Predsednik pobegao iz zemlje zbog litijuma. (Nije On).

Misija je bila nemoguća: Da jedna mala teksaška kompanija „EnergyX“ pobedi industrijske džinove iz Kine i Rusije u trci za mineralnim bogatstvima koja bi jednog dana mogla da napajaju desetine miliona električnih vozila.Visoko u Andima nalaze se ogromna slana polja pod imenom Salar de Ujuni, koja su bogata litijumom.„Ovo je nova Saudijska Arabija“, kaže direktor „EnergyX“ Tig Igan.Domorodački Kečua narod veruje da su slana polja Salar de Ujunija mešavina majčinog mleka njihove boginje i slanih suza njene bebe.

„Sa četvrtinom svetskih rezervi litijuma, Bolivija bi sa 12 miliona stanovika mogla da bude među pobedicima u globalnoj trci za materijalom pomoću kojeg će planeta napustiti naftu, prirodni gas i ugalj u borbi protiv klimatskih promena“, piše „Njujork tajms“.Međutim, politička situacija u Boliviji je daleko od one kakvu bi američki investitori želeli.Na vlasti u zemlji je Socijalistički pokret, koji predvodi bivši predsednik Evo Morales, koji je pokušao da Boliviju približi Kini, pre nego što su ga masovni protesti i pritisak iz vojnog vrha naterali da podnese ostavku pre dve godine.

Aktuelni predsednik je Luis Arse, koji je bio ministar ekonomije u Moralesovoj vladi, predvodi koaliciju socijaldemokrata i radikalnih levičara. Protiv njega su lokalni pokreti koji se protive socijalističkoj vladi i skeptični su prema stranim investitorima, jer ih vide kao eksploatatore koji izrabljuju bolivijska prirodna bogatstva još od 17. veka.Pre samo dve godine, ugovor o proizvodnji litijuma između Moralesa i jedne nemačke kompanije doveo je do protesta koji su se vremenom proširili na celu zemlju. Morales je bio prinuđen da odustane od ugovora samo nedelju dana pre nego što je pobegao iz zemlje.Vođa lokalnih protesta Marko Pumari tražio je od centralne vlasti trostruko uvećanje prihoda za svoju provinciju Potosi. Njegovi zahtevi još nisu ispunjeni i on poručuje da se i dalje protivi socijalističkoj vladi.„Čim javno podrže strane kompanije, provincija će se mobilisati. Vlada se igra s vatrom“, rekao je on.U avgustu, oko 80 demonstranata je blokiralo dva puta, sprečavajući na taj način predsednika Arsea da poseti državnu fabriku litijuma. Njihov zahtev je bio da direktor državne litijumske kompanije bude smenjen, kao i da se lokalno stanovništvo više pita u donošenju odluka o litijumu.

„Trebaju nam asfaltirani putevi i fabrike tekstila. Ako nas ne budu slušaki, nastavićemo da blokiramo puteve“, kaže Rosa Belen Hulaka, seljanka iz Potosija koja se priključila protestima, iako podržava vladu.Uskoro su se u provinciji pojavili vladini zvaničnici s idejom da olabave tenzije.Energetski stručnjaci kažu da bi veliki skok u proizvodnji litijuma u Boliviji obezbedio da cene baterija za električna vozila ostane niska. Time bi predsedniku SAD Džou Bajdenu bilo mnogo lakše da postigne cilj da polovina prodatih automobila u SAD do 2030. bude električna.„Količina litijuma koja nam je potrebna kako bismo postigli bilo koji od napih kolamtskih ciljeva je neverovatna“, rekla je Ana Špicberg, koja je u vladi SAD zadužena za energetsku transformaciju.Međutim, kako piše „Njujork tajms“, Vašington nema mnogo uticaja na Boliviju, koja se dugo suprotstavlja američkom pristupu prema pborbi protiv narko kartela i prema Venecueli. Zato mnogi ljudi iz američkog energetskog sektora smatraju da Bolivija nije vredna takvog rizika.

„Mi se već 30 godina imamo projekte za Boliviju i gotovo nikakve rezultate. Imate zemlju koja ne izlazi na more sa lošom infrastrukturom, bez radne snage, politički rizičnu i sa zaštitom intelektualne svojine. Kao investitor, izabrao bih neko drugo, bezbednije mesto“, kaže Robert Mintak.Tig Igan iz „EnergyX“ se ne slaže.On je za bolivijski litijum saznao slučajno, kada je s prijateljem turistički obilazio Južnu Ameriku 2018. godine. Kada su stigli do slanih ploča, vodič im je rekao da stoje na najvećim rezervama litijuma na svetu. „Odmah sam pomislio: Ne znam kako, ali moram da se uključim u ovo“, kaže Igan.U jednom trenutku je naišao na inovativne naučne radove Benija Frimena sa Teksaškog univerziteta u Ostinu, koji je radio na novoj tehnologiji dobijanja litijuma iz litijumskih soli. Čim su stupili u kontakt, Friman i Igan su odmah sklopili poslovno prijateljstvo.

Prvu veliku šansu da nešto urade u Boliviji dobili su u aprilu 2020. godine, kada je Frimena kontaktirao Dijego von Vokano, savetnik predsednika Arsea, tada samo kandidata na izborima. Kada je Arse pobedio na izborima, Igan je bio na inauguraciji. Uz pomoć Vokana, Igan je napravio važne kontakte u novoj administraciji.Tek kada su stručnjaci kompanije „EnergyX“ objasnili suštinu njihove nove tehnologije zasnovane na membranama, dobili su dozvolu da posete litijumski kompleks i da je inicijalni sporazum o odobravanju projekta kompanije „EnergyX“ praktično završena stvar.Iste večeri kada se to desilo, Alvaro Arnez, zamenik ministra energetike koji je nadgledao proces proizvodnje litijuma, dao je blagoslov za dogovor. On i Iganov tim su sve proslavili večerom u restoranu u La Pazu uz amazonskog soma, svinjetinu i kimči od kruške.Američka kompanija tako je stekla prednost u odnosu na ostalu konkurenciju, pre svega iz Kine i Rusije. Ministar energetike Molina rekao je da u Boliviji „ima mesta za sve investitore – i za Amerikance, Ruse, Kineze, Japance, ko god poštuje naš suverenitet“.Bonus video: Čačak: I srednjoškolci digli glas zbog litijuma

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=aakisrednjokolcidigliglaszboglitijuma-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2846244"]