Ovaj metal se sve više kupuje: “To je znak predstojećih ratova”

Kako rat, ideologija i protekcionizam dele svet na različite blokove, zemlje u razvoju gomilaju plemenite metale da bi se pripremile za dan u kojem će se globalni financijski sistem pod dominacijom SAD-a i Evrope, kako očekuju, srušiti, a novi će ga zameniti.

Politiko piše da je ovaj trend započeo pre deset godina. Sada je ubrzan kratkoročnim faktorima, posebno padom kamatnih stopa u svetu. Kao rezultat toga, cene su rasle iz jednog rekordnog maksimuma u drugi, dosegavši prošle nedelje istorijski iznos od više od 2800 dolara po unci, prenosi tportal.

Ove godine zlato je poskupelo 35 odsto, daleko ispred 20-postotnog rasta američkih deonica i više nego dvostruko bolje od bilo kojeg evropskog deoničkog indeksa.

Lina Tomas iz Goldman Sachsa predviđa da bi cena mogla premašiti 3000 dolara do kraja sledeće godine. Najviše kupuju države koje bi mogle pasti pod sankcije Amerike. Kina je tako kupila 316 tona od početka rata u Ukrajini. Rusija je takođe bila veliki kupac, kao i središnje banke na Bliskom istoku, u središnjoj Aziji i Indiji.

Poljska već dugo želi povećati zlatne rezerve na 20 odsto svojih službenih rezervi. Pridružila se tome i Mađarska pa je u septembru ponovo počela da kupuje zlato, rekavši: “Usred povećane nesigurnosti… uloga zlata kao sigurnosne imovine i spremišta vrednosti od osobite je važnosti jer povećava poverenje u zemlju i podržava financijsku stabilnost.”

“To je znak predstojećih ratova”, rekao je direktno jedan od evropskih centralnih bankara.

Nije to samo strah od sukoba i sankcija, nego i sumnja u pouzdanost država koje su izgradile globalni financijski poredak. I SAD i Evropa gomilaju sve veće dugove s kojima će se sve teže nositi.

S obzirom na to da dug SAD-a sada iznosi 124 odsto BDP-a i brzo raste, Tomas iz Goldman Sachsa primećuje da “mnoge centralne banke imaju većinu svojih rezervi u američkim državnim obveznicama i kreatori politike mogu postati sve zabrinutiji zbog svog izlaganja fiskalnim rizicima u SAD-u”.

Ideja je “polako diversifikovati međunarodne rezerve daleko od onoga što ostaje vrlo velik udeo imovine denominirane u dolarima”, rekao je Mohamed El Erian, bivši šef trgovačkog giganta Pimco.