0
Nije bio u pravu stari Karl Marks kada je tvrdio da se istorija ponavlja kao tragedija a zatim kao farsa. Izbor Serđa Matarele za novog-starog predsednika Italije, po ugledu na njegovog prethodnika Đorđa Napolitana pre devet godina, svakako nije farsa a još manje tragedija. Naprotiv, predstavlja primer par excellence da ponavljanje povesti može da bude blagoslov, ili čak sreća.
Sa reizborom Matarele se demonstriralo da je moguće imati i jare i pare, što nije tako čest slučaju u politici, pogotovo ne italijanskoj. Premijer Mario Dragi će moći da kompletira svoj posao u palati Kiđi do kraja mandata aktuelnog skupštinskog saziva a onda će se, po svoj prilici, preseliti na Kvirinal. U prevodu, savršen scenario za one koji žele da vide Italiju kao stabilnu, pouzdanu i čvrsto usidrenu zemlju u evroatlantskom ambijentu.
Način na koji je Matarela pristao da ostane na Kvirinalu i uslove koje je postavio za prihvatanje drugog predsedničkog mandata, ukazuje na veliko saučesništvo između njega i Super Marija. Ključni zahtevi 12. predsednika Italije su bili da za njega glasaju parlamantarci koji podržavaju Dragijevu vladu i da pruže garancije da će aktuelna vlada biti na nogama do redovnih izbora u proleće 2023. godine. To objašnjava zašto su sa Matarelom, posle Dragija, razgovarali šefovi poslaničkih grupa partija koje stoje iza aktuelne vlade.
Potvrda Matarele na Kvirinalu je još jedan dokaz da je italijanski partijski sistem u velikoj krizi. U roku od samo godinu dana stranački lideri nisu uspeli da se dogovore oko nove vlade (zbog čega je pozvan Dragi da preuzme izvršnu vlast) a ove nedelje nisu se složili ni oko novog predsednika. Na kraju im ništa drugo nije preostalo nego da zaigraju na sigurnu kartu Dragija i Matarele za mirnu navigaciju kroz seriju kriza kroz koju prolazi Italija i cela EU.
Način na koji je izabran Materela je dodatno ojačao poziciju Dragija u odnosu vis-a-vis sa liderima stranka koji čine aktuelnu većinu u parlamentu. Italijanski premijer je dobio praktično odrešene ruke da oblikuje Italiju u sledećih godinu dana, ne toliko zbog svoje političke snage i ugleda, koji su nesumnjivi, koliko zbog slabosti i odsustva snažanih političkih figura u italijanskim strankama.
Uz Dragija, u pobedničkog kolo su se uvatili od prvog momenta lider Demokratske partije Enriko Leta, vođa Forca Italije Silvio Berluskoni, bivši premijer Mateo Renci i Luiđi Di Majo šef frakcije u Pokretu pet zvezda, dok je Mateo Salvini, posle teških poraza prethodnih dana, u poslednjem momentu se zakačio za veselu družinu.
Premijer Dragi je odigrao presudnu ulogu u ubeđivanju Matarele da “pogazi” svoj nebrojeno puta ponovljeni stav da neće ostati na Kvirinalu, između ostalog i zato što bi Napolitanov presedan sa njim postao pravilo. Međutim, poput Napolitana, i Matarela je pred pritiskom i pozivom na njegovu odgovornost prema državi i građanima Italije, popustio i prihvatio da nastavi svoj boravak u predsedničkoj palati na jednom od sedam brežuljaka na kojima je osnovan Rim.
Posle odrađenog posla sa Materelom, za Dragija je bilo veoma važno da reizbor predsednika oslikava, više-manje, panoramu partijskih formacija koje podržavaju njegovu vladu u Sentatu i Kameri. Naime, svaka različita većina za izbor Materele u odnosu na onu koja podržava Dragijev kabinet neminovno bi vodila u manju ili veću krizu.
Velika gubitnici “strastvene predsedničke nedelje” u Večnom gradu su Đorđa Meloni, Đuzepe Konte i donekle Mateo Salvini. Liderka Braće Italije Meloni je ostala izolovana a njena partija je i dalje jedina ozbiljnija politička snaga van vladajuće većine u parlamentu. Pokušaj Melonijeve, zajedno sa Salvinijem, da ujedine u parlamentu partije desnog centra (Braća Italije, Liga, Forca Italije i još par manjih stranaka) je mizerno propao i pitanje je da li će moći da nastupe na sledećim opštim izborima kao predizborna kolacija.
Meloni je želela da sa izborom novog predsednika proizvede palamentarnu krizu, isprovocira prevremene izbore i nametne se kao neprikosnovena liderka desnog centra. Podrška u biračkom telu legitimiše aspiracije Đorđe, žene, majke i hrišćanke, ali ni prevejani Berluskoni ni nastupljivi Salvini nemaju nameru da joj priznaju taj status.
Jedan od motiva kraha Melonijeve i Salvinija je njihov odnos koji je sve samo ne iskren i pošten. I jedno i drugu pretenduju da budu lideri desnog-centra i vide jedno drugo kao rivala koga treba pobediti a ne s kojim bi valjalo osvojiti vlast.
Salvini je mnogo hteo, mnogo započeo i na kraju je morao da primeni filozofiju Duška Dugouška: ako ne možeš da ih pobediš, ti im se pridruži. Međutim, prvak Lige je doživeo traumatičan udarac unutar same stranke i njegova liderska uloga je ozbiljno poljuljana. Bivši ministar unutrašnjih poslova nije samo izašao kao neuspešni “kingmaker” već se nije proslavio sa “potapanjem” ličnosti visokog profila kao što su predsednica Senata Marija Elizabeta Kazelati i šefica tajnih službi Elizabeta Beloni.
Delimična uteha za Salvinija je broj glasova koji je dobio Karlo Nordio, kandidat Melonijeve. Bivši državni tužilac je dobio malo više glasova od broja poslanika Braće Italije, ali nedovoljno da bi se pomislilo da je u Ligi u toku pobuna protiv Salvinija.
Đuzepe Konte, prethodni premijer i novi vođa Pokreta pet zvezda, se proveo bukvalno kao bos po trnju i ne bi bilo iznenađenje da on bude prva velika politička žrtva reizbora Matarele. Konte je odigrao veoma loše svoje karte, praktično je izgoreo u trouglu sa Letom i Salvinijem dok se Luiđi Di Majo pokazao kao veoma sposoban i agilan političar. Četiri godine provedene u vladama Kontea i Dragija izbrusile su talenat bivšeg lidera Pokreta pet zvezda i lansirale su njegove akcije za povratak na čelo partije koju je osnovao komičar Bepe Grilo.
POGLEDAJTE JOŠ:
Ovde treba dodati i da je 120 poslanika i velikih elektora koji se nalaze u tzv. mešanoj grupi (reč je o senatorima i deputatima koji su izašli iz matičnih partija), odigralo važnu ulogu, držeći sve vreme u igri bis Serđa Materele i blokirajući pokušaje jednog od dva velika bloka da nametne svog čoveka ili ženu.
Slobodni strelci ili “slobodni mislioci”, kako sami sebe definišu, su imali konkretan motiv da se ništa ne promeni: svesni da neće biti ponovo izabrani za novi saziv, njihov glavni cilj je bio da bude izabran predsednik koji će osujetiti prevremene izbore. To objašnjava zašto su oni bili listom protiv izbora Dragija, ali i Berluskonija. U oba slučaja bi se išlo, neizbežno, u prevremene parlamentarne izbore. Italijanski parlamentarci zarade za godinu dana između 250 i 300 hiljada evra, tako da su svi oni imali dovoljno razloga da glasaju za Matarelu, skoro pa pola miliona evra.
Sa izborom Matarele Italija konačno izlazi iz definicije Đuzepea Tomazija Di Lampeduze, odnosno mladog Tankredija iz remek dela “Gepard”: “Promenimo sve kako bi sve ostalo isto”. Ovoga puta je u Italiji sve ostalo isto kako bi se Druga republika konačno promenila, nabolje, dakako.
BONUS VIDEO Italijanska policija uhapsila medicinskog tehničara koji je lažirao vakcinsanje i kovid sertifikate
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
