland postane teritorija SAD-a slična Portoriku ili da ga uključi u sporazum poput onog koji SAD ima sa Mikronezijom i Maršalskim ostrvima, gde američka vojska ima neograničen pristup u zamenu za odbrambenu i finansijsku pomoć.

„Postoji mnogo različitih modela administracije pod Ministarstvom unutrašnjih poslova“, rekao je Aleks Grej, bivši šef osoblja Saveta za nacionalnu bezbednost tokom Trampove prve administracije. „Nije sve jednoobrazno, i već imamo presedane za različite opcije“.

Mogućnosti i prepreke

Ako ne može da kupi Grenland, Tramp bi mogao pokušati da postavi više vojnih baza kako bi nadzirao Rusiju i Kinu. Međutim, sve to zavisi od saglasnosti stanovnika Grenlanda, koji možda neće podržati takve planove, piše Politiko. 

Ljudi iz Trampovog okruženja počinju ozbiljno da razmatraju pregovore koji bi mogli dovesti do toga da ostrvo postane američka teritorija. Grej je naveo da bi to bio deo šire strategije za preusmeravanje američke spoljne politike ka zapadnoj hemisferi, dok Rusija i Kina pokazuju interes za region.

„Ne mislim da je nemoguće da se ostvari direktna kupovina“, rekao je Grej, ističući istorijski primer kupovine ostrva Sent Kroj od strane Danske u 17. veku, koji je kasnije SAD kupio kao deo sporazuma 1916. godine, a sada je deo Devičanskih ostrva.

Ipak, mnogi stanovnici Grenlanda izražavaju sumnje u vezi sa time da li bi želeli da postanu deo SAD-a. Premijer Grenlanda, koji se zalaže za nezavisnost od Danske u narednoj deceniji, izjavio je da Grenland „nije na prodaju i nikada neće biti na prodaju“.

Tramp je rekao i da ne isključuje mogućnost vojne invazije, a to bi izazvalo uzbunu širom sveta.

„To bi bilo poput primene taktike Sadama Huseina i Vladimira Putina,“ rekao je Brajan Finuken, bivši pravni savetnik u Stejt departmentu pod trojicom predsednika. „Ova retorika od strane Trampa je zabrinjavajuća, jer je on budući predsednik SAD, a njegove reči same po sebi imaju posledice po međunarodne odnose.“

Ekonomske i pravne prepreke

Jedan od glavnih izazova su ogromni ekonomski potencijali Grenlanda. Ispod otopljenog arktičkog leda nalaze se minerali i ugljovodonici vredni milijarde dolara. Osim toga, međunarodni zakoni čine kupovinu ili prodaju teritorija tabu temom, ako ne i direktno ilegalnim.

„Ako se ovakav potez ne prizna kao validan i legitiman na međunarodnom nivou, to može izazvati brojne komplikacije,“ rekao je Skot Anderson, bivši pravni savetnik Stejt departmenta.

Vojni i strateški interesi

Ako bi Grenland stekao nezavisnost, SAD bi mogle da pregovaraju o dogovoru sličnom Sporazumima o slobodnom udruživanju (COFA) koje imaju sa Mikronezijom, Maršalskim ostrvima i Palauom. Ovi sporazumi omogućavaju ekskluzivan vojni pristup SAD-a i pravo da odlučuju koje druge nacije mogu rasporediti trupe na toj teritoriji.

Takav dogovor bi omogućio Pentagonu veće prisustvo u regionu i suprotstavio se kineskom pristupu arktičkim brodskim rutama dok se polarni led topi, kao i ruskim vazdušnim i pomorskim bazama na obližnjem Kolskom poluostrvu.

Kontrola kroz baze

Ako ne uspe da kupi Grenland ili postigne dogovor o saradnji, Tramp bi mogao razmotriti proširenje postojećih američkih vojnih baza. Na primer, baza Pitufik na severozapadu Grenlanda već ima sisteme ranog upozoravanja, a dodatni senzori mogli bi popuniti praznine u nadzoru nad delovima Atlantskog i Arktičkog okeana.

„Grenland koji je podložan pritiscima Rusije ili Kine nije u interesu ni Danske ni SAD-a,“ rekao je Grej, dodajući da bi ovakav potez imao i stratešku važnost.