VIDEO "Objekt 505": Piloti otkrivaju tajne najčuvanijeg vojnog objekta SFRJ

Zahvaljujući  pilotu Danijelu Boroviću, prvom koji je preleteo avionom Mig-21 u Hrvatsku (dok je Rudolf Perišin preleteo u Austriju), Jutarnji list je dobio priliku da detaljno istraži ovaj objekat.

Obilazak je dokumentovan u videu na YouTube kanalu Codex Militaria, a vodi ga upravo Borović, koji je deset godina služio u Željavi. U snimku on opisuje kako je funkcionisala baza, dok se uz savremeni snimak prikazuju i retke arhivske snimke iz tog perioda. Na kraju videa prikazan je i intervju sa još jednim pilotom Mig-21 – Ivicom Ivandićem, čestim gostom podkasta Prva linija u produkciji Jutarnjeg lista.

Objekat je građen po uzoru na manje švedske podzemne baze. Švedska, kao i Finska, razvila je koncept decentralizovanih i ukopanih aerodroma kao odgovor na mogući napad Sovjetskog Saveza. Takva strategija omogućavala je da se čitavo vazduhoplovstvo ne eliminiše u prvom udaru – što je bila standardna taktika u Drugom svetskom ratu i nakon njega. Ukopanost je pružala zaštitu ne samo od konvencionalnog oružja, već i delimičnu zaštitu od nuklearnog, za koje se u to vreme smatralo da bi se moglo upotrebiti.

Zahvaljujući činjenici da Švedska nije bila deo NATO-a, vojna saradnja sa Jugoslavijom bila je moguća, pa su te ideje stigle i u tadašnju Jugoslaviju. Ipak, Željava je bila specifična i razlikovala se od švedskih baza. Za razliku od švedskog modela koji je podrazumevao više manjih, decentralizovanih baza, Željava je bila jedinstvena – nije se gradila kao jedna od mnogih, već kao centralna baza. Umesto kapaciteta za jednu eskadrilu, kao u švedskim primerima, Željava je bila projektovana za tri, sa teorijskim kapacitetom i do 60 aviona.

Izgradnja Željave počela je 1954. godine i završena je 1968., uz visok nivo tajnosti i korišćenje domaćih komponenti u oko 90% opreme i materijala. Rezultat je bio impresivan – čak 3.500 metara podzemnih tunela, od kojih su mnogi bili širine 20 metara i visine 8 metara.

Svaka eskadrila imala je svoj tunel za parkiranje i održavanje aviona, a izlasci su vodili na tri uzletno-sletne piste, uz dodatne poprečne piste koje su korišćene u zavisnosti od vremenskih uslova.

Zanimljivosti vezanih za Željavu ima bezbroj – od konstrukcije oklopnih vrata na ulazu, preko radionica, skladišta za gorivo, pa do detalja o svakodnevnom životu pilota, uključujući i medicinske probleme izazvane čestim letenjem. O svemu tome govore piloti Borović i Ivandić u dokumentarnom videu dostupnom na kanalu Codex Militaria.