Pomeren Sat sudnjeg dana: Četiri sekunde smo bliži apokalipsi

Sat sudnjeg dana ne predstavlja stvarno merenje vremena, već je reč o metafori koja ukazuje na opasnosti sa kojima se čovečanstvo suočava usled nekontrolisanog razvoja nauke, tehnologije i međunarodnih odnosa.

Ponoć na ovom satu simbolizuje trenutak potpune globalne katastrofe.

Šta je Sat Sudnjeg dana?

Ovaj sat su 1947. godine osmislili istaknuti naučnici Dž. Robert Openhajmer, Albert Ajnštajn i Judžin Rabinovič, kao upozorenje svetu na pretnje koje proizilaze iz nuklearnog naoružanja i drugih savremenih rizika. Procenu o tome koliko je svet blizu „ponoći“ svake godine u januaru ažurira Bilten atomskih naučnika.

Kazaljke Sata sudnjeg dana pomeraju se unapred ili unazad u zavisnosti od globalnih bezbednosnih okolnosti, poput nuklearnih pretnji, ratova, klimatskih promena i tehnoloških rizika. U nekim godinama vreme ostaje nepromenjeno, što znači da se globalna situacija nije značajno poboljšala niti pogoršala.

Tokom 2020. godine sat je bio postavljen na 100 sekundi do ponoći i na toj poziciji je ostao naredne tri godine. Najdalje od apokalipse svet je bio 1991. godine, kada su kazaljke pomerene unazad nakon završetka Hladnog rata i potpisivanja Sporazuma o smanjenju strateškog naoružanja između Sjedinjenih Američkih Država i Sovjetskog Saveza.

Prvi put, 1947. godine, Sat sudnjeg dana bio je postavljen na sedam minuta do ponoći. Današnje pomeranje kazaljki pokazuje da stručnjaci smatraju da se svet nalazi bliže globalnoj opasnosti nego ikada ranije.