0
Sećanja na Bregzit i pobedu Donalda Trampa nad Hilari Klinton su i dalje sveža da bi Emanuel Makron mogao da napravi istu grešku i potceni Marin Le Pen, uljuljkan dvocifrenom prednošću koju mu daju sva istraživanja javnog mnjenja pred drugi krug predsedničkih izbora u Francuskoj. Realna mogućnost povišene apstinencije birača i belih listića glasača Žan Lika Melanšona drži u neizvesnosti ishod izbora koji odlučuju u kome će veku živeti Evropa: novom ili će se vratiti u tzv. kratki vek.
Peta republika sa Le Penovom na čelu bi u najboljem slučaju postala jedna velika Mađarska Viktora Orbana ili Poljska Jarsolava Kačinjskog u kojoj se pije i jede bolje. Mađarski premijer je uzor Le Penovoj već godinama dok bi sa Kačinjskim takođe išla pod ruku da nije Rusije.
Desna ruka Le Penove i novo lice Nacionalnog okupljanja, Žordan Bardela, je najavio da će prvo putovanje Marin, kao šefa države, biti u Brisel. “Ne želimo da uništimo EU nego da je promenimo”, istakao je Bardela čiji su se roditelji doselili u Francusku iz Torina. Ali, kao što reče zemljak Bardelinih predaka, Alesandro Manzoni: “Nije svaka promena i sve što dođe posle, napredak”. Evropa nacija koju zagovara Le Penova je drugo ime za Evropu nacionalnih patuljaka koji bi pre ili kasnije zaratili međusobno, vraćajući točak istorije u 19. i 20. vek.
Eventualni ulazak Marin Le Pen u Jelisejsku palatu bi imao mnogo veće posledice na druge najvažnije članice EU i samu Uniju nego na samu Francusku. Pobeda Le Penove bi, neizbežno, proizvela krizu italijanske vlade i dala bi veliki zamajac suverenističkim i populističkim snagama s druge strane Alpa, posebno Braći Italije Đorđe Meloni i Ligi Matea Salvinija. Vrlo je verovatno da bi imali prevremene izbore u Italiji do kraja godine.
Do tektonskih poremaćaja bi došlo i s druge strane Pirineja. Narodna partija sve više skreće u desno, novi lider Alberto Nunjez Feiho je odobrio i prvu zvaničnu koaliciju, istina na pokrajinskom nivou, sa nacional-populistima iz Voksa Santjaga Abaskala, u Kastilja i Leoneu. Narodnjaci su inače na vlast u nekoliko španskih pokrajina, uz spoljnu podršku Voksa, uključujući i Madrid na čijem je čelu vodeća partijska zvezda Izabela Diaz Ajuso.
Između Makrona i Le Pen nema velikih strateških razlika oko Rusije. Kada Le Pen kaže da treba otvoriti kanal komunikacije sa Putinom, Makron joj odgovara da je on već otvoren, štaviše nije nikada bio ni zatvoren.
I aktuelni predsednik Pete republike i njegova rivalka imaju isti cilj a to je da ne dozvole da Rusija bude definitivno i nepovratno izbačena iz Evrope. U Parizu su svesni da bi u tom scenariju EU, a samim tim i Francuska, bila u potpunosti u šaci Sjedinjenih Američkih Država. Posledično, istočnoevropske i skandinavske zemlje bi bi imale nesrazmerno veći značaj na kontinentu, kao verni saveznici Vašingtona, i pozicija Pariza bi bila redimenzionirana, odnosno prostor za nezavisnu ili autonomnu politiku sužen.
Pozicije oko NATO-a se takođe ne razlikuju toliko mnogo kako misle površni poznavaoci francuskih prilika. Makron je, ne tako davno, konstatovao da je NATO u komi dok je Le Pen obećala da će povući Francusku iz vojnog komandnog lanca NATO, doduše u međuvremenu je korigovala taj stav preciziranjem da bi se to dogodilo po završetku rata u Ukrajini.
Nije tajna da kompletna politička elita u Eksagonu, bez obzira na provenijenciju, vidi NATO kao neku omču oko vrata za francusku viziju Evrope i američki kišobran za zaštitu ali i kontrolu Starog kontinenta. Razlika je u pragmatičnosti i taktici, Makron želi da paraleleno stvori evropskih sistem odbrane koji bi bio istovremeno komplementaran sa NATO, ali po potrebi i potpuno autonoman i nezavisan u odnosu na Severnoatlantsku alijansu. Le Pen, Melanšon i Zemur slede De Golovu doktrinu potpuno nesvesni geopolitičkog perioda u kome žive.
Dakle, na spoljnopolitičkom planu nije odnos sa Rusijom i SAD taj koji bitno razlikuje Makrona i Le Pen, njihov cilj je u tom kontekstu gotovo identičan, razlikuju se samo u metodu i stilu. Ključna razlika između dvoje kandidata za Jelisejsku palatu je vizija kako treba da izgledaju odnosi sa Nemačkom. Le Pen je doslovce izjavila da su strateški interesi Francuske i Nemačke nespojivi, dok Makron želi što prisnije i prožetije odnose sa Berlinom pogotovo posle odluke Šolcove vlade da naoružaju Bundesver.
Le Penova nije slučajno “udarila” po Nemačkoj. Platila je papreno zalaganje za izlazak iz EU i evrozone pre pet godina na predsedničkim izborima. U međuvremenu je svhatila da je isplativije podrivati odnose sa Berlinom nego pričati protiv EU a rezultat je isti. Ako se kompromituju relacije između Francuske i Nemačke, koje predstavljaju kičmu EU, pad Unije je neizbežna posledica.
U francuskim, čak i vrlo kredibilnim medijima, su se pojavili komentari posle televizijske debate Makron-Le Pen, kako dvoje kandidata nemaju staturu i viziju njihovih prethodnika. U turbolentnim vremenima kroz koje prolazi Evropa “jučerašnji svet” uvek bolje izgleda od aktuelnog, bez obzira da li ga gledali očima Štefana Cvajga ili našim.
Naravno da nam izgledaju sa većim autoritetom i značajem političke figure koje smo upoznali ili smo se sreli sa njima u tinejdžerskim ili studentskim danima od onih koje posmatramo očima zrelih ljudi ili u poznim godinama. Važi za nas, važi i za Francuze.
Kad bi ostavili po strani nostalgični sentiment za mladošću shvatili bi da je Žorž Pompidu bio, eufemistički rečeno, nastran predsednik sa mnogo tajni, od zdravstvenog stanja do seksualnih sklonosti. Žiskar D’Esten je bio nesrećni tinejdžer zarobljen u telu odraslog čoveka i sa sklonošću da prima poklone od osoba kao što je bio Bokasa. Fransoa Miteran je vodio trostruki život. Ne samo da je imao dve porodice, jednu zvaničnu i drugu skrivenu, nego je pravio ljubomorne scene tek punoletnoj ljubavnici tokom drugog predsedničkog mandata, da ne govorimo da je u mladosti bio veliki fan maršala Petena.
PROČITAJTE JOŠ:
Šta tek reći o Žaku Širaku, predsedniku koji je krao državni novac, zluopotrebljavao položaj, 12 godina se krio iza predsedničkog imuniteta da ne bi bio procesuiran, ali je na kraju ušao u istoriju kao prvi francuski predsednik koji je završio na optuženičkoj klupi u tribunalu. Širakov naslednik Nikola Sarkozi je prvi pravosnažno osuđeni predsednik Francuske zbog korupcije a nesrećni Fransoa Oland je ostao upamćen kako na vespi juri u radno vreme na ljubavni sastanak sa glumicom Žuli Gaje u istoj zgradi gde je i Žak Širak godinama varao svoju suprugu Benedetu Širak. Što bi rekao Žorž Fejdo rogovi pristaju dobro svima, bilo da su na levici ili desnici.
Emanuel Makron nije ispunio sva obećenja iz 2017. godine. Možda se i previše od njega očekivalo. Makron, verovanto nije ni “istorijska ličnost koja se sreće jendom u životu” kao što reče Andre Malro za Šarla de Gola, ali ako pobedi u nedelju Evropa može da se promeni, ako izgubi to će biti njen kraj. Makron za razliku od Le Penove nije problem već rešenje.
Francuski predsednik je jedini lider u Evropi koji je shvatio da samo federalna EU može da bude zaista suvereni politički subjekt na Starom kontinentu u planetarnom okruženju kojim dominiraju SAD, Kina i Rusija. Suženi pogledi i sužena svest brojnih evropskih političara zagledanih u nacionalne pupkove im ne dozvoljava da shvate da je samo federalna EU odgovor na izazove koji idu od terorizma preko sajber sigurnosti i zaštite čovekove okoline do kontrole migracionih talasa. U svakom drugom scenariju evropske države su objekat a ne subjekat na geopolitičkoj tabli.
BONUS VIDEO: Makron pogođen jajetom
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
