Poljaci biraju novog predsednika i s njim i spoljnoplitički smer zemlje

U dijaspori se za glasanje prijavilo oko 750.000 birača, što je oko 200.000 više nego u prvom krugu 18. maja.

U prvom krugu predsedničkih izbora je tesnom većinom od manje od 1,5 odsto glasova pobedila liberalna, demokratska proevropska opcija i Tšaskovski.

Političari jutros pozivaju Poljake da masovno izadju na birališta a u kampanji su današnji izbor pretvorili u biti ili ne biti izmedju proevropskog smera i vladavine prava ili jačanje populista i MAGA pokreta i medju pristalicama u Poljskoj.

Pobeda Tšaskovskog otvorila bi put koji je do sada blokirao predsednik Andžej Duda iz opozicione stranke Pravo i Pravda da vlada demontira autoritarne elemente koje su opozicioni konzervativni nacionalisti dok su bili na vlasti ;uneli u pravosudje, koje je je i posle poraza na izborima 2023. godine ostalo pod njihovom kontrolom, posebno Ustavni sud i deo Vrhovnog suda.

Pobeda Navrockog koga su energično podržali ljudi američkog predsednika Donalda Trampa i madjarski premijer Viktor Orban, ali je odbio da ga eksplicitno podrži lider ojačane radikalne nacionalističke desnice Slavomir Mencen, dovodi Poljsku u pat situaciju, kada vlada neće biti u stanju da sprovede nijednu od važnijih zamisli i nužnih reformi jer nema dovoljno poslanika da nadglasa veto šef države.

Sve ankete pred drugi krug izbora daju toliko tesnu prednost Tšaskovskom u okviru statističke greške, da je nemoguće predvideti ishod, pa čak odgovor neće dati ni prvi odmah nakon zatvaranja birališta u 21 sat, možda ni drugi noćni egzit pul, prognoza na osnovu anketa na biralištima koja je u Poljskoj obično tačna.

Rezultate izbora saopštiće u ponedeljak Državna izborna komisija ali ni to ne mora da bude kraj neizvesnosti pošto je predsednik Duda još pred prvi krug na jednom mitingu Navrockog otškirnuo vrata da poput američkog predsednika Trampa poraženi kandidat, ako to bude Navrocki jednostavno ne prizna rezultate jer su ako on ne pobedi navodno flasifikovani.

Veće Vrhovnog suda koje po zakonu potvrdjuje da su izbori važeći pod kontrolom je opozicionih konzervativaca, dok sudovi Evropske unije ni vlada premijera Donalda Tuska to veće ne priznaje, jer prema njima nije nezavisno.