0
Proteklih sedam godina bile su najtoplije u istoriji, najnoviji su podaci satelitskog sistema Evropske unije.
Služba za klimatske promene Kopernikus saopštila je da je 2021. bila peta najtoplija godina, sa rekordnim temperaturama toplotom u nekim regionima, piše BBC na srpskom.
A količina gasova koji zagrevaju atmosferu nastavila je da raste.
Na nedavnom klimatskom samitu u Glazgovu, svetski lideri su rekli da su posvećeni ograničavanju globalnog porasta temperature na 1,5 stepeni Celzijusa kako bi suzbili klimatske promene.
Ali naučnici upozoravaju da vreme brzo ističe.
Visoka cena po ljude, životnu sredinu, privredu, zbog porasta temperatura već su vidljivi širom sveta.
Evropa je preživela najtoplije leto, a temperaturni rekordi na zapadu SAD i Kanade oboreni su za nekoliko stepeni.
Ekstremni požari u julu i avgustu spalili su skoro čitave gradove do temelja i ubili stotine.
„Ovi događaji su ozbiljan podsetnik na potrebu da preduzmemo odlučne i delotvorne korake ka održivom društvu i radimo na smanjenju emisija ugljenika“, objašnjava Karlo Buontempo, direktor Službe za klimatske promene Kopernikus.
Podaci su dobijeni iz sistema Sentinel satelita koji prate Zemlju iz orbite, kao i merenja na nivou zemlje.
Podaci Kopernikusa pokazali su da je 2021. bila peta najtoplija zabeležena, neznatno toplija od 2015. i 2018.
Prosečna temperatura 2021. bila je 1,1-1,2 stepeni iznad predindustrijskog nivoa pre oko 150 godina.
Agencija je saopštila da su početkom godine bile relativno niske temperature u odnosu na prethodne godine, ali da su do juna mesečne temperature bile među četiri najtoplije zabeležene.
Iznadprosečne temperature zabeležene su na zapadnoj obali SAD, Kanadi, Grenlandu, kao i u velikim delovima severne i centralne Afrike i Bliskog istoka.
Vremenski fenomen poznat kao La Ninja – kada su površinske temperature mora niže – doprineo je ispodprosečnim temperaturama u zapadnom i istočnom Sibiru, na Aljasci i u centralnom i istočnom Pacifiku početkom i krajem 2021.
Ukupna prosečna godišnja temperatura u Evropi nije ušla u rekordnih deset najtoplijih godina, ali je leto bilo najtoplije.
Toplotni talas zahvatio je Mediteran u julu i avgustu, posebno pogodivši Grčku, Španiju i Italiju.
Na Siciliji je zabeleženo 48,8 stepeni Celzijusa, čime je za 0,8 stepeni oboren evropski rekord.
Visoke temperature u istočnom i centralnom Mediteranu praćene su intenzivnim šumskim požarima, posebno u Turskoj, Grčkoj, Italiji, Tunisu i Alžiru.
A Evropu je pogodilo i ekstremno vlažno vreme, sa ogromnim poplavama koje su uništile delove Nemačke, Belgije i Holandije.
Ovi događaji su bili deo iste slike vremenskih sistema narušenih klimatskim promenama.
Koncentracija dva gasa u Zemljinoj atmosferu koja značajno doprinose klimatskim promenama porasla je 2021. godine, saopštio je Kopernikus.
Koncentracije ugljen-dioksida su prošle godine dostigle 414,3 delova na milion, rastući sličnom stopom kao 2020.
Ali naučnici su primetili da se nivo metana u atmosferi povećao i dostigao do sada neviđenih 1.876 delova na milijardu.
Stopa rasta metana je takođe bila veća nego 2020. godine – Kopernikus je saopštio da su obe stope bile veoma visoke u poređenju sa satelitskim podacima u poslednje dve decenije.
Naučnici kažu da je važno smanjiti nivoe metana jer je on moćniji od ugljen-dioksida, ali se zadržava mnogo kraće u Zemljinoj atmosferi.
BONUS VIDEO: Rekordno visoke temperature u Italiji
