Kako su protesti zbog luksuznih tašni doveli do pada vlade u Mongoliji

Dve nedelje mladi Mongoli svakodnevno su izlazili na ulice glavnog grada, vršeći pritisak na premijera Ojun-Erdene Luvsanamsraia, koji je na kraju i podneo ostavku nakon što mu je izglasano nepoverenje.

Demokratska, ali krhka Mongolija — sa svega 3,5 miliona stanovnika i bez izlaza na more, stisnuta između autoritarnih sila Kine i Rusije — našla se pod povećanom lupom kada je reč o stabilnosti njenog političkog sistema.

Luksuz koji je izazvao bes

Proteste su pokrenule objave na društvenim mrežama koje su postale viralne, prikazujući ekstravagantnu veridbu 23-godišnjeg sina premijera — uključujući vožnje helikopterom, skupi prsten, dizajnerske torbe i luksuzni automobil.

Mnogi su se zapitali kako je mladić stekao takvo bogatstvo, pogotovo jer se njegov otac politički predstavlja kao čovek iz skromnog, ruralnog porekla.
„Bez ikakvih vidljivih izvora prihoda, ovakvo razmetanje luksuzom je šamar običnom građaninu Mongolije“, rekla je Amina (28), članica protestne grupe Ogtsroh Amarhan („Ostavka je laka“).

Dodaje da objave nisu srž problema, već simbol sve dubljeg jaza između političke elite i naroda. Bes dodatno podgreva sve viši trošak života, inflacija uzrokovana ratom u Ukrajini i zagađenje u glavnom gradu, gde živi polovina stanovništva.

„Mnogi troše skoro polovinu mesečnih prihoda na poreze, a jedva pokrivaju osnovne troškove. Ljudi više ne žive od plate do plate, već od duga do duga“, dodaje Amina.

Zahtevi za ostavkom

Demonstranti su se okupljali na centralnom Trgu Suhbaatar u Ulan Batoru, tražeći da premijer objavi svoju imovinu i podnese ostavku. Premijerov kabinet negirao je optužbe kao „potpuno neosnovane“, navodeći da Ojun-Erdene redovno podnosi imovinske izveštaje u skladu sa zakonom.

Iako nema dokaza o ličnom učešću premijera u korupciji, objave njegovog sina dodatno su produbile nepoverenje građana prema političarima.

„Želim pravedno društvo u kojem obični ljudi imaju glas i u kojem se vlast drži odgovornom“, rekla je 23-godišnja Ariunzaja Hadžidmaa, koja je protestovala noseći svoje dvoipomesečno dete.

Korupcija kao hronični problem

Korupcija je dugogodišnji problem u Mongoliji. Godine 2022. izbio je veliki protest zbog afere u vezi sa navodnim proneverama milijardi dolara od izvoza uglja u Kinu.

Analitičari navode da je problem što čak i kad dođe do suđenja, slučajevi sporo napreduju kroz pravosudni sistem, što dodatno podriva poverenje građana. Izveštaj Freedom House-a iz 2024. upozorava da „korupcija i politički uticaji i dalje narušavaju rad sudova“.

Politički analitičar Bolor Lajađav kaže: „Iako je premijer otkrio više korupcijskih slučajeva, ništa se nije dogodilo. Zato se sada svi pitaju — da li pravosuđe uopšte funkcioniše?“

Premijer pao pod pritiskom

Ojun-Erdene je pokušavao da spasi svoju koalicionu vladu, ali je parlament (Državni Veliki Hural) zakazao glasanje o poverenju. I premijer i njegov sin su se prijavili antikorupcijskoj agenciji, a premijer je izjavio da će podneti ostavku ukoliko istraga utvrdi bilo kakve nepravilnosti. Ipak, podneo je ostavku nakon odluke parlamenta.

Njegova Mongolska narodna partija (MPP) ima većinu sa 68 od 126 poslaničkih mesta, ali se koalicija raspada — MPP je izbacio Demokratsku partiju (43 mandata) iz koalicije nakon što su njeni članovi izrazili podršku protestima.

„Samo vrh ledenog brega“

Poznati politički komentator Dambadarja Jargalsaikhan smatra da su protesti tek „vrh ledenog brega“. Ojun-Erdene je tokom drugog mandata obećavao da će diverzifikovati ekonomiju, koja zavisi od rudarske industrije i izvoza uglja u Kinu (90% izvoza ide tamo).

Njegova vlada je prošle godine najavila 14 velikih infrastrukturnih i energetskih projekata, uključujući železničke veze sa susedima i ulaganja u obnovljive izvore energije.

Jedan od ključnih planova je i uspostavljanje Nacionalnog fonda bogatstva — zakonom usvojenim u aprilu, država može preuzeti 34% udela u strateškim rudnicima. Dobit će se koristiti za javne svrhe — zdravstvo, obrazovanje, stanovanje i finansijsku pomoć.

Ova reforma naišla je na žestok otpor rudarskog lobija.
„Ti ljudi su na ivici da izgube moć i ogromno bogatstvo koje je stvorilo nejednakost. Bore se do poslednjeg daha protiv ove vlade“, kaže Jargalsaikhan.

Demokratija između dve autokratije

Od demokratske revolucije 1991, Mongolija je parlamentarna demokratija, ali česte promene vlada izazvale su nestabilnost. Neki sada traže jače ovlašćenje predsednika Hurelsuha Uhna, koji po ustavu može služiti samo jedan šestogodišnji mandat.

„Pojedini kažu — pogledajte Rusiju i Kinu, stabilne su jer imaju jaku predsedničku vlast. Kod nas parlamentarni sistem ne funkcioniše“, objašnjava Jargalsaikhan. Ipak, predsednik tvrdi da ne želi menjati sistem, iako se sumnja da je promena ustava i dalje „na stolu“.

„Ovo je presudan trenutak. Još jedan test za našu demokratiju“, upozorava Jargalsaikhan. „Sloboda dolazi samo kroz parlamentarni sistem. Ako to izgubimo — postaćemo neuspešna država.“

Premijerov kabinet u saopštenju navodi da postoji „namerni pokušaj da se potkopaju reforme vlade“ i da je u toku „neprijateljska kampanja“ sa ciljem da se zemlja odvrati od parlamentarne demokratije i vlast ponovo vrati u ruke malobrojne elite.

Uloga Mongolije u svetu

Analitičari ističu da Mongolija mora dokazati da je sposobna za stabilno upravljanje kako bi privukla strane investicije i smanjila zavisnost od Kine i Rusije.

Prošle godine predsednik Hurelsukh je ugostio ruskog predsednika Vladimira Putina, uprkos tome što je Međunarodni krivični sud izdao nalog za njegovo hapšenje zbog ratnih zločina. Poseta je izazvala oštru osudu Ukrajine.

„Zapadne vlade gledaju Mongoliju kao demokratsku oazu između Kine i Rusije. Ali da bi nas shvatili ozbiljno, moramo pokazati odgovornost i stabilnost“, kaže analitičarka Bolor.

Na ulicama, poruka građana je jasna:

„Želimo strožu borbu protiv korupcije, javne funkcionere koji se drže etičkih standarda i sistem u kojem niko nije iznad zakona“, kaže Ariunzaja.
„Vreme je da vlast sluša narod — i preduzme konkretne, trajne mere, a ne samo da daje prazna obećanja.“